БЛУМБЕРГ: Европа данас подсећа на Југославију
ЕУ ПРЕТИ РАСПАД, А НЕКИМ ЊЕНИМ ЧЛАНИЦАМА - СЕЦЕСИЈА ДЕЛОВА ТЕРИТОРИЈЕ
- Хоће ли, и како, Каталонија заиста изборити независност, показаће време, али могућност да ускоро говоримо о „крњој Шпанији“, „бившој Белгији“ или „некадашњој Великој Британији“ више не припада сфери чисте фикције
КРИЗА која потреса Европу могла би, ако главе које одлучују не буду имале довољно памети, проузроковати балканизацију Европе, уместо европеизацију Балкана, јер би европске државе којима прети распад могле завршити као бивша Југославија, оценио је Блумберг.
У осврту се подсећа да су у недељу Каталонци бирали нови регионални парламент и, заправо, већином својих гласова показали да желе референдум о независности од Шпаније. Хоће ли, и како, Каталонија заиста изборити независност, показаће време, али могућност да ускоро говоримо о „крњој Шпанији“, „бившој Белгији“ или „некадашњој Великој Британији“ више не припада сфери чисте фикције.
А такав расплет не делује непознато никоме ко је пратио распад некадашње Југославије, јер су сличности са данашњом ситуацијом у Европи видљиве на два нивоа. Једна је подела Европске уније на север и запад, а друга је истоврсна подела, али унутар неких земаља чланица, при чему „северњаци“ из Каталоније у Шпанији, Валоније у Белгији, Шкотске у Великој Британији или имагинарне Паданије у Италији више не желе, како то они виде, својим новцем финансирати лење и растрошне јужњаке.
Једнак је и статус Грка у очима Немаца на нивоу ЕУ.
Садашње теорије о „Европи више брзина“ могу се упоредити с ондашњим концептом „асиметричне федерације“, а ни комунистичко вођство, крајње бирократизовано, тадашње СФРЈ није било изабрано на изборима, као ни данашње вођство ЕУ. Бивша СФРЈ имала је ротирајуће председништво које је тешко не упоредити с данашњим ротирајућим председништвом ЕУ, с тим што је страх од прегласавања и у ондашњој држави и у данашњој Унији темељни разлог одбијања начела - једна особа, један глас.
Но, ако се стање око Југославије пренесе на данашњи тренутак, онда се види да сепаратистички покрети баш нису резултирали оним што је народ очекивао.
Југославија је у своје време била важна европска земља, као што су то данас Шпанија или Уједињено Краљевство, а ЕУ је призната светска сила (независно од садашњег слабљења утицаја). Истовремено, седам малих држава које су произашле из Југославије друштвено и културно су у позадини догађања, а број становника у сталном је паду. Њихов утицај у свету је слаб и зато морају слушати правила и одредбе других, нарочито ЕУ.
ЕУ и земље у ЕУ којима прети сецесија неких делова територија морају пронаћи нове и делотворне начине комуникације, а ако превагну мудре главе, то се може постићи. У супротном се отвара могућност балканизације Европе, што би, по оцени аутора, била трагедија.