На име извесног Филипа Крошоуа регистровано преко 4.000 фирми

РАЗОТКРИВЕНЕ ОФШОР ТАЈНЕ: ВИШЕ ОД 21.500 КОМПАНИЈА

КОРИСТИ ГРУПУ ОД 28 ТАКОЗВАНИХ „ДИРЕКТОРА НА ПАПИРУ”

• Британски брачни пар, Сара и Едвард Петре-Мирс, појављују се на документима више од 2.200 предузећа. Сара контролише више од 1.200 компанија широм Кариба, у Републици Ирској, на Новом Зеланду и у самој Британији
• DHL годинама редовно испоручује пакете докумената које Сара потписује а заузврат добија новац. Све што се од ње тражи је - да се потпише, а њено име стоји на активностима које варирају од куповине руских луксузних некретнина до порнографије и казина
• Сара живи у тропском граду Невис на Карибима. У луксузној вили са спектакуларним погледом на море. Она налази времена да трчи маратоне и бициклистичке трке у Њујорку, на Флориди и на Хавајима, као и да подиже двоје деце 

        ОТКРИВЕНО је више од 21.500 компанија које користе групу од 28 такозваних директора на папиру. Они играју кључну улогу у спровођењу стотина хиљада тајних комерцијалних трансакција. То чине тако што продају своја имена која се користе на званичним документима компанија, а адресе су заведене на мутним локацијама широм света.

       Према британском закону, ово није илегално, а понекад директори на папиру имају легитимне улоге. Међутим, докази које су прикупили новинари лондонског Гардијана и осталих медија указују да се ова одређена група директора само претвара да контролише компаније на чија документа се потписује.

       Саме компаније су често регистроване анонимно офшор на Британским Дјевичанским Острвима, али такође и у Ирској, на Новом Зеланду, Белизеу и у Великој Британији. Приличан број агенција у Британији бави се продајом офшор компанија, а неке од њих у понуди имају и директоре на папиру.

       Имена једног британског пара, Саре и Едварда Петре-Мирса појављују се на документима више од 2.000 предузећа. На име извесног Филипа Крошоуа је заведено чак преко 4.000 фирми.
Влада у Лондону је 1999. тврдила да је индустрија директора који имају улогу паравана „ефикасно забрањена“, а надлежни судија је тада казао да суд неће толерисати „ситуацију у којој се неко прихвата да буде директор толико компанија и притом нема никакву одговорност“.

       Међутим, Гардијанова истрага је показала да је ова пракса ипак далеко од искорењене. На овај начин се прикривају бројни прави власници почев од руских олигарха до дискретних спекуланата на британском тржишту некретнина. Њихов једини заједнички фактор је жеља за тајновитошћу.

       У Гардијановом чланку се идентификују следећи власници:

       Владимир Антонов, руски милијардер настањен у Лондону и купац фудбалског клуба Портсмаут, који се тренутно бори да не буде изручен Литванији, где је контролисао једну банку.
Јаир Спицер, софтвер инжењер са севера Лондона који се бави продајом некретнина. Он је новинарима казао: британске рачуновође су нам саветовале да је ова структура… савршено законита.
Хакмејеви, богата израелска породица, чији је један члан преко фирме на Британским Девичанским Острвима купио пословни блок у Лондону за 26 милијарди фунти.

       Николас Јоану, чија Армстронг група продаје акције са адресе на Беркли скверу у централном Лондону.

       СП Трејдинг, која је 2009. повезана са казахстанским бизнисменом и продајом оружја Ирану. Испоставило се да директори на папиру за ову компанију нису ништа знали о правим активностима компаније. 

       У паралелној истрази новинара програма Панорама на BBC-у приказан је агент компаније који новинару, који се представио као клијент, нуди помоћ да избегне плаћање пореза. Агент нуди услуге директора на папиру у Белизеу и каже: „Они чак неће ни знати да су директори, само ће им бити плаћено“.

       Представник друге компаније, Атлас корпорејт системс, тражи максималну поверљивост. Он објашњава да многи наводни директори чак и не знају да се њихова имена користе.

       Британска Девичанска Острва су нарочито успешно склониште, захваљујући томе што нуде изузетну тајновитост. Ова карипска територија, коју контролише Британија, продала је више од милион офшор ентитета чији су власници анонимни од како се 1984. представила као порески рај.

       Купци су често људи, који из више разлога, не желе да рекламирају шта раде са својим новцем. Међутим Гардијан најављује серијал у којем ће у земљама широм света идентификовати хиљаде правих власника.

       Са својих 38 година, Сара Петре-Мирс пореклом из Бредфорда управља једном од највећих пословних империја на свету. Или макар тако изгледа.

       Према званичним подацима, она контролише више од 1.200 компанија широм Кариба, у Републици Ирској, на Новом Зеланду и у самој Британији.

       Њен партнер Едвард Петре-Мирс води се као директор још најмање 1.000 међународних компанија. Међутим, право седиште ове успешне пословне жене остаје мистерија.

       У британским компанијама регистровано је њених 12 адреса, од којих је неколико у Лондону. Међутим, ниједна од њих није права адреса становања: неколико су само поштанска сандучад, где стиже пошта за стотине локација, док се на осталим налазе агенцијске канцеларије.

       Само једна наведена адреса, кућа-колиба на Сарку, изгледа као место становања. Сарк је удаљени порески рај на Каналским острвима. У Сарку се некада заиста налазила породична кућа Петре-Мирсових, међутим, новинарска истрага је показала да је породица напустила тај град пре више од годину дана и преселила се на Карибе.

       Након низа обилазака локација на којима се налазе само поштанска сандучад новинари Гардијана су коначно наишли на прави траг. Један мештанин је чуо да се распитују и упитао:
„Мислите на ону енглеску госпођу, што ради са офшор компанијама“?

       У тропском граду Невис на Карибима новинари коначно наилазе на луксузну вилу са спектакуларним погледом на море и бучним псом у башти. Ово је дом Саре Петре-Мирс, одакле она званично тврди да управља батаљоном међународних компанија.

       Такође налази времена да трчи маратоне и бициклистичке трке у Њујорку, на Флориди и на Хавајима, као и да подиже двоје деце. Није желела да разговара са новинарима о својим директорским пословима, међутим, на основу прикупљених доказа више је него јасно да је њена функција само на папиру.

       DHL годинама редовно испоручује пакете докумената које Сара потписује а заузврат добија новац. Све што се од ње тражи је - да се потпише, а њено име стоји на активностима које варирају од куповине руских луксузних некретнина до порнографије и казина.