АфД предложила радикалну реформу ЕУ која ће бити могућа тек кад јој не буде спаса

ТРАЖИ ДА СЕ БРИСЕЛСКА БИРОКРАТИЈА СВЕ НА УЛОГУ „КОНОБАРА“ ЗЕМАЉА-ЧЛАНИЦА

* Алис ВАЈДЕЛ објавила да АфД више не инсистира на иступању Немачке из ЕУ, али немачки Die Welt тврди: „Вајдел жели да зада смртоносни ударац ЕУ“

* „Вајдел приказује Европску комисију као институцију која спроводи неку врсту диктатуре у Европи и ограничава пословне и личне слободе“ и наглашава: „Залажемо се за Европску унију као Европу националних држава, где су европске земље равноправне“

* План АфД предвиђа да се Европска комисија лиши законодавне иницијативе, тако да само спроводи одлуке које доносе националне владе. А да Европски савет (тј. лидери свих земаља чланица ЕУ) постане централно тело за доношење одлука

______________________________________________________________

             Аутор: Геворг МИРЗАЈАН

             АЛИС Вајдел, лидерка Алтернативе за Немачку (АфД), представила је план за реформу Европске уније и њених институција. Ако се ове реформе спроведу, ЕУ ће почети да личи на ЗНД – постсовјетску Заједницу независних држава.

             То би могао бити њен једини пут ка спасу. Али, немачки Die Welt тврди: „Вајдел жели да зада смртоносни ударац ЕУ.“

             Сам план предлаже заиста фундаменталну реорганизацију институција и враћање европских интеграција 10-20 година уназад. Али, то није смртоносни ударац, већ покушај да се ЕУ спасе од смрти ка којој је води њено садашње руководство.

             Само слепац не види да „европска цветна башта“, како је бивши европски комесар за спољну политику Жозеп Борел назвао ЕУ, не само да вене, већ и трули.

             Уличне борбе, деиндустријализација, невиђени пад рејтинга владајућих сила (на 15% у Француској и 10% у Немачкој), френетични крсташки рат против Русије, доминација идеологије над прагматизмом – све је то доказ огромне кризе у којој је Европска унија заглављена.

             Некада моћни индустријски блок постепено се маргинализује трендовима глобалне економије, док се земље које су некада доминирале половином света искључују из глобалне политике, у кључном тренутку када се пишу нова правила функционисања мултиполарног света.

             „Из перспективе САД, Русије и Кине, ми више не играмо никакву значајну улогу – и то би требало да послужи као упозорење свима нама“, указала је Вајдел.

             АфД је донедавно позивала на излазак Немачке из ЕУ. А сада је променила став – и то не само зато што је боље проценила предности ЕУ, као што су јединствено тржиште (преко потребно немачкој економији која је још увек извозно оријентисана) или Шенген.

             Много важније је то што ова странка, након дугих покушаја, коначно долази на власт, барем на регионалном нивоу, али циља више и треба да привуче нове бираче. Отуда напуштање своје претходне радикалне агенде у корист прекомпозиције ЕУ.

             АфД је апсолутно исправно идентификовала главни извор проблема – Европску комисију, или тачније, пребрз пренос превише моћи на њу.

             У почетку је ЕУ била чисто економски блок, чији су чланови добровољно и прилично споро преносили овлашћења на наднационална тела за опште добро. Пут од заједничких тарифа на угаљ и челик до монетарне уније трајао је скоро 50 година.

             Покушаји да се наметне интеграција (на пример, покушај да се напусти гласање консензусом у корист квалификоване већине 1960-их или да се уведе паневропски устав 2000-их) стално су пропадали. Али пре нешто више од десет година, уз коришћење украјинске кризе и пораста антируске хистерије, Европска комисија је коначно успела да направи корак напред.

             Под Урсулом фон дер Лајен, она се трансформисала од помоћног особља у директоријум ЕУ.

             „Вајдел приказује Европску комисију као институцију која спроводи неку врсту диктатуре у Европи и ограничава пословне и личне слободе“, пишу немачки медији.

             Заиста, модерна ЕУ више није заједница суверених држава, већ простор за експерименте Брисела, често са изузетно штетним последицама.

             Преузевши превише моћи, бриселски званичници нису успели да остваре ниједан велики паневропски циљ. Нису успели да победе Русију, да докажу да су достојни Доналда Трампа, да дају нови подстицај економији, да реше питање миграција, да ублаже стамбену кризу или да постигну побољшање животног стандарда.

             Није изненађење што критике Урсуле и њених метода управљања расту унутар ЕУ.

             Алтернатива за Немачку (AfD) предлаже прелазак са критике на реформе:

             „Морамо да обновимо Европску унију. Морамо да вратимо овлашћења националним парламентима и владама. Они морају да преузму процес доношења одлука“, говори Вајдел.

             Пре свега, по њеном мишљењу, Европској комисији је потребно вратити статус конобара и лишити то тело законодавне иницијативе, тако да оно само спроводи одлуке које доносе националне владе. Чињеница да она тренутно поседује ту иницијативу за Вајдел је „велики поремећај система контрола и равнотеже, као и демократског процеса доношења одлука“.

             Према плану АфД, „Европски савет (тј. лидери свих земаља чланица ЕУ) треба да постане централно тело за доношење одлука“.

             Још једна иницијатива се тиче избора за Европски парламент. Тренутно његове посланике директно бирају грађани, који, разумевајући цену овог „разговорног места“, често делегирају радикале и популисте. АфД жели да посланици Европског парламента буду вођени из националних парламената. На овај начин ће се јасно фокусирати на своју земљу и представљати њене власти.

             Коначно, АфД се залаже за приоритет националног законодавства над европским правом у областима као што су миграције и пореска политика. Те области су кључне за националне заједнице, а миграције су важне и за националну безбедност, али Брисел није у стању да реши тај очигледан проблем ни кроз заштиту граница ни кроз депортацију илегалних имиграната.

             Смањење овлашћења Европске комисије требало би да доведе и до смањења буџета ЕУ.

             Од 2021. до 2027. године износио је приближно 1,074 билиона евра. Затим је додат посебан фонд за опоравак након пандемије од 750 милијарди евра. За наредни седмогодишњи период, Урсула жели око 1,8 билиона евра.

             Ирска, која председава ЕУ, предложила је свођење буџета на 1,64 билиона евра, али неке земље сматрају да је и то претерано. Једна од њих је Немачка. Чак и под канцеларом Фридрихом Мерцом.

             Постоје јасне контрадикције у плану Вајделове.

             „Залажемо се за Европску унију као Европу националних држава, где су европске земље равноправне“, наводи лидерка АфД. Али, то такође противречи самом себи, јер би, према АфД, глас Немачке у Европској централној банци требало да има већу тежину од гласа мањих земаља попут Малте, с обзиром на то да је БДП Немачке приближно 180 пута већи.

             Међутим, контрадикције нису главни проблем плана.  Главни проблем је изузетно мала вероватноћа његовог усвајања. Чак и ако десница дође на власт победом на изборима за Европски парламент и на националном нивоу, спровођење плана АфД за спасавање ЕУ је практично немогуће.

             Предложене реформе су могуће само кроз измене оснивачких уговора ЕУ, што захтева консензус свих држава чланица, укључујући и оне које се свим снагама држе ЕУ и њених субвенција.

              Консензус се може појавити тек кад би се ЕУ нашла на ивици колапса, али - тада ће бити прекасно за њено спасавање.