Сиријци напуштају посао и прихватају се оружја

ОЧЕКУЈЕ СЕ УПАД ТУРСКЕ АРМИЈЕ И ПОБУЊЕНИКА У СЕВЕРНЕ ОБЛАСТИ НАСЕЉЕНЕ КУРДИМА

• У односима Сирије и Турске расте напетост. На север Земље већ је кренула седма дивизија владине армије. Према неким подацима, борбе на „курдској линији” могу почети већ ове недеље
• Спољна опозиција се налази изван Сирије, она нема унутрашњег утицаја и зато се за помоћ обраћа Западу. Њен ослонац су они који никада нису били наши пријатељи – САД, Француска, Турска, Катар и Саудијска Арабија, они који полазе од свог користољубља“ – објашњава члан извршног одбора Сиријског националног комитета за демократске промене, Ахмед ал-Исрауи

         МАРИОНЕТСКА сиријска опозиција, представљена у Националној коалицији опозиционих и револуционих снага (НКОРС), залагањем Француске претворена је у „јединог и легитимног представника сиријског народа“.

         Бар је тако 13. новембра објавио француски председник Франсоа Оланд. После Француске, НКОРС су одмах признале САД, Савет  за сарадњу арапских држава Персијског залива, Италија и Турска.

         Оно што је раније скривано, одсад ће се чинити отворено. Са Запада ће за сиријске бојовнике оружје потећи као бујица и без срама.

         У односима Сирије и Турске напетост расте. На север Земље већ је кренула седма дивизија владине армије. Према неким подацима, борбе на курдској линији могу почети ове недеље.

         После пропуста да у Алепу успостави упориште, Слободна армија је започела офанзиву на провинцију Хасаки – за сада једини регион који није захваћен ратом. То је нафтна жила, а ту нема војника владине армије.

         На сиријској граници турски граничари се понашају као домаћини: при погледу на камеру покушавају да отерају нашу сниматељску групу, а онда репетирају пушку.

         „Турци то називају „ловом“. Мог рођака су убили метком са помереним центром теже. То је америчко или натовско оружје. Ни ми, ни сиријска армија немамо такво“ – каже један Сиријац.

         Те границе за побуњенике су отворене. Они су започели напад од града Рас-ел-Ајн. Тамо се сада воде борбе. Затим је кренула провокација у Дербасу и Амуду. Курди су осујетили неколико покушаја пресецања границе код полумилионског града Ал-Камишле. Под њиховом је контролом читава област од Ал-Маликије на граници са Ираком, сем Ал-Кахтаније.

         То је једино у потпуности арапско село на курдском северу Сирије, у којем су многи наклоњени слободној армији. Курди страхују да ће то место постати капија за бојовнике који пролазе са територије Турске.

         Зато се у градовима сви наоружавају, напуштају посао и прихватају се оружја. Прогањају војнике у патроли, заузимају узвишења, патролирају периферијом и говоре о неизбежном рату. У своје редове примају чак и девојке.

         „Ја желим да браним свој народ, то је заједничка ствар, научио сам да рукујем аутоматом, сада стражарим овде на караули“ – каже борац из одреда курдске самоодбране Ширин Кинаџи.

         Схватајући да ће се на северу појавити ново жариште борби, унутрашња политичка опозиција захтева прекид ватре у читавој земљи и свеопшти дијалог и сматра председника Башара Асада за неопходног учесника у преговорима. Спољну опозицију назива марионетом Запада. 

         „Ми смо против свих који користе оружје и позивају на употребу оружја. Спољна опозиција се налази изван Сирије, она нема унутрашњег утицаја и зато се за помоћ обраћа Западу. Њен ослонац су они који никада нису били наши пријатељи – САД, Француска, Турска, Катар и Саудијска Арабија, они који полазе од свог користољубља“ – објашњава члан извршног одбора Сиријског националног комитета за демократске промене, Ахмед ал-Исрауи.

         Они сада себе називају владом у изгнанству. Упркос здравом разуму већ неколико земаља их је признало као легалну власт Сирије.

         Они планирају да убудуће оснују јединствену војну команду за наоружавање бораца на територији Сирије и све те мере упорно називају – жељом сиријског народа. 

         Превела

         Ксенија Трајковић