У Бриселу срећни што је Кина пристала да економски не „поједе“ Европску унију

СУФИЦИТ КИНЕ У ТРГОВИНИ СА ЕУ СВАКОГ ДАНА ЈЕ – МИЛИЈАРДУ ЕВРА

* Данас кинеска аутомобилска индустрија производи до 16 милиона електричних возила годишње, или две трећине глобалне производње. А европске фабрике су 2025. произвеле 3,9 милиона возила, вредних преко 122 милијарде евра. Немачка је дала трећину те производње, док су Француска, Шпанија, Чешка и Словачка поделиле остатак

* Кинески плаг-ин хибриди (PHEV) продати су у првој половини ове године за 7,5 милијарди долара. Класична електрична возила (BEV) донела су додатних 40 милијарди долара у продаји током првих шест месеци. Другим речима, инвазија кинеских електричних возила и хибрида истовремено убија европску производњу и истискује европске производе са европског тржишта

* Кина је раније планирала да испоручи 800.000 електричних возила и хибрида Европи, али је пристала да се та бројка постепено смањи до 350.000 током четири године

* ЕУ је прошле године извезла у Кину робу у вредности 199,6 милијарди евра, а купила је кинеске робе за 559,4 милијарде. Другим речима, Кина је у суштини „прогутала“ цео раст европског увоза, а њен нето трговински суфицит је сада 360 милијарди евра

* Европа је други највећи трговински партнер Кине. Стога постоје озбиљни разлози за веровање да је Пекинг попустио не из слабости, већ да би сачувао део европске производње и подржао солвентност ЕУ

 _____________________________________________________________________

             Аутор: Сергеј САВЧУК

             ЕВРОПСКИ комесар за трговину и економску безбедност Марош Шефчович, са нескривеном радошћу, објавио је да је Европска комисија постигла привремени споразум са Кином о смањењу обима увоза хибридних електричних возила из Кине у Европску унију.

             Пекинг је пристао на директне преговоре, којима ће, како европска страна тврди, лично присуствовати министар трговине Ванг Вентао.

             The Guardian, позивајући се на сопствене изворе, tvrdi да је постигнут прелиминарни споразум о смањењу извоза класичних и плаг-ин хибрида „за неколико милиона јединица“ током наредне четири године.

             Шефчович и Европска комисија нису без разлога радосни. Агресивни извоз кинеских електричних возила, која освајају европске ауто-салоне и улице, дуго је разлог за забринутост на нивоу влада земаља ЕУ и посматра се као ништа мање него претња економском и индустријском потенцијалу Уније.

             Модерна електрична возила су подељена у неколико класа. BEV је електрично возило које се покреће искључиво батеријом и напаја искључиво њоме. ХЕВ је прва генерација хибрида, где бензински мотор носи целокупно оптерећење, док електромотор има мали капецитет и пуни се истим мотором са унутрашњим сагоревањем.

             Код ове врсте возила, електрична компонента служи искључиво помоћну улогу, омогућавајући возилу да стигне до бензинске пумпе, а батерија се не може пунити из спољног извора.

             Плаг-ин хибрид (PHEV) је једно од модерних отелотворења научне и технолошке мисли, са батеријом већег капацитета. Такво возило може да пређе до 100 километара, а сама батерија се може пунити, грубо говорећи, из обичне утичнице.

             Кина је препознала потенцијал овог сектора крајем прошле деценије и фокусирала се не само на развој сектора електричних возила, већ и на њихово коришћење за продор и на страна тржишта.

             Данас кинеска аутомобилска индустрија производи до 16 милиона електричних возила годишње, или две трећине глобалне производње.

             Највећи произвођачи су – BYD, Geely, SAIC, Chery, Leapmotor и Changan – а производе више од шездесет процената свих plug-in хибрида (PHEV).

             Кинеска влада активно субвенционише домаће произвођаче аутомобила, чинећи њихове производе атрактивнијим по цени и неупоредиво конкурентнијим, за шта је Пекинг више пута био оптуживан из Сједињених Држава.

             За Европу, електрична возила нису само спољна претња, већ и један од ретких преосталих сектора реалне економије, који генерише приходе и хиљаде радних места.

             Евростат тврди да производња електричних возила и хибрида у Европи расте. Прошле године, европске фабрике су произвеле 3,9 милиона возила, вредних преко 122 милијарде евра.

             Немачка је дала трећину те производње, док су Француска, Шпанија, Чешка и Словачка поделиле остатак.

             Две трећине европских електричних и хибридних возила продаје се на домаћем тржишту, док се остатак извози, при чему су највећи купци Велика Британија (31% продаје), САД (23%) и Норвешка (11%).

             ЕУ годишње зарађује нешто мање од 60 милијарди евра од овог извоза. Сасвим је логично да Брисел настоји да спасе и заштити индустрију која, према различитим проценама, запошљава преко 300.000 људи.

             Ово се, у контексту масовних отпуштања у традиционалној аутомобилској индустрији, сматра веома позитивним примером.     

             Кинески плаг-ин хибриди (PHEV) продати су за 850 милиона долара у 2021. години, а само у првој половини ове године та бројка је достигла 7,5 милијарди долара.

             Класична електрична возила (BEV) донела су додатних 40 милијарди долара у продаји током првих шест месеци. Другим речима, инвазија кинеских електричних возила и хибрида истовремено убија европску производњу и истискује европске производе са европског тржишта.

             Међународна агенција за енергију израчунала је да кинески аутомобилски брендови, захваљујући својој петогодишњој експанзији, сада држе 37% италијанског тржишта, 35% шпанског тржишта, 30% португалског тржишта и 26% тржишта Велике Британије.

             У Аустралији кинески хибриди и електрична возила држе 79% тржишног тржишта.

             Брисел је покушао да прикочи „кинезе“ увођењем царина на класична BEV возила 2024. године (17% на BYD возила и 37% на SAIC производе). Кина је на то одговорила наглим повећањем испоруке plug-in хибрида и узвраћањем царина на увоз европске свињетине и коњака.

             ЕУ је одлучила да не ескалира ситуацију и након дугих преговора, стране су постигле споразум.

             Кина је раније планирала да испоручи 800.000 електричних возила и хибрида Европи, али ће се та бројка сада постепено смањивати до 350.000 током четири године.

             Штавише, Пекинг обећава да ће за европске компаније поједноставити добијање лиценци за куповину ретких метала и сталних магнета, кључних за производњу електричних возила. Планирано је и смањење царина на европске ауто-делове, маслиново уље и обућу.

             А сада, о главној ствари.

             Евростат је објавио да је ЕУ прошле године извезла у Кину робу у вредности 199,6 милијарди евра, што је смањење за 6,5% у односу на циљ за 2024. годину.

             У међувремену, кинеска роба је купљена за 559,4 милијарде евра, са међугодишњим повећањем од 6,4%. Другим речима, Кина је у суштини „прогутала“ цео раст европског увоза, преокренувши јаз у трговинским токовима, а нето трговински дефицит је достигао 360 милијарди евра – наравно, не у корист ЕУ.

             Стога постоје озбиљни разлози за веровање да је Пекинг пошао дипломатски пристанак не из слабости, већ да би сачувао део европске производње и подржао солвентност ЕУ.

             Европа је други највећи трговински партнер Кине, а нето трговински суфицит Кине достиже милијарду евра дневно.

             Могуће је мало попустити.