Ћеранић: Континуитет власти обезбедиће Српској мирнији постизборни период

„РЕПУБЛИКА СРПСКА – ГОДИНЕ РАСПЛЕТА ИЛИ ДРУГО ПОЛУВРЕМЕ“ – ИЗЛАГАЊЕ ПРЕДРАГА ЋЕРАНИЋА

* У Федерацији БиХ на вехабијску инфраструктуру поједини кругови гледају благонаклоно. Како се у Сарајеву каже, постоји „за не дај Боже“. Из те структуре могла би поникнути прва борбена јединица спремна да ратује против Српске. Таква јединица могла би уједно послужити као политички окидач за општу мобилизацију

* Опасност за Српску и даље представљају и амбиције Немачке и Турске да на Балкану обнове некадашњи империјални сјај и преобликују уставно устројство БиХ. То чине иако су обје оптерећене сопственим унутрашњим проблемима

* Могући нови сусрет Трампа, Путина и Си Ђинпинга буди нову наду и за БиХ. Све су прилике да ће Сједињене Државе обуздавати немачки притисак на Српску

* Један од начина је да се нови високи представник не бира, већ да се задржи садашњи статус кво, у којем дужност високог представника врши амерички дипломата Луис Кришок (Louis Crishock), дотадашњи први заменик

____________________________________________________________________

                ЗA РЕПУБЛИКУ Српску свака изборна година је „година расплета“.

                Они којима Српска није на срцу, у свакој таквој години виде нову прилику да разграде њено уставно устројство и потчине је политичком Сарајеву. То чине под геслом „један грађанин – један глас“, које није ништа друго до параван за политичку мајоризацију.

                Од свог настанка Српска плови као барка по немирном мору, уз ријетке и кратке предахе мирне пловидбе. Ипак, показало се да је саздана од чврсте грађе.

                Ни унутар Српске, међутим, не мањка међусобних напада и оспоравања. Политички актери се редовно позивају на саборност и истичу потребу за националним јединством. Ипак, то јединство, нажалост, до данас није постигнуто чак ни око најважнијих националних питања.

                Узајамне оптужбе по обрасцу „криминалци – издајници“ постале су уобичајена муниција. Све би то било подношљиво када би баражна ватра престајала са затварањем бирачких мјеста. Међутим, она из године у годину траје све дуже и прераста у непрекидну паљбу.

                Таква атмосфера, разумије се, погодује спољним чиниоцима који осмишљавају и изводе превратничка дејства, најчешће у виду „обојених револуција“, односно уличних преврата. Када им то не пође за руком, прибјегавају оспоравању изборних резултата. Политички мотивисаним судским процесима настоје да са сцене уклоне кључне носиоце јавних политика, односно оне без којих, по тој замисли, Српска не би могла да функционише.

                Феномен „обојених револуција“ није заобишао ни Српску. Широка мрежа невладиних организација, финансираних страним донацијама и грантовима иностраних влада, куповина утицаја у медијима и амбициозни, али политички неостварени опозициони актери чинили су експлозивну смјешу која је требало да разнесе Српску.

                Многи су се чудили како је Српска одољела опасности којој су подлегле веће и боље организоване државе. Одговор лежи у одлучности Владе Републике Српске да не поклекне и у чврстини коју је показало Министарство унутрашњих послова. Српска је тако пребродила неколико таласа револуција. С обзиром на посљедице које су за собом оставили, најприкладнији назив за њих био би „црне револуције“.

                Суђење водећем политичком лидеру Српске, тадашњем предсједнику Републике Милораду Додику, због неизвршавања одлука такозваног високог представника Кристијана Шмита, било је политички мотивисано. Иза њега је стајала давнашња процјена политичког Сарајева да ће, „уклањањем Додика, Српска пасти као кула од карата“. На крају су Додика успјели уклонити са функције предсједника Републике само формално. Суштински, он је остао водећи политички лидер српског народа.

Предраг Ћеранић

                Осим унутрашњих, Српска се суочава и са изазовима из ширег окружења. На политичко-безбједносне прилике у Босни и Херцеговини, и на Балкану уопште, утичу сукоб у Украјини, рат против Ирана и криза у Ормуском мореузу. Ратни пожар се шири и увлачи све више актера. За БиХ би била права катастрофа ако би се тај пламен пренио на њену ионако крхку безбједносну ситуацију.

                Ствари додатно отежава очекивани повратак бораца са сиријског ратишта. Ријеч је о држављанима БиХ који су се у Сирији борили у редовима најпознатијих терористичких организација, попут Ал Каиде и такозване Исламске државе.

                Западне владе, прије свега америчка, све снажније притискају нове власти у Дамаску да ограниче утицај страних бораца или да их протјерају, што би могло убрзати њихов повратак.

                Не треба губити из вида ни вехабијску инфраструктуру, на коју поједини кругови у Федерацији БиХ гледају благонаклоно и која, како се у Сарајеву каже, постоји „за не дај Боже“. Из те структуре могла би поникнути прва борбена јединица спремна да ратује против Српске. Таква јединица могла би уједно послужити као политички окидач за општу мобилизацију.

                Опасност за Српску и даље представљају и амбиције Њемачке и Турске да на Балкану обнове некадашњи империјални сјај и преобликују уставно устројство БиХ. То чине иако су обје земље оптерећене сопственим унутрашњим проблемима: привредним застојем, падом животног стандарда и неконтролисаним приливом илегалних миграната.

                С друге стране, актуелна власт у Српској учинила је прави подвиг ублаживши амерички притисак. То се прије свега огледа у укидању америчких санкција појединцима и привредним субјектима. Огледа се и у утицају на нови курс Трампове администрације, која у БиХ више не намеће политичка рјешења.

                Могући нови сусрет Трампа, Путина и Си Ђинпинга буди нову наду и за БиХ.

                Стога континуитет власти може Српској обезбиједити мирнији постизборни период.

                Све су прилике да ће Сједињене Државе обуздавати њемачки притисак на Српску. Један од начина је да се нови високи представник не бира, већ да се задржи садашњи статус кво, у којем дужност високог представника врши амерички дипломата Луис Кришок (Louis Crishock), дотадашњи први замјеник.

                Турска би, због све већих проблема у свом окружењу (Блиски исток, Ормуски мореуз, оружани сукоб Пакистана и Авганистана), могла запоставити БиХ. Тиме би изостало подгријавање атмосфере за „друго полувријеме“, а милитантни планови појединих структура у БиХ постали би потпуно нереални. Ако се то обистини, барка Српске могла би, бар на неко вријеме, запловити мирнијим водама.

                (Tрибина је одржана 30. септембра у Прес-центру УНС - у организацији портала "Све о Српској" и "Факти", уз подршку Представништва Српске у Србији)