Бернам нуди Британцима повратак у ЕУ „једном ногом“ и референдум који би то омогућио

ЛАБУРИСТИ БИ ДА ЗАУСТАВЕ СИРОМАШЕЊЕ БРИТАНИЈЕ И РЕШЕ „ПРОБЛЕМ ФАРАЖА“

Енди Бернам

* И Енди БЕРНАМ и већина Лабуристичке партије противили су се Брегзиту. Прошло је мање од три месеца, а став се већ променио: на следећим изборима, лабуристи ће обећати народу још један референдум. Сва та галама је плод искључиво сиромаштва свега – државе, идеја, духа. Британци би заиста могли да се врате у Брисел, погнутих леђа, у покајничкој пози. Или боље речено, Енглези, пошто су Велшани, Ирци и Шкоти масовно гласали за Европску унију

* Британци су гласали за Брегзит у име бољег живота, а стандард има опада већ 10 година, и ради ограничавања миграција, а свака нова година уверено обара претходни рекорд по броју имиграната који стижу у Британију, легално и илегално. Једноставно, постало је горе. Много горе. Толико да би пијана Урсула фон дер Лајен могла да им личи на рођену мајку

* Француски председник Емануел Макрон поздравио је Бернамову изјаву, али је с друге стране нагласио да ће Британци морати да се врате у ЕУ по свим правилима, а не бирајући на свој укус, као у ресторану. Ово је реакција на средњу опцију британског премијера: да се Лондон врати не у ЕУ, већ у јединствено тржиште и царинску унију

* Макрон јесте хрома патка, али су снаге које стоје иза њега одлучне да обједине Европу против Русије. И због постепеног повлачења Сједињених Држава, ка слободно плутајућој будућности

_________________________________________________________________

               Аутор: Дмитриј БАВИРИН

               БРИТАНСКИ премијер Енди Бернам неочекивано је најавио повратак своје земље у Европску унију и нови референдум о том питању.

               За Лондон, то је и лукав маневар и неопходан корак, осмишљен да помогне у решавању два проблема: сиромаштва и Најџела Фаража.

               Бернам је овако наступио на конференцији британске Лабуристичке партије која је потврдила да се британским политичким обећањима не може веровати.

               Без изузетка.

               И Бернам и његов претходник, Кир Стармер, обећали су да неће поништити одлуку народа на референдуму о ЕУ из 2016. године. Када је постао премијер, он је у суштини поново потврдио тај став, иако су се и он и већина чланова Лабуристичке партије противили Брегзиту.

               Прошло је мање од три месеца, а став се већ променио: на следећим изборима, лабуристи ће обећати народу још један референдум – то је њихов програм за светлију будућност.

               Сва та галама произлази искључиво из сиромаштва. Сиромаштва свега – државе, идеја, духа. Британци би заиста могли да се врате у Брисел, погнутих леђа, у покајничкој пози. Или боље речено, Енглези, пошто су Велшани, Ирци и Шкоти масовно гласали за Европску унију.

               Сви би, узгред буди речено, требало да се упитају: зашто се референдуми о чланству у ЕУ могу одржавати сваке деценије, док се референдуми о останку (Шкотске, Велса...) у саставу Велике Британије допуштају само изузетно?

               Већ неко време сва три аутономна региона која нису енглеска захтевају трајно право на сепаратистички плебисцит.

               Шансе да се краљевство распадне по националним линијама повећале су се због осиромашења. Британска економија је у лошем стању, што је последица, између осталог, политичких одлука Лондона – од сукоба са Русијом до самог Брегзита.

               Британци су скупо платили свој раскид са Бриселом. То је пре свега због неспособности сопственог руководства, које је било неспремно за тај догађај и до самог краја се надало да ће он некако проћи.

Бернам у парламентском окршају са

представницом шкотских сепаратиста

               Није прошао, али то није главна поента: многи од Британаца који су гласали за излазак из ЕУ нису добили оно за шта су заправо гласали.

               Гласали су за виши животни стандард кроз суверену трговинску и царинску политику, али им животни стандард опада последњих десет година.

               Гласали су за ограничавање миграција, али свака нова година уверено обара претходни рекорд по броју имиграната који стижу у Британију, легално и илегално.

               Једноставно, постало је горе. Много горе. Толико да би пијана Урсула фон дер Лајен могла да им личи на рођену мајку.

               Дакле, када Бернам каже да је Брегзит нанео више штете него што је користио, он се понаша као прилично смео политичар, наизглед из саосећања са народом. А и то произлази из његовог сиромаштва.

               Када је постао премијер, обећао је да ће побољшати живот британског народа (посебно „обичног човека“). Али, он за то нема новца – није ни на видику. Напротив, још једна енергетска криза ескалира.

               Истовремено, Бернам, иако левичар по ставовима, има бројна ограничења која му намеће елита, којој је лојалан целог живота. То су: забрана национализација, наметања прекомерних пореза супербогатима и уздржавање од задуживањ јер је даље повећање обавеза опасно.

               Другим речима, он нема где да нађе ресурсе за добра дела. А политичка обећања остају, срећом, јефтина су. Бернамов тим је, након великих мука, произвео два: изборну реформу и референдум о поновном придруживању ЕУ.

Најџел Гараж

               У суштини, обе идеје имају исти циљ: спречити странку Реформа УК Најџела Фаража да победи на следећим изборима.

               Бернамова почетна популарност може испарити брзо као и Стармерова.

               Брисел нема средстава да финансијски подржи Британију, а и увређеност због британске издаје и даље је жива. Али подржавање лабуриста да победе Фаража, њиховог европског непријатеља, сасвим је друга ствар. То је од интереса за глобалисте, тако да је могуће пронаћи финансирање за пројекат.

               Француски председник Емануел Макрон поздравио је Бернамову изјаву, али је с друге стране нагласио да ће Британци морати да се врате у ЕУ по свим правилима, а не бирајући на свој укус, као у ресторану. Ово је реакција на средњу опцију британског премијера: да се Лондон врати не у ЕУ, већ у јединствено тржиште и царинску унију.

               Британцима вероватно неће бити дозвољено да откажу Брегзит под повлашћеним условима, како би се други одвратили од уцењивања ЕУ. Али сама идеја ће несумњиво бити искоришћена у Бриселу као прилика да се исправи озбиљна грешка из прошлости.

               Макрон јесте хрома патка, али су снаге које стоје иза њега одлучне да обједине Европу против Русије.

               И због постепеног повлачења Сједињених Држава, ка слободно плутајућој будућности.

               Континентална Европа би требало да зна: када британски политичар лаже, његове усне се померају.