Само у нашој галаксији има више од 50 милиона планета

Јасмина Блечић - докторант Универзитета Централне Флориде - вођа тима научника који је открио нову планету

* Откривши „Дијамантску планету“, радећи на челу тима астронома који управља  чувеним телескопом „Спитзер“, Јасмина је уписала једно српско име и презиме – своје - великим словима у свет те сфере науке

* "Јасминина планета" WASP-12b од је Земље удаљена 1.200 светлосних година а богата је угљеником

* Након што је планета снимљена, мој тим анализира податке, коришћењем програмских рутина и теоретског знања, одређујући на тај начин температуру планете, њен радијус, орбиту, евентуално постојање атмосфере и њен хемијски састав       

* Прва екстрасоларна планета откривена је 1992-ге године, а сада број већ достиже око 1300 планета

* Планете око других сунаца наше галаксије далеко су веће од планета нашег Сунчевог система, налазе се на незамисливо блиским дистанцама од својих сунаца и у гасовитом су стању

* Живот засигурно постоји ван нас, али су моћи наших уређаја тако мале да су закљуци које доносимо ограничени на дистанце до максималних 6.000 светлосних година

* Упоређујући ту бројку са пречником наше галаксије од око 100.000 светлосних година и непребројивим бројем галаксија у нашем универзуму - видимо само једно танушно зрно песка, а вероватноћа да живот постоји је самим тим јако велика

* Наука тражи одговор: који то механизми стварају мале чврсте планете близу нашег Сунца и велике гасовите планете далеко од њега, како смо настали, која је историја нашег пута и куда ћемо даље да идемо

         Разговарала: Анђела Поповић

         КAO вођа тима за планирање, праћење и припрему Астрономског Обсервационог Захтева за Спицер телескоп, на Универзитету Централне Флориде, где је докторант, Јасмина Блечић и њене колеге открили су јануара ове године WASP-12b. Планету богату угљеником. Због свог састава, то небеско тело је одмах и било названо  „дијамантском планетом“.

         "Јасминина планета" од је Земље удаљена 1.200 светлосних година. Можда се младим заљубљеницима у науку у Србији и њен чини подједнако удаљеним. Јасмини је, међутим, најважније што је доказала да “ни небо није граница“, ако се воли свој посао и ако се предано ради.

         o У  чему се састоји рад на Спитзеру и како изгледа просечан радни дан у истраживачком центру УЦФ-а?

         - Спитзер Свемирски Телескоп је до сада најшире коришћен уређај за осматрање и карактеризацију екстрасоларних планета (еxопланета). Од великих свемирских телескопа (као што су Хабл и Кеплер), Спитзер пружа најпрецизнију еxо-планетарну и еxо-атмосферску карактеризацију.

         Посматрајући свемир у инфрацрвеном режиму, у неколико таласних дужина, он нам даје увид у величину планете, хемијски састав њене атмосфере и распоне температуре и притиска.Главни инструмент коришћен у ове сврхе је његова Инфрацрвена kамера, која заједно са апаратуром телескопа види до даљина од око 3000 светлосних година око нас.

         о Којим техникама сте се користили да бисте открили планету WASP-12b?

         - Спитзер индиректно региструје постојање планете око дате звезде, користећи такозвану транзитну технику. Ако планета постоји у датом систему звезда-планета, приликом проласка планете испред или иза њене звезде, долази до пада зрачења које стиже до нас. Метода транзитног осматрања је до сада најнапреднија метода у осматрању планета изван нашег сунчевог система јер нам анализом интензитета и спектра зрачења даје највише података о датом систему.

         Заједно са методом радијалних брзина (којом се мере брзине звезде ка и од посматрача Доплеровим ефектом, и уочава се померај звезде ако постоји присуство планета у њеном гравитационом пољу), транзитна техника нам открива радијус дате планете, њену масу, удаљеност од матичне звезде, температуре на различитим нивоима њене атмосфере и присуство одређених хемијских елемената у њеној атмосфери.

        

Након што је планета снимљена...

 

         о Колико такав "лов" на неку планету обично траје?

        
         - На Универзитету Централне Флориде, под вођством у астрономским круговима изузетно цењеног Џозефа  Харингтона (човека који је 2007-е открио најтоплију екстрасоларну планету до сада и моделовао удар комете Шумахер на Јупитер), мој тим анализира податке добијених осматрањем свемира Спитзером. Један од мојих задатака је и усмеравање телескопа Спитзер на координате звезде и планете од нашег интереса. Процедура усмеравања телескопа је врло компликована и захтева крајњу прецизност.

         Грешке нису дозвољене јер је сваки сат Спитзеровог осматрања веома скуп. Иначе, након што је планета снимљена, мој тим анализира податке, коришћењем програмских рутина и теоретског знања, одређујући на тај начин температуру планете, њен радијус, орбиту, евентуално постојање атмосфере и њен хемијски састав. Процедура анализе једне планете је веома дуготрајна и захтева учествовање неколико чланова тима, а понекада се  укључују и спољни сарадници са Берклија, Принстона, Корнела и пар универзизтета у Великој Британији.

         о Колико се разликује живот истраживача у Србији и у САД и да ли сматрате да ће једног дана бити могуће откривати нове планете или светове и из Србије?

         - Да, то је свакако теоретски могуће. Астрономи широм света већ десетину година посматрају екстрасоларне планете и са Земље, помоћу моћних телескопа као што је Кецк Телескоп на Хавајима, неколико телескопа у Чилеу и више њих у Европи и Америци. Чак је и већина данас потврђених екстрасоларних планета откривена овим такозваним ground-based телескопима великих дијаметара од око и преко 10 м.

           Данас смо поврх тога и у могућности да помоћу њих анализирамо и атмосфере тих удаљених светова и донесемо закључке о томе да ли је живот могућ на њима. Иако су свемирски телескопи и даље далеко напреднији у том трагању, избегавајући Земљину густу атмосферу и њено инфрацрвено зрачење као главну препреку, земаљски телескопи добијају све значајнију улогу у томутркивању.

         Србија има сјајан образовни кадар и верујем да је стари источноевропски систем образовања, уз пуно теоријског знања, исклесао врло квалитене младе људе, који би могли значајно да допринесу светској науци, уколико им се за то укаже прилика. Знам да су наши стручњаци и доскорашњи систем образовања врло цењени у свету. Но, ми морамо прво да решимо неке много фундаменталније проблеме пре него што се дође до стадијума да смо способни да улажемо толико у науку, и тиме допринесемо знајачније светским астрономским круговима, конкретно у истраживању есктрасоларних планета.

          Тренутно се то чини јако далеко од нас, поготово због достигнутог нивоа којим се то ради на Западу, уз коришћење свемирски лоцираних телескопа и врхунске опреме, али желим да верујем да ми можемо и морамо да направимо прве кораке у том смеру, осматрањем са Земље, чим нам се за то укаже прилика, и укључимо се у светске токове и достигнућа.

        

Наш Сунчев систем је реткост у васиони      

         о Колико брзо напредује технологија кад већ сад можете уочити планету  1.200 светлосних година удаљену од нас? Значи ли то да у наредних неколико година можемо очекивати  и нове теорије о настанку небеских тела?
        

         - Нове теорије су већ ту. До недавно, ми смо знали само за планете у нашем сунчевом сисетму. На основу тога многе теорије су формиране и потврђиване деценијама уназад, покушавајући да одговоре на питања као што су: који то механизми стварају мале чврсте планете близу нашег Сунца и велике гасовите планете далеко од њега, како смо настали, која је историја нашег пута и куда идемо.

         Прва екстрасоларна планета откривена је 1992-ге године, и од тада екстрасоларна истраживања представљају најбрже развојно поље у астрономији данас. Сваким даном се откривају нове планете (број већ достиже око 1300 планета), са проценом да само у нашој галаксији можемо очекивати да има више од 50 милиона планета.

         Досадашње осматрање и анализирање екстрасоларних планета открило нам је светове толико различите од нашег, да је све учесталије схватање да је наш Сунчев систем, сачињен на начин како он данас изгледа, заправо реткост, а не правило у том бескрајном свемирском пространству.

         Планете око нас, лоциране око других сунаца наше галаксије, које смо досадашњим техологијама успели да „видимо“ и испитамо у највећој мери, између осталог су далеко веће од планета нашег Сунчевог система, налазе се на незамисливо блиским дистанцама од својих сунаца и у гасовитом су стању. Њихове орбите су значајно ексцентричне и неке од њих, као WАSP-12б, Дијамантске планете, имају неочекивани хемијски састав.

        

Векови нас деле од летова у свемир

 

         о Много пута смо чули да је крајњи циљ научника откривање планете којом бисмо могли заменити Земљу, али на који начин би нам такво откриће помогло у побољшању живота на нашој планети?

         - Садашњом технологијом, људи нису у могућности да путују далеко, и питање је колико ће векова још протећи док се нешто у том смислу знајачно не промени. Наш циљ није да населимо неке друге планете, јер је то физички за сада немогуће, и чак потпуно незамисливо на нашем технолошком нивоу. Ми истражујемо друге светове како бисмо сазнали нешто више о нама самима: како смо настали и куда идемо, каква је наша ближа и даља судбина.

           Наш циљ је, поврх свега, да заштитимо живот на нашој планети покушавајући да предвидимо и спречимо могуће ризике, као што су удари комета и астероида, који би потпуно дезинтегрисали живот. Да бисмо то знали, ми истражујемо како су настали други светови, покушавајући да разумемо универзум као целину, потврдимо или оспоримо досадашња схватања, и усавршимо постојеће теорије.

         о Колико је извесно постојање било ког облика живота ван наше атмосфере и да ли  нека од до сада откривених планета поседује неке од неопходних услова за то?

         - Дубоко верујем да живот постоји „тамо негде“. То веровање је укорењењо и у научним круговима у којима радим и представља главни покретачки механизам у овом свемирском трагању. Живот засигурно постоји ван нас, али су моћи наших уређаја тако мале да су закљуци које доносимо ограничени на дистанце до максималних 6.000 светлосних година.

         Упоређујући ту бројку са пречником наше галаскије од око 100.000 светлосних година и непребројивим бројем галаксија у нашем универзуму, ми видимо само једно танушно зрно песка. Вероватноћа да живот постоји је самим тим јако велика. Могуће је да он није у облику какав је на нашој планети, могуће да је сакривен испод тона леда или је тек у повоју, или је базиран на некој другој хемији од оне која чини нас.

         Свакако гледањем у свемир и даљим истраживањем, ми свакодневно ширимо наше видике, са надом да ћемо једног дана знати где треба да гледамо, и шта да тражимо. За сада, ми само трагамо док идеје у нашој глави не добију праву форму, и не заокруже слику универзума и светова различитих од нашег.

        

Венера је Земљина сестра, али...

         о Шта наука данас сматра предусловима за живот "негде тамо"?

         - Много је фактора који утичу на настанак живота у свемиру. Сплет врло комплескних предуслова чини живот оваквим каквим га ми видимо на нашој Земљи. Но, могуће је да живот у некој форми постоји и са много мање њих. Свакако, део планета које ми истражујемо има неке од тих неопходних  услова, као што су локација у такозваној насељивој зони где се вода налази у течном стању, распон температура на којима се може развити живот, постојање атмосфере одређеног хемијског састава, па чак и стратосфере (слоја атмсофере у којој се на нашој планети налази озон), која нас штити од штетног ултравиолетног зрачења са Сунца, без кога би живот био разорен. Али, то су само неки од основних предуслова и далек је пут од њих до развоја живота у било каквој форми.

         На пример, у нашем сунчевом систему Венера се налази на ивици наше насељиве зоне. Венера је прозвана Земљином сестром јер има физичке карактеристике, масу и радијус, врло сличне Земљиним, а утврђено је да живот никада није постојао на њој. Разлог за то лежи у врло спорој брзини ротације Венере, нагибу њене осе ротације, атмосферском саставу и притиску, непостојању тектонских плоча, непостојању довољно јаког магнетног поља, итд...

         о Доказали сте да није немогуће "дотаћи звезде", иако долазите из мале земље попут Србије.  Шта бисте поручили младим заљубљеницима у науку, које живот овде усмерава на бирање "профитнијих" занимања?

         - Волети свој посао је врло значајан фактор који такође одлучује колико ћете сутра бити успешни. Наравно, живот у Србији, па чак последњих година и у Америци, намеће пред нас много фундаменталније дилеме: како, напросто, преживети. Није лако причати о науци када је економска криза преполовила број запослених чак и у НАСА-и, кад укида свемирске мисије, и тањи фондове за истраживања која нису од основног значаја. Ипак, без научника нема ни напретка. Без улагања у науку, нови налети економске кризе би долазили све брже и брже.

        

Магично привлачна играчка

 

         о Шта је за Вас посао научника, мисија савремене науке? И, где смо ми Срби у томе?

         - Научни свет је једна магично привлачна играчка која нам доноси изузетан просперитет, позицију и углед у свету. Веровање да и ми можемо бити део тог света, није нереално, јер смо врло интелигнтна нација са јако добрим образовним темељом. Мислим да је сасвим оправдано и добро да наши млади научници трагају за усавршавањем ван наших граница, јер тако раде и млади на Западу. Тиме се упознаје неки други начин размишљања, рада и у сваком смислу шире видици и обогаћује личност.

         Планирам једног дана да се вратим, донесем своје знање код нас, и помогнем развоју наше земље, јер јако волим своје тло. Препоручујем младима да покушају да ураде исто, јер је то једини начин да успемо и будемо део великог света.

 

Трагање за новим схватањем универзума

         - Мој посао је веома занимљив, открива Јасмина Блечић - јер је ова област науке још увек јако млада и сваким новим осматрањем ми научимо нешто ново. Свака планета је свет за себе и никада не знате шта се крије у њеној унутрашњости, атмосфери или непосредној околини. Не знате ни да ли ће вас то сазнање довести ближе одговору - има ли живота негдеван нашег соларног система - или ће вам  помаћи у досадашњем схватању универзума.

        

Дипломирала "космичко зрачење" у Београду       

 

         Гост портала Факти - Јасмина Блечић у - Београду је дипломирала Теоријску и експериментралну физику. Са темом „Космичко зрачење у геомагнетном пољу“. Са тежиштем на феномену настанка Поларне светлости – Ауроре.

         На постдипломске студије у САД је примљена у априлу 2009. године, а позицију истраживача је добила већ у мају исте године.