Нема само Иран ракетне градове под земљом – Кина има „подземни Кинески зид“
УКУПНА ДУЖИНА КИНЕСКИХ ВОЈНИХ ТУНЕЛА СЕ ПРОЦЕЊУЈЕ НА НЕКОЛИКО ХИЉАДА КИЛОМЕТАРА

* То је моћна и обимна подземна мрежа, која укључује заштићена командна места и комуникациона чворишта; складишта ракета и депое муниције; транспортне тунеле; просторије за особље; техничке просторије, логистичке објекте и пунктове за напајање
* Наравно, и заштићена места за мобилне лансирне ракетне системе. Ти лансери могу да се слободно крећу унутар подземних градова, неприступачних за нуклеарне ракетне нападе, излазећи изнад земље само за лансирање
* Пекинг је за своје стратешке нуклеарне снаге изградио огромну мрежу подземних објеката у пустињама Синђанга близу руске и монголске границе
* Тренутно се нова инфраструктура гради у непосредној близини региона Хами, једног од главних чворишта за интерконтиненталне балистичке ракете базиране у силосима, а способне да досегну Сједињене Државе. Стручњаци процењују да је главни циљ овог пројекта осигурање нуклеарног НЛА-капацитета – способности Стратешког одговора у случају првог непријатељског удара
* Тај комплекс у области Хами обухвата више од осамдесет бетонских лансирних рампи, неколико десетина јако утврђених бункера, три велика осмоугаона објекта, железничке пруге, подземне комуналне водове, чворишта сателитске комуникације, складишта оружја и аеродроме
________________________________________________________________
НЕМА само Иран подземне ракетне градове, захваљујући којима успешно одолева америчко-израелској агресији.
Кинези су неколико деценија градили огромну подземну инфраструктуру способну да издржи чак и масивни нуклеарни удар.
Изградили су десетине километара пространих тунела, потрошивши на њих хиљаде и хиљаде тона бетона и челика, који скривају и штите стотине лансера и хиљаде ракета.

Тек недавно је Пекинг одлучио да мало подигне завесу тајне, објављујући фотографије и видео-записе појединачних фрагмената тог јединственог система.
Кинески државни медији неочекивано су објавили снимке који приказују неке од елемената подземне инфраструктуре Народноослободилачке војске. На снимку се јасно виде пространи тунели са путевима који пролазе кроз њих и огромна количина опреме намењене за транспорт ракетних лансера.
Свако ко мисли да кинески подземни „градски систем“ није ништа није више од низа огромних бетонских склоништа, размишља превише једноставно.

То је моћна и обимна подземна мрежа, која укључује заштићена командна места и комуникациона чворишта; складишта ракета и депое муниције; транспортне тунеле; просторије за особље; техничке просторије, логистичке објекте и пунктове за напајање.
Наравно, и заштићена места за мобилне лансирне ракетне системе.
Ти лансери могу да се слободно крећу унутар подземних градова, неприступачних за нуклеарне ракетне нападе, излазећи изнад земље само за лансирањае.
Поређења ради, руски мобилни аутономни лансери РС-24 Јарс и РТ-2ПМ2 Топољ-М су у борбеној приправности са својих сталних места распоређивања, у металном склоништу опремљеном увлачивим кровом Крона.
Предности кинеске опције су очигледне. Чак и ако непријатељ открије улазни тунел у подземни град користећи сателитско извиђање, практично је немогуће утврдити локацију лансера ракета, командних пунктова или објеката за складиштење ракета.

Шта се раније знало о кинеским подземним ракетним градовима?
Године 2009, и кинески и западни извори су известиле о гигантској и опсежној мрежи тунела уско повезаних са кинеским ракетним снагама.
Две године касније, The Washington Post је објавио да је тим стручњака са Универзитета Џорџтаун (Вашингтон) провео неколико година проучавајући сателитске снимке, кинеска документа и друге материјале, покушавајући да реконструише детаље тајног подземног система.
Амерички стручњаци су убрзо дошли до разочаравајућег закључка да имају посла са далеко опсежнијим инжењерским структурама него што су изолована подземна склоништа.
Неки извештаји процењују укупну дужину подземних тунела у Кини на неколико хиљада километара. Међутим, тачне димензије кинеске подземне инфраструктуре остају непознате и предмет су дебате.
Паралелно са изградњом „ракетних градова“, Кинези су драматично повећали број копнених лансирних места, посебно у провинцијама Хами, Јумен и Јулин.
То је означило почетак највећег ширења нуклеарне инфраструктуре у модерној кинеској историји. Пекинг је за своје стратешке нуклеарне снаге изградио огромну мрежу подземних објеката у пустињама Синђанга близу руске и монголске границе.

Тренутно се нова инфраструктура гради у непосредној близини региона Хами, једног од главних чворишта за интерконтиненталне балистичке ракете базиране у силосима, а способне да досегну Сједињене Државе. Стручњаци процењују да је главни циљ овог пројекта осигурање даљег постојања нуклеарног НЛА-капацитета – способности Стратешког одговора у случају првог непријатељског удара.
Подземни комплекс у области Хами обухвата више од осамдесет бетонских лансирних рампи, неколико десетина јако утврђених бункера, три велика осмоугаона објекта, железничке пруге, подземне комуналне водове, чворишта сателитске комуникације, складишта оружја и аеродроме. Све је то повезано комуналним мрежама и путевима са опсегом од неколико хиљада квадратних километара.
Од свих њих, посебно су интересантни такозвани „осмоугаони комплекси“. Према речима страних аналитичара, они су намењени за смештај система противваздушне одбране, мобилних ракетних система, електронских противмера и елемената система командовања и контроле стратешких нуклеарних снага.
У региону Јумен, америчко сателитско извиђање је идентификовало приближно 120 градилишта за која се верује да су намењена за силосе за интерконтиненталне балистичке ракете. Међутим, најзанимљивије информације добијене су током проучавања кинеских полигона за тестирање ракета.

Федерација америчких научника (Federation of American Scientists) објавила 2021-ве да Кина гради подземни центар за војну обуку у Џилантају (Унутрашња Монголија) који се простире на приближно 140 км и покрива површину од 2.090 квадратних километара.
Сателитски снимци су јасно показали градњу ракетних силоса и тунела, дизајнираних не само за тајно кретање мобилних ракетних система већ и за безбедно одржавање интерконтиненталних балистичких ракета.
Дакле, „подземни Кинески зид“ није толико грандиозна одбрамбена структура за случај нуклеарног рата, већ ефикасна стратешка инфраструктура за преживљавање, која комбинује силосне и мобилне ракетне системе, командна места и комуникациона чворишта, транспортне тунеле и складишта оружја.
И, управо је комбинација тако различитих елемената оно што цео систем чини јединственим.




















