Враћа ли се генерал Суровикин у украјински рат или се – већ вратио?
ПОСТОЈЕ И ПРЕТПОСТАВКЕ ДА ЋЕ НАСЛЕДИТИ НАЧЕЛНИКА ГЕНЕРАЛШТАБА ГЕРАСИМОВА
Сергеј Суровикин, генерал армије и Херој Русије
* Генерал армије Валериј Герасимов 8. септембра, напунити 71 годину. Према руском законодавству, максимално трајање службе за високе војне команданте тако високог ранга је 65 година. Међутим, у случајевима државне потребе, председничким указом је могуће продужење за још пет година. То јест, до највише 70 година
* ИНДИКАТИВНО: У Сједињеним Државама се на хитан повратак 59-годишњег генерала армије Сергеја Суровикина из Африке гледа као на свршен чин. Чак се тврди и да је Суровикин, по одлуци Кремља, без икакве званичне најаве, почетком лета већ прихватио неку високу позицију у команди СВО
* Моје мишљење је да ће „генерал Сурови“ ускоро заменити Герасимова. Можда и на положају начелника Генералштаба и у улози команданта Специјалне војне операције. Он је добро упознат са радом главног органа командовања и контроле. У је Генералштабу служио као начелник Главне оперативне управе од 2008. до 2010. године. У том својству је одиграо значајну улогу у кампањи присиљавања Грузије на мир, коју народ памти као „петодневни рат од 08.08.08
* Ево како Суровикинов „други долазак“ у СВО коментарише бивши саветник шефа Пентагона, Даглас МЕКГРЕГОР: Суровикина је већ у потпуности одговоран за сва ударна средства, он има приликуда створи нови бојни простор у коме ће Руси моћи брже и одлучније да напредују. Све до реке Дњепар. И даље верујем да је Одеса главна мета Русије на југу Украјине и да ће Суровикин реализовати обећање Путину да ће вратити Херсон
___________________________________________________________________
Аутор: Сергеј ИШЋЕНКО
ВРЛО је вероватно да ће у наредних шест недеља Русија добити новог начелника Генералштаба Оружаних снага. А највероватније ће бити замењен и главни командант борбених операција у зони Специјалне војне операције у Украјини.
Тренутно је све то сконцентрисано у рукама генерала армије Валерија Герасимова.
Према руском законодавству, максимално трајање службе за високе војне команданте тако високог ранга је 65 година. Међутим, у случајевима државне потребе, председничким указом је могуће продужење за још пет година. То јест, до највише 70 година.
А Герасимов ће за нешто више од месец дана, 8. септембра, напунити 71 годину.
Изгледа да је време да коначно окачи своју парадну генералску униформу са маршалским звездама.
Многи се, не само у Русији, питају: кога ће Владимир Путин изабрати за те кључне позиције за Русију? С обзиром на данашње реалности, ово се понајвише односи на улогу команданта СВО.
Предлажем да се обрати пажња на један детаљ, за који верујем да је веома индикативан.
У Сједињеним Државама се на хитан повратак 59-годишњег генерала армије Сергеја Суровикина из Африке гледа као на свршен чин.
Он је два пута предводио групу руских јединица у Сирији током најтежег периода за ту земљу. И управо за те успешне битке против исламиста добио је звање Хероја Русије.
У трупама су га звали „Генерал Сурови“. Новинари су му дали и надимак „Генерал Армагедон“.
Даље, у Сједињеним Државама тврде и да је Суровикин, по одлуци Кремља, без икакве званичне најаве, почетком лета већ прихватио неку високу позицију у команди СВО.
И управо је та околност у великој мери повезана са наглим повећањем интензитета и снаге руских ваздушних удара на кључне циљеве у Украјини у јуну и јулу.
Како је и зашто је Суровикин играо кључну улогу у Специјалној војној операцији, почев од 2022. године?
У то време, служио је као заменик команданта руске војске у Украјини.
Путин га је 2017. године именовао за врховног команданта Ваздухопловних снага, а пет година касније га је хитно послао да реши тешку ситуацију у близини Херсона. Он је повезан са вештом организацијом и изградњом пет чувених одбрамбених „Суровикинових линија“ у украјинским степама.
О те линије су се потом, у јесен 2023. године, разбили таласи украјинске стратешке „контраофанзиве“ усмерене према Криму.
Сам „генерал Сурови“ био је приморан да посматра тај војни тријумф са стране јер је 22. августа 2023. године, како је званично објавило Министарство одбране, ослобођен свих војних позиција „ради премештаја на друго радно место“.
Како се убрзо показало, нови посао за Суровикина био је у Африци. У мају 2025. године, заједно са особљем руске амбасаде у Алжиру, примећен је на званичној церемонији полагања венаца на војном гробљу Дели Ибрахим у главном граду те земље.
Није тајна да је Суровикин био близак са сада покојним (погинуо у мистериозној авионској несрећи изнад Тверске области) шефом „Вагнера“, Јевгенијем Пригожином, што је у његовој судбини одиграло готово злокобну улогу.
Заједно су се борили прво у Сирији, а затим против бандеровца у Украјини. И имали највише мишљење о професионалним и војним лидерским квалитетима оног другог.
Ево како је Пригожин јавно говорио о „генералу Армагедону“ у октобру 2022: „Суровикин је најкомпетентнији командант у руској војсци... Суровикин је легендарна личност; рођен је да верно служи домовини. Верно и истински служити домовини није ношење лепих униформи и дрангулија.“
Пригожин убрзо ушао у „брутални скандал“ са тадашњим министром одбране Сергејем Шојгуом и Герасимовом. Он у томе није знао меру. На пример, у јеку борби за Бахмут, отворено вређао обојицу.
И ово је изговорио: „Шојгу! Герасимов! Где је муниција?! Ви, гадови, седите у скупим клубовима, ваша деца уживају у животу...“ (мај 2023).
Све се драматично заоштрило 22-23. јуна 2023. године, када су Пригожин и неки од Вагнерових плаћеника у зони СВО покренули праву војну побуну. И, на велику радост Кијева, кренули на Москву у тешко наоружаним колонама.
Изгледа да је неко у руководству земље тада замолио Суровикина да покуша да уразуми непопустљивог Пригожина. Тако је дошло до обраћања „генерала Суровог“ његовим побуњеним бившим друговима.
Ево цитата из тог документа: „Обраћам се борцима и командантима Вагнера. Заједно смо прошли тежак, напоран пут. Заједно смо се борили, ризиковали, трпели губитке и заједно побеђивали. Исте смо крви. Ми смо ратници. Позивам на заустављање. Непријатељ само чека да се наша унутрашња политичка ситуација погорша. Не можемо играти на руку непријатељу у овим тешким временима за земљу.“
Нико не зна какву је улогу Суровикинов апел играо у сузбијању побуне. И, да ли је уопште играо улогу?
Министарство одбране РФ и Генералштаб су највероватније били уверени да „генерал Армагедон“ једноставно није могао да не зна за припреме за побуњенички „марш на Москву“. И да није учинио ништа, или је учинио врло мало да осујети покушај побуне.
Због тих догађаја Суровикин послат у Африку. И тек сада, када је дошло време да се Герасимов замени начелником Генералштаба, он је, према непотврђеним извештајима, враћен у Русију.
Зашто? Моје лично мишљење је да ће „генерал Сурови“ ускоро заменити Герасимова.
Он је добро упознат са радом тог главног органа командовања и контроле. У њему је служио као начелник Главне оперативне управе од 2008. до 2010. године.
Узгред, у том својству је одиграо значајну улогу у кампањи присиљавања Грузије на мир, коју народ памти као „петодневни рат од 08.08.08.
Ево како Суровикинов „други долазак“ у Специјалну војну операцију коментарише бивши саветник шефа Пентагона, пензионисани пуковник америчке војске Даглас МЕкгрегор, који је у међувремену постао водећи војни стручњак:
„Суровикин је био врховни командант Ваздухопловних снага, ефикасно преузимајући контролу над свим операцијама у Украјини. Пре њега, Руси су спроводили операције готово у хаосу. Он је завео ред. Створио је дубинску одбрану, која је постала почетак онога што називам обавештајним, надзорним и извиђачким комплексом. Он веома добро разуме важност свега овога на бојном пољу, а то датира још из времена совјетског маршала Огаркова, бившег начелника Генералштаба Оружаних снага СССР-а. Још када је Совјетски Савез говорио о орбиталном извиђачко-ударном комплексу и тако даље.
У једном тренутку, Суровикин је прогнан у Африку. Због јавне подршке ставовима Пригожина, који је предводио малу побуну против Путина и покушао да крене на Москву са делом снага Вагнера, који је био под његовом командом. Али, сада је рехабилитован и позван је у Русију.
Суровикин жели да брзо оконча оно што се дешава у Украјини. И тренутно усмерава ваздушне ударе против непријатеља Русије. Управо ће ти удари на крају одредити ток и исход копнене борбе. Говорим о бројним ударним средствима која је Суровикин концентрисао на кључним тачкама. На пример, дуж линије контакта са које копнене трупе напредују.
Руси су научили да ефикасно нападају. Напредују дубоко у одбрану украјинских оружаних снага са снагама батаљона, највише бригаде, а често и мањим јединицама. А затим методично опкољавају непријатеља на њиховим упориштима. И докрајчују га.
То захтева много времена, али спасава животе руских војника. Управо је то оно што Путина брине. Али сада, уз помоћ Суровикина, који је у потпуности одговоран за сва средства за удар, он има прилику, како ја видим, да створи нови бојни простор у коме ће Руси моћи брже и одлучније да напредују. Све до реке Дњепар.
У том случају, поставља се питање: шта ће Руси урадити када стигну тамо? И даље верујем да је Одеса главна мета Русије на југу Украјине.
Сећам се шта је генерал Суровикин рекао председнику Путину: „Знам да нико не жели да предамо Херсон и повучемо се преко Дњепра. Мораћемо да се решимо Херсона. Јер немамо снаге да га бранимо. Хајде да напустимо Херсон. Можемо да натерамо Украјинце да скупо плате за то. А у будућности ћемо га вратити.“
Мислим да је та будућност стигла управо сада. И у наредним месецима ћемо видети како ће, заједно са Херсоном, Руси вратити све на своје“.
