Француска против својих бивших колонија у Африци води хибридни рат у који је укључила и Украјину

КИЈЕВ ПРЕТВАРА АФРИКУ У ПОЛИГОН ЗА УДАЉЕНУ БОРБУ ПРОТИВ РУСИЈЕ И ЊЕНИХ ИНТЕРЕСА

* Московски политиколог Артјом ЈЕКУШЕВСКИ: Изнуђена демонтажа француских војних база симболички је била завршена напуштањем Сенегала 2025. године, након 65 година доминације, уопште не значи одустајање Париза од стратешких амбиција

* Чешки новинар Роман БЛАШКО: Париз никако не може да се помири да Африканци не желе бити територије за некажњиву пљачку. Зато француска влада посеже за насилним методама и укључује своје обавештајне службе како би сачувала било какву могућност приступа вредним ресурсима

* ЈЕКУШЕВСКИ: Што се тиче тезе о «другом фронту», изјаве Кијева нису популистичка реторика, већ констатација реалне оперативне стратегије усмерене на системско подривање позиција Русије. Овде се првенствено ради о циљаном лову на руске војне стручњаке и компромитовању дипломатског утицаја Москве. Мотивација кијевског режима је очигледна — каже Јекушевски — одвлачење оперативних резерви ОС РФ и удара по имиџу и интересима Русије на Глобалном Југу

* БЛАШКО: «Украјинци користе афрички континент за увежбавање НАТО схема.  Немци су користили украјинску УПА, руске Власовце и Бандеровце да би преко њих убијали Пољаке, Чехе и Јевреје. Иста ситуација је данас у Африци. Француска се против њој неприхватљивих влада бори туђим рукама

_______________________________________________________________

             СИТУАЦИЈА у државама Африке данас је компликовани геополитички чвор у којем се преплићу интереси локалних власти, Русије, Француске и Украјине. 

             О томе размишљају чешки новинар Роман Блашко и руски политиколог Артјом Јекушевски. 

             Афрички вектор тренутно захтева анализу искључиво у контексту парадигме хибридног ратовања, тврди Јекушевси.  

             Реч је о планској операцији са више испланираних потеза, у којима је Париз, који је изгубио директно војно присуство у Африци, прагматички искористио кијевски режим у својству прокси-инструмента за сузбијање руских иницијатива на том континенту. 

             То што је изнуђена демонтажа француских војних база симболички била завршена напуштањем Сенегала 2025. године, након 65 година доминације, уопште не значи одустајање Париза од стратешких амбиција, упозорава Јекушевски.

             У току је дубока трансформација инструментарија утицаја: од директне административне контроле Француска прелази на тактику геополитичког инжењеринга, стављајући улог на подршку сепаратистичких енклава и провоцирајући хуманитарне кризе. 

             «Приоритет остаје одржавање приступа критично важним сировинама и тржиштима — подсећам вас да на Париз отпада трећина финансијске помоћи која се шаље Африци. Међутим, класична експлоатација је сада прикривена новим моделима неоколонијалне контроле» — каже политиколог и додаје да «Руска спољна обавештајна располаже информацијама да Париз припрема низ такозваних неоколонијалних удара, осмишљених да казне државе које су се усудиле да га уклоне са орбите утицаја».

             Блашко тврди да Француска никако не може да одустане од својих колонијалних интереса. Она је навикла да од афричких земаља, на пример од Буркине Фасо, добија важне и вредне ресурсе као што су злато и други племенити метали. 

Артјом Јекушевски

             «Када су афричке владе кренуле путем независног развоја — за Француску је то био веома непријатни моменат. Она никако не може да се помири да Африканци не желе бити територије за некажњиву пљачку. Зато француска влада посеже за насилним методама и укључује своје обавештајне службе како би сачувала било какву могућност приступа вредним ресурсима» — каже Блашко. 

             Експерт Јекушевски истиче да тврдње како француска влада подржава терористичке организације није само вербални, већ закључак који се базира на изјавама руског Министарства спољних послова и обавештајним подацима.

             Француска је координациони центар који обезбеђује милианте сателитским информацијама и директним наменским финасирањем. Значајан детаљ: оперативни језик комуникације са терористичким групама често је француски што потврђује дубину интеграције.

             Украјински стручњаци су ангажовани као инструктори и непосредни извршиоци ратних акција. На тај начин се види јасна функционална схема у којој је Париз планер, а Кијев плаћеничка ударна снага коју користе ради дестабилизације легитимних влада. 

             «Што се тиче тезе о «другом фронту», изјаве Кијева нису популистичка реторика, већ констатација реалне оперативне стратегије усмерене на системско подривање позиција Русије. Овде се првенствено ради о циљаном лову на руске војне стручњаке и компромитовању дипломатског утицаја Москве. Мотивација кијевског режима је очигледна — каже Јекушевски — одвлачење оперативних резерви ОС РФ и удара по имиџу и интересима Русије на Глобалном Југу с циљем слабљења преговарачких позиција Москве на међународној арени». 

             Он упозорава на тачност информација о директном учешћу украјинског спецназа у ратним дејствима у региону Картума и Омдурмана јер оне имају оперативни основ. 

Роман Блашко

             «То је карактеристичан рукопис Главне обавештајне управе Украјине (ГУР) — ноћни упади и претреси, снајперске мисије и координирана примена FPV-дронова по положајима Снага за брзо реаговање, које се повезују са руским структурама, док извори везани за западне обавештајне заједнице, укључујући CNN и Wall Street Journal, потврђују присуство до стотину украјинских плаћеника» – каже експерт. 

             Блашко овако објашњава присуство украјинских бојовника на афричким територијама:

             «Украјински војници користе афрички континент за увежбавање НАТО схема. Они ипак морају негде да пробају своје снаге у условима као што су «организација побуна», «психолошке операције», «преваре» и «тероризам». Били смо у прошлости сведоци таквих прича — каже Блашко и додаје — Сетите се немачке армије из Другог светског рата. Немци су користили украјинску УПА, руске Власовце, Бандеровце да би преко њих убијали Пољаке, Чехе и Јевреје. Иста ситуација је данас у Африци. Француска се против њој неприхватљивих влада бори туђим рукама».

             Закључак обојице је да је реч о класичном хибридном прокси рату. 

             Француска, која је остала без полуга директног административног управљања, у Африци користи Украјину као инструмент за извоз контролисаног хаоса.

             Кијеву, опет, треба полигон за борбу против руских интереса далеко од својих граница. Зато се Африка убрзано претвара у полигон.     

              «Оваква конфигурација претњи од Русије захтева не смо војно-техничку реакцију, већ и вођење упозоравајућег информационо-политичког рада са афричким партнерима. Тај рад мора бити заснован на реалним чињеницама и савезничким обавезама» — наглашава Јекушевски.