Трамп на бази закона из 1974. увео царине од 10 до 12,5 одсто против 60 земаља

ТАЈ ЗАКОН МУ ОМОГУЋАВА ДА ТВРДИ ДА ИЗА РОБЕ ИЗ ТИХ ЗЕМАЉА СТОЈИ - ПРИНУДНИ РАДИ

(Фото: Global Look Pres/IMAGO/Joerg Boethling)

* Царина од 10% важиће за 17 земаља које су већ забраниле увоз робе произведене употребом присилног рада или су се обавезале да ће то учинити. То су Велика Британија Канада, Индија, Мексико и Аргентина. За одређену робу из ЕУ, Тајвана, Јапана, Јужне Кореје и Швајцарске, царина ће бити 10% или 12,5%. Русија, Кина, Вијетнам и 35 других земаља добиле су од „чика Доналда“ стопу од 12,5%. На побројане земље отпада 99,4 одсто америчког увоза

* Врховни суд САД  поништио је Трампове раније "реципрочне" царине уведене на основу ванредних предсједничких овлашћења. А Бела кућа је сада саопштила: Предсједник неће дозволити да његова трговинска политика и укупни циљеви буду поткопани само зато што је суд ограничио један од алата који му стоје на располагању

* Американолог Малек ДУДАКОВ: „Нико неће журити да преговара ни о чему са Белом кућом. Сви рачунају да ће амерички судови пре или касније укинути и нове царине, а до конгресних међуизбора остало још 100 дана. Демократе ће вероватно победити, након чега ће Трамп постати хроми патак. Стога многе земље не виде сврху у склапању споразума са њим сада“

____________________________________________________________

             ДОНАЛД Трамп не одустаје од своје омиљене економске и геополитичке играчке.

             Увео је нове царине од 10 и 12,5 одсто на робу из 60 држава. Међу њима су земље Европске уније, Кине, Индије, Јапана, Аустралије и Велике Британије.

             Ступиле су на снагу ујутро 24. јула, а односе се на земље које заједно чине чак 99,4 одсто америчког увоза.

             Трампов нови потез је одговор на одлуку којом је амерички Врховни суд раније ове године поништио његове раније "реципрочне" царине уведене на основу ванредних председничких овлашћења.

             - Председник неће дозволити да његова трговинска политика и укупни циљеви буду поткопани само зато што је суд искључио један од алата који му стоје на располагању - саопштено је из Беле куће.

             Нове царине уведене су након вишемесечне истраге Канцеларије трговинског представника САД (УСТР), која је закључила да бројне земље нису учиниле довољно да спрече увоз и извоз робе произведене принудним радом.

             Поједини трговински партнери добили су нижу стопу од 10 одсто јер су предузели одређене мере против принудног рада, док ће остали плаћати царину од 12,5 одсто.

             Од нових мера изузети су и поједини производи, укључујући нафту, гас и робу коју није могуће набавити од домаћих произвођача.

             Трамп је посегнуо за Чланом 301. Закона о трговини из 1974. године.

             Тај члан му је омогућио да тврди да земље на које се односе повећане царине не поштују или не поштују довољно „забрану увоза робе произведене употребом принудног рада“.

             Америчког трговински представник Џејмисон Грир објаснио је да су царине усмерене на борбу против кршења људских права и „искривљавања трговинских пракси“:

             „Сједињене Државе већ скоро век имају забрану увоза робе произведене коришћењем принудног рада. Крајње је време да наши трговински партнери учине исто“.

             Царина од 10% важиће за 17 земаља које су већ забраниле увоз робе произведене употребом присилног рада или су се обавезале да ће то учинити. То су Велика Британија Канада, Индија, Мексико и Аргентина. За одређену робу из Европске уније, Тајвана, Јапана, Јужне Кореје и Швајцарске, царина ће бити 10% или 12,5%.

             Русија, Кина, Вијетнам и 35 других земаља добиле су од „чика Доналда“ стопу од 12,5%.

             Позивање на Члан 301. омогућава да нове царине буду на снази дуже од 150 дана.

             Станислав Ткаченко, професор на Катедри за европске студије Факултета за међународне односе Државног универзитета у Санкт Петербургу, наглашава:

             „Сада амерички лидер покушава да минимизира штету. Трамп новоуведене царине очигледно сматра за привремену меру, која треба да траје до краја 2026-те. Његов циљ је да бирачима уочи конгресних избора покаже да је способан да додатно напуни буџет земље“.

             Американолог Малек Дудаков указује:

             „Нико неће журити да преговара ни о чему са Белом кућом. Сви рачунају да ће амерички судови пре или касније укинути и нове царине, а до конгресних међуизбора остало још 100 дана. Демократе ће вероватно победити, након чега ће Трамп постати хроми патак. Стога многе земље не виде сврху у склапању споразума са њим сада“.