Павић: Може ли ратним лудилом захваћена ЕУ да обезбеђује мир у БиХ?

ДОДИК ЈЕ ВЕЋ ДЕМАСКИРАО СОРЕКИНУ ТВРДЊУ ДА ЈЕ НАПРЕДАК НА ЕУ-ПУТУ НАЈБРЖИ НАЧИН ЗА ГАШЕЊЕ ОХР

* Бриселу је важно да вас увуче у процес где може да вас условљава на сваком кораку, а онда је лако придодати још по који услов. Пример Србије, за коју је цело једно поглавље (35) посебно дизајнирано, па затим проглашено тајним, о томе најбоље сведочи

* Зато је легитимно питање: каквог би то, по речима Каје Калас, ”снажног кандидата” за високог представника ЕУ хтела да наметне БиХ? И какве би то биле ”евроинтеграције” које би он имао мандат да спроводи? Верује ли ико да би ратним делиријумом обузета ЕУ могла волшебно да се, уз помоћ ”снажног кандидата” по вољи Каје Калас или Урсуле фон дер Лајен, претвори у фактор мира и договора у БиХ?

* Пре ће бити да је ЕУ сада потребно да и целу БиХ увуче у своје ратне планове, и да би неки нови ”високи представник”, ког би Брисел успео да наметне, заправо био у функцији интеграције БиХ у све чари новог европског милитаризма и похода на Исток

* Није искључено да би заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев у том случају БиХ частио сличним речима којима је частио Финску поводом њене одлуке да дозволи размештање нуклеарног оружја на својој територији: ”Радуј се, Финска, достигла си врхунац безбедности!”

___________________________________________________________________

             Пише: Александар ПАВИЋ

             СТАВОМ да је ”напредак на европском путу најбржи начин за гашење ОХР-а”, шеф Делегације ЕУ у БиХ Луиђи Сорека је недавно само потврдио оно што је одавно очигледно: да ЕУ не одустаје од својих неоколонијалних амбиција на овим просторима, а да су фамозне ЕУ интеграције само инструмент у том правцу, вечита шаргарепа која се магарцу, по потреби, измиче.

             (Осим ако експресно не капитулира по свим питањима, попут Црне Горе, а успут служи и важном геополитичком императиву трајног удаљавања српског фактора од мора.)

             Бриселу је важно да вас увуче у процес где може да вас условљава на сваком кораку, а онда је лако придодати још по који услов. Пример Србије, за коју је цело једно поглавље (35) посебно дизајнирано, па затим проглашено тајним, о томе најбоље сведочи.

             Али да се вратимо на БиХ. Милорад Додик је експресно разобличио Сорекину манипулацију, истичући да тзв. европски пут и Дејтонски споразум немају никакву формалну повезаност – чак напротив – и да је ”Венецијанска комисија још 2005. године дала мишљење да је високи представник сметња европским интеграцијама”. Што би требало да буде логично. Јер, држава са страним управником и није држава. Чак ни по стандардима садашње ЕУ.

             Али, садашњој ЕУ не требају више државе. Под један, треба јој геополитички простор. Председница Европске комисије Урсула Фон дер Лајен је 2024. јасно истакла у својим политичким смерницама за Европску комисију да је проширење ЕУ ”геополитички императив”. А, под два, треба јој топовско месо, за рат против Русије за који се увелико припрема и милитаризује.

Урсула фон дер Лајен

             До 2030. буџет ЕУ предвиђа чак 800 милијарди еура за развој војне индустрије. Што је и година коју неки високи званичници ЕУ држава означавају као годину када треба да буде спремна за сукоб са Русијом.

             Али рат против Русије би могао да почне и много раније. Командант немачког Луфтвафеа, Холгер Нојман, изјавио је средином јуна да је Немачка спремна да ратује против Русије ”још ноћас”, и то нападом на Калињинград, Санкт Петербург, руске војне објекте на Колском полуострву и Црном мору.

             Председник Финске, Александар Стуб, почетком јула изјављује да ”лидери НАТО-а подржавају интензивиране ударе украјинских дронова дубоко унутар руске територије”. Тобож ради притискања Москве да седне за преговарачки сто. Али, наравно, свакоме је јасно да оваква сулуда ескалација може да има само супротан ефекат.

             То, између осталог, потврђују и неке од најважнијих политичких фигура у Русији. Портпарол руског председника Дмитриј Песков је недавно изјавио да се специјална војна операција већ претворила у ”прави рат јер званичном Кијеву помажу Берлин, Париз, Хаг, Осло и Вашингтон”.

             Још прецизнија је главна уредница медијске групе „Русија севодња“ Маргарита Симоњан, која упозорава конкретно Европу:

             „Практично сваки корак који Европа сада предузима води нас све ближе и ближе. Могуће је да нас само недеље или месеци деле од неизбежног Трећег светског рата.”

             Она даље наглашава да управо Европа ”ескалира ситуацију и доноси рат у Москву”, због чега ће Москва ”пре или касније бити дужна да одговори”.

             Русија је још у априлу најавила да су све фабрике у Европи које праве дронове за Украјину легитимне мете. Руско министарство одбране је упозорило да ”европска јавност треба не само јасно да разуме стварне узроке претњи по њихову безбедност, већ и да зна адресе и локације украјинских и заједничких предузећа за производњу беспилотних летелица и компоненти на територији својих земаља”.

Александар Павић

             Према подацима министарства, филијале украјинских компанија налазе се у Великој Британији, Немачкој, Данској, Летонији, Литванији, Холандији, Пољској и Чешкој. Уз то, предузећа која производе компоненте за украјинске оружане снаге послују у Немачкој, Шпанији, Италији, Чешкој, Израелу и Турској.

             Све наведене компаније и њихови објекти су прецизно лоцирани и, по речима Дмитрија Медведева, представљају списак потенцијалних циљева за руске оружане снаге у случају даље ескалације напада на Русију.

             А, као што се види, у ЕУ се управо ескалација и заговара. И, као да то није довољно, неке земље ЕУ, попут Финске, укидају или, попут Литваније, разматрају укидање забране размештања нуклеарног оружја на својој територији, чиме аутоматски постају мете за део руског нуклеарног арсенала.

             А Пољска је још раније изразила спремност да прихвати размештање француског нуклеарног оружја на својој територији.

             Што се тиче саме Француске, она је почетком 2026. најавила иницијативу ”напредног нуклеарног одвраћања”, својеврсног нуклеарног штита, која укључује још осам европских земаља – Велику Британију, Немачку, Пољску, Низоземску, Белгију, Грчку, Шведску и Данску – са могућношћу размештања нуклеарног оружја у ратним условима.

             Када се све ово сагледа, може се легитимно поставити питање: каквог би то, по речима Каје Калас, ”снажног кандидата” за високог представника ЕУ хтела да наметне БиХ? И какве би то биле ”евроинтеграције” које би он имао мандат да спроводи? Верује ли ико да би ратним делиријумом обузета ЕУ могла волшебно да се, уз помоћ ”снажног кандидата” по вољи Каје Калас или Урсуле фон дер Лајен, претвори у фактор мира и договора у БиХ?

             Пре ће бити да је ЕУ сада потребно да и целу БиХ увуче у своје ратне планове, и да би неки нови ”високи представник”, ког би Брисел успео да наметне, заправо био у функцији интеграције БиХ у све чари новог европског милитаризма и похода на Исток.

             Није искључено да би, у том случају, Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев БиХ частио сличним речима којима је частио и Финску поводом њене одлуке да дозволи размештање нуклеарног оружја на својој територији: ”Радуј се, Финска, достигла си врхунац безбедности!”

              https://sveosrpskoj.com/2026/07/09/pavic-moze-li-ratnim-ludilom-zahvacen...