Кецмановић: У Бањалуци се као плус књижи што је „болесник на Миљацки“ враћен у фокус

ШТА ЋЕ БИТИ ИСХОД ЗАМЕШАТЕЉСТВА ОКО ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА У БиХ?    

Луис Кришок са навијачима БиХ у Брчком

* На првом спољном нивоу је персонална конкуренција између америчког фаворита Италијана Антонија Ландија и њемачког кандидата Француза Ренеа Каваза, од којих ниједна страна и даље није одустала. На другом нивоу су два приступа решавању босанског чвора, а у дубљој позадини: надметање САД и ЕУ за утицај на Западном Балкану

* Следећи и важнији ниво проблема биће политика коју ће новом в.п., који ће ако бог да стартовати већ за 15 дана, задати ПИК. Да ли ће тај окончати протекторат равноправним договором три стране, како то желе Американци, или га ојачати, како то хоће Немци? О томе се, изгледа, овом приликом није ни разговарало, јер се рачуна - чији кандидат таква и политика

* На четвртом, најдубљем и најважнијем нивоу - БиХ историјски поново постаје једна од тачака одмеравања глобланих снага. Али колико год то утицало на судбину њена три народа, толико и стање на терену повратно утиче на резултанту тих одмервања

* Двонационална ФБиХ не функционише, тронационална БиХ још мање, а једино већински једнонационална Српска – функционише, па не треба много памети за рационалан закључак

______________________________________________________________________

             Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

             У СРИЈЕДУ смо чули да нови високи представник у БиХ неће бити ни Ланди ни Кавазо, који су досада били у конкуренцији, ни Сорека, ни Шмит, који су били резервни кандидати, нити како то често бива неко треће сасвим ново име, него Луис Кришок.

             Јесте да се та особа до сада мало чула и видјела, али је већ двије године у БиХ, и то истовремено, била на двије функције: првог замјеника в.п. и супервизора за дистрикт Брчко.

             Дотични је Американац, из чега би се дало закључити да је Трамп побиједио иако је до јуче био ултимативно за Италијана Ландија. Би, али  када се не би знало да је Кришока још 2024-те предложила Бајденова администрација и да га је Шмит прихватио између више кандидата понуђених из САД. Но, зашто не бисмо оптимистички претпоставили да ће овај каријерни дипломата, као професионалац, слиједити инструкције Стејт департмента, ма ко тамо сједио.

             Конкретно, за Српску је тамо задужен Кристофер Ландау, замјеник државног секретара САД, који је, заједно са Цвијановићевом, посредовао у дилу Трамп-Додик, („оставка за скидање санкција“).

"Хвала ти Америко (што си избацила БиХ)

- ионако је нерадни дан"

             Да, али зашто га је онда друга страна прихватила?

             Да не заборавимо оно главно! Кришок је изабран само на 15 дана или на краће и то у статусу вршиоца дужности, што значи да треба да одржава затечено стање и реагује само ако неко грубо угрози мир и стабилност. Елем, у новом в.д. статусу је маргинална и брзопролазна појава уколико га 15. јула не изаберу на дуже.

             Али, и то са датумима и роковима је постало смијурија. Најприје су се обавезали да ће новог в.п. изабрати до краја јуна, јер тада Шмит дефинитивно одлази, а сада су се опет заклели да ће то обавити за двије недјеље. Ко би им још повјеровао, јер Мерц и Макрон нереалним захтјевима саботирају консензус да би купили вријеме које не ради за Трампа: Кинези су га зауставили у Ирану, Русија му више не вјерује јер изврдава договор из Енкориџа, а на унутрашњем плану демократе га подривају у Конгресу.

             Напокон, када се све ово вријеме нису договорили, зашто би успјели у наредне двије хефте?         

             Актуелно натезање конопца између САД и ЕУ (Њемачке и Француске) могло би да буде занимљиво за посматрање, па и ликовање с обзиром на то да је колективни Запад уједињено и систематски малтретирао Србе још од пада Берлинског зида. Да, али када се и тај њихов унутрашњи раскол не би преламао преко српскх леђа у БиХ, тим више што није да се нису трудили да договоре новог в.п.

             У међувремену су обављали узајамне консултације. Ланди је боравио у Берлину, а Троказо у Вашингтону не би ли одобровољили противнике за властиту кандидатуру, али обојица без успјеха. А није да се није знало да обје стране држе у рукаву резервне кандидате, који и тако већ сједе у Сарајеву: замјеник в.п Луис Кришок, односно шеф Делегације ЕУ у БиХ Луиђи Сорека, што је могло да буде и привремено рјешење након ороченог одласка Шмита „до краја јуна“ јер се овај скандалозни њемачки туриста нескривено и даље надао да би, ако не буде консензуса о новом в.п., могао и даље да остане у Сарајеву.    

             На првом спољном нивоу је, дакле, персонална конкуренција између америчког фаворита Италијана Ландија и њемачког кандидата Француза Ренеа Каваза, од којих ниједна страна и даље није одустала, на другом нивоу су два приступа рјешавању босанског чвора, а у дубљој позадини: надметање САД и ЕУ за утицај на Западном Балкану.

             Дакле, сљедећи и важнији ниво проблема биће политика коју ће новом в.п., који ће ако бог да стартовати већ за 15 дана, задати ПИК. Да ли ће тај окончати протекторат равноправним договором три стране, како то желе Американци, или га ојачати, како то хоће Нијемци? О томе се, изгледа, овом приликом није ни разговарало, јер се рачуна - чији кандидат таква и политика.

             А једино у чему су потигли конснезус био је лијеп поздрав одлазећем Шмиту, који је политику ЕУ у БиХ довео у терминалну кризу. У сриједу су га сви хвалили за све што је учинио. Њему за утјеху, а његовој домовини да га лакше преболи, само да коначно отпутује кући.

             Могла би да му захвали и Српска, јер да не би њега и његових суманутих потеза - босански лонац би се и даље крчкао на тихој ватри.

             Истина, и Додик је томе допринио: сталним изазивањем, ниподаштавањем, подбадањем довео га је у стање неконтролисане личне мржње којом је заслијепљен покушао да уради напречац оно што 30 година нису ни Клинтонови, Обама и Бајден. На крају је успио да се против њега окрену не само Срби него и Хрвати и Бошњаци.

             Хрвати зато што им није обезбиједио другу изборну јединицу, Бошњаци што је то незграпно покушао.

             Шмитово негативно наслијеђе је ономад на сарајевској ТВ дијелом преузео једино Бакир Изетбеговић, изјавом да „Додика треба силом уклонити“, што се у актуелној безбједносној терминологији преводи као најава физичке ликвидације. Тако је ставио до знања Американцима да од „равноправног договора три стране на локалном терену“, који је презентовао Ландау, неће бити ништа.

             Да ли у шовинистичком афекту или из оријенталног лукавства, набацио је аргумент оснивачкој осовини ЕУ-Њемачка-Француска да су за мирну и стабилну Босну и даље неопходни инострани чувари на неодређен рок и са практично неограниченим овлашћењима.  

             Нијемци су опет, наводно, у интерним консултацијама били понудили да прихвате Ландија, под условом да све остало остане по старом, али у крајњој линији све зависи од тога колико и како ће тај користити бонске надлежности. Да ли по Трамповом или по Мерцовом приступу рјешавању босанског питања.

             У српској матици, предсједник Вучић, који је неуморно пружао руку према муслиманском Сарајеву, као да се већ уморио од њиховог одбијања, па се „нада да ће наићи на више добре воље у сљедећој генерацији бошњачких политичара“, а до тада је мирење препустио српским навијачима за БиХ на СП у футбалу и пјевачима који наизмјенце пуне Арене и Скендерије, те заједно са Додиком пратио војне маневре на Пасуљанским висоравнима, на које нису били позвани инострани амбасадори, односно војни аташеи.

             Браћа Руси су се огласили да не признају ни в.д. в.п. Кришока, односно никога ко не прође Савјет безбједности УН и подсјетили да су, као држава гарант Дејтонског споразума, и даље у ПИК-у.   

             Додиково руководство, иако га они у ПИК-у, по обичају ништа не питају, заузело је одмах такође досљедан и прагматичан став: Неће прихватитити ни Ландија, ни Троказа, ни било ког трећег компромисног кандидата уколико не буде претходно потврђен и у СБ УН, као што нису ни Шмита. Калабухов се ионако још раније повукао из ПИК-а, а Небензиа је врло активан у СБУН.

             Да ли ће се Нијемци испред ЕУ у ПИК-у одважити да прогурају свога уз нос трима суперсилама и уз ризик да им то буде поништено у СБ УН?

Ненад Кецмановић

             На Ист риверу неће бити Њемачке, која није прошла ни за несталну чланицу СБ УН, а њени мање агресивни савезници Француска и Британија наћи ће се наспрам три суперсиле -Кине, РФ и САД.

             Отуда тако интезивно ангажовање ЕУ у БиХ: бројним емисарима, који су продефиловали кроз Сарајево, придружила се ономад и пословично најагресивнија Каја Калас, бајаги поводом предстојећих избора, европерспектива БиХ, које, узград речено, нису никакве и бла, бла, бла.

             Није чак искључено да се Трамп, притиснут од своје дубоке државе и њених европских савезника придружи ЕУ умјесто она њему. Мада Стармер је изгубио, Макрон одлази догодине, Мерц је на минимуму бирачке подршке, док се Пољска, Чешка и Словачка одричу Зеленског.

             Најзад, на четвртом, најдубљем и најважнијем нивоу БиХ историјски поново постаје једна од тачака одмјеравања глобланих снага. Али колико год то утицало на судбину њена три народа, толико и стање на терену повратно утиче на резултанту тих одмјервања.

             Двонационална ФБиХ не функционише, тронационална БиХ још мање, а једино већински једнонационална Српска – функционише, па не треба много памети за рационалан закључак.

             Живимо у доба ресуверенизације држава,  безбједних граница, обнове националних традиција, јачања етничких идентитета, повратка вјери и породичним вриједностима, односно у доба краја неолибералног глобализма. Тај процес иде спорије него што бисмо жељели, али на малим земљама и народима је да активно прате тај ритам.

             А што се тиче исхода замешатељства око протектора, који ће трајати двије недјеље као в.д, плус двије године као стечајни управник ОХР-а, читаоцима овог текста мало ће шта бити јасније, јер није ни мени.

             У Бањалуци као прелазни резултат књиже што је Шмит отишао и што је „болесник на Миљацки“, поред Украјине и Ирана, враћен у фокус међународне пажње.

             Мало ли је?                   

             https://sveosrpskoj.com/2026/07/07/kecmanovic-u-banjaluci-se-kao-plus-kn...