Путин: Русија глобална тумбања посматра не само као претњу већ и као колосалну шансу

ИЗ РЕЧИ ПРЕДСЕДНИКА РФ НА МЕЂУНАРОДНОМ ЕКОНОМСКОМ ФОРУМУ У САНКТ ПЕТЕРБУРГУ

* Упитан да ли је Русија снабдевала Иран, као што САД помажу Украјини, сателитским обавештајним подацима, Владимир Путин био прилично директан: „Не знам поуздано, али су Иранци били сасвим способни да добијају информације не само са наших сателита, већ и са других – комерцијалних сателита“

* Кратковида политика европске бирократије, праћена агресивном реториком и губитком позиција Европе у глобалној економији, поткопава и темеље регионалне безбедности. Европске елите изазивају хаос, у који покушавају да увуку све више земаља

* Запад су друге земље посматрале као извор технолошког развоја. Али, током протеклих 25 година, земље БРИКС-а су значајно повећале свој високотехнолошки извоз. Сада прелазе трећину глобалних испорука. Наш стратешки партнер Кина држи највише патената у области вештачке интелигенције, где, узгред буди речено, Русија такође има добре изгледе. Наш други кључни партнер, Индија, водећи је играч у ИТ индустрији

* Претходна америчка администрација се дуго и доследно борила против једног од наших пројеката са течним природним гасом. Али, чим је тај пројекат профункционисао, прве партије тог гаса су отишле – на америчко тржиште. Те испоруке се настављају и данас јер је то профитабилно

*  Моји и Трампови лични односи су изграђени на међусобном поштовању. Међутим, колико видим, став садашње америчке администрације према Русији отприлике исти. Барем засад

_______________________________________________________________________

               ВЛАДИМИР Зеленски је Владимиру Путину пред почетак Међународног економског форума у Санкт Петербургу послао два писма. Једно у виду десетина дронова, којима је покушао да осујети одржавање форума, а друго је било „отворено“ са нуђењем преговора.

               Руски лидер му је поводом овог другог – наступивши на пленарној седници Форума – поручио да прво одржи председничке изборе и на њима, ако може, победи.

               Било му је постављено још једно „шкакљиво питање“: да ли је Русија снабдевала Иран, као што САД помажу Украјини, дотурала сателитске обавештајне податке. Путин је био прилично директан:

               „Не знам поудано, али су Иранци били сасвим способни да добијају информације не само са наших сателита, већ и са других – комерцијалних сателита“.

               Путин је у Санкт Петербургу, иначе, рекао још и ово:

               Кратковида политика европске бирократије, праћена агресивном реториком и губитком позиција Европе у глобалној економији, поткопава и темеље регионалне безбедности.

               Европске елите изазивају хаос, у који покушавају да увуку све више земаља. Ти процеси нису настали спонтано. Последица су тога што свет пролази кроз највећу структурну трансформацију у последњих неколико деценија.

               Досадашњи глобални модел развоја грађен је око ограниченог броја финансијских центара, технолошких решења, чворишта осигурања и логистике, рејтинг агенција и резервних валута. Та структура је представљана као универзална, погодна за све и, што је најважније, као неутрална. А у стварности се све више користи као средство политичког притиска и нелојалне конкуренције, при чему плаћања, технологија, логистика, па чак и приступ информацијама могу бити прекинути у тренутку како би се казнили они који одлуче да делују у сопственом националном интересу.

               Русија доживљава те промене у пуном обиму. Притисак на нашу земљу остаје, али истовремено остаје простор за маневар – појавила су се нова партнерства, нова финансијска и технолошка решења, а освајамо и перспективнија тржишта. Дакле, Русија глобалне промене посматра не само као претњу већ и као колосалну прилику. И да бисмо је искористили, трудимо се да делујемо брзо и прагматично.

               Корени тренутних турбуленција леже у преласку са вертикалног, хијерархијског модела који је користио малом броју држава на сложенији, дистрибуиранији и мултиполарни.

               Ерозију система СТО покренуле су исте државе које су је некада створиле – западне земље. Док им је то било профитабилно, оне су промовисале СТО и њене принципе, позивајући друге државе да се придруже њеним правилима. Али, када је Запад почео да губи у конкурентској борби, универзалне норме међународне трговине постале су им незанимљиве, па чак и оптерећујуће.

               Уместо тога, почела су да се примењују једнострана ограничења и такозване санкције. Западне земље су тако ефикасно паралисале механизме СТО и поткопале поверење у ту институцију.

               Конфискација међународних резерви Русије неповратно је утицала на позиције светских резервних валута – долара и евра. То је очигледна чињеница која се мора признати. Сада, било која земља, наглашавам - било која земља без изузетка, може у било ком тренутку изгубити приступ својој легитимној имовини, ако је држи у доларима или еврима, и у западној финансијској и платној инфраструктури.

               У току је трка за суверенитет која добија на замаху. Суверенитет значи бити јачи и паметнији, прецизније управљати ресурсима и ефикасније улагати.

               Прави суверенитет захтева ефикасност.

               Свету је потребна модерна, флексибилна и одговорна финансијска архитектура ослобођена ризика, забрана и баријера, али са подстицајима за савремени развој. Њени инструменти морају смањити трошкове, убрзати плаћања и проширити приступ финансирању. И, наравно, уз одговарајуће мере за борбу против утаје пореза, превара и прања новца.

               Историјски гледано, Запад су друге земље посматрале као извор технолошког развоја. Али, и на том плану видимо значајну трансформацију. Током протеклих 25 година, земље БРИКС-а су значајно повећале свој високотехнолошки извоз. Сада прелазе трећину глобалних испорука, што указује на промену у глобалном технолошком лидерству.

               Ово се дешава постепено, али се дешава. На пример, наш стратешки партнер Кина држи највише патената у области вештачке интелигенције, где, узгред буди речено, Русија такође има добре изгледе.

               Наш други кључни партнер, Индија, водећи је играч у ИТ индустрији. Она има значајан удео на глобалном тржишту софтвера. И Русија је високо рангирана по темпу имплементације дигиталних платформи. Ми смо такође лидер у сложеној области нуклеарне енергије. Преко 80% пројеката изградње нуклеарних електрана на новим тржиштима реализује се уз учешће Росатома. Преко 80 процената! Ово је значајна бројка.

               Претходна америчка администрација је иницирала покушаје изолације Русије. Европски савезници САД су следили тај пример. Штавише, у неким случајевима, они су отишли ​​чак и даље. Међутим, није дошло до праве изолације, делом и зато што је сарадња са бројним партнерима у Сједињеним Државама настављена.

               Претходна америчка администрација се дуго и доследно борила против једног од наших пројеката са течним природним гасом. Али, чим је тај пројекат профункционисао, прве партије тог гаса су отишле – на америчко тржиште. Те испоруке се настављају и данас јер је то профитабилно.

               Да је Трамп био председник 2022-ге, да у САД није било намештања избора, односно очигледне преваре, можда специјалне операције у Украјини не би било.

               Међутим, колико видим, став садашње америчке администрације према Русији отприлике исти. Барем засад.

               Моји и Трампови лични односи су изграђени на међусобном поштовању. Али, наравно, кључна питања морају бити решена између Русије и Украјине. Наше колеге у Сједињеним Државама и другде могу створити услове и деловати као гаранти. То је наша полазна тачка.

               Потребно је наћи реалне гаранте могућих споразума између Русије и Украјине. Тврди се да их треба тражити у Европи. Не би шкодили. Али, зашто се америчкој администрацији ускраћује таква улога? Не разумем баш. Желе да добију оружје од Сједињених Држава, али из неког разлога не желе америчку администрацију и председника Трампа као гаранте. То отвара питања.

Са председницом Танзаније Самијом Сулуху Хасан

               У писму Зеленског се наводи да је наш циљ да ослобођење Донбаса, који обухвата две републике – Луганску и Доњецку. У истом писму се каже да то никада нећемо постићи. Зар Кијев не зна да је,од 1. априла ове године Луганска Република потпуно под контролом Руске Федерације, руских снага? А да мање од 15% територије Доњецке Републике остаје под контролом Кијева.

               Ми се крећемо мирно и самоуверено ка решавању тих питања. И нема сумње да ћемо све постићи. Као и код неких других питања, ми ћемо их решавати преговорима.

               Мислим на денацификацију. О томе сам говорио и јуче. Стално нам говоре: „Каква денацификација?“ О чему причате? Какве глупости?

               Фундаментални темељи руске економије остају нетакнути, што нам даје разлог да верујемо да Русија остаје атрактивна земља за инвестиције. И ми видимо то интересовање.

               Многи у Сједињеним Државама данас већ разумеју да је покушај коришћења долара као средства политичке борбе, као оружја у међународној политици, била огромна, чак бих рекао и стратешка, грешка претходног америчког руководства.

               Долар је једна од кључних компоненти економске моћи Сједињених Држава и њихове неспорне конкурентске предности. Штавише, та предност се не изражава само у његовом статусу светске резервне валуте.

               Захваљујући том статусу долара, америчка економија добија веома конкретне користи и остварује значајан профит. Када је претходно америчко руководство почело да користи своју валуту као средство политичког притиска, многе земље су почеле да се питају: шта би се десило ако би се овај механизам сутра користио против нас? Шта би се десило са нашим резервама деноминираним у доларима? Шта би се десило са нашим средствима уложеним у америчку имовину?

               Наравно, фундаменти америчке економије остају веома јаки. Међутим, постоје и проблеми, висок национални дуг и постепени пад поверења у долар као глобалну валуту.