Џонсон: Иран већ поседује или ће ускоро поседовати нуклеарно оружје
БИВШИ АНАЛИТИЧАР ЦИА ЛАРИ ЏОНСОН ТВРДИ ДА СУ ОН И П. ЕСКОБАР ДОБИЛИ ОБАВЕШТАЈНИ ИЗВЕШТАЈ О ТОМЕ
* У том извештају се наводи да је ирански председник Масуд Пезешкијан предао преко Пакистана Вашингтону проследио стратешки ултиматум који садржи и упозорење да ће Техеран у случају наставка америчких удара детонирати нуклеарне направе на иранском тлу, што неће бити демонстрација готовог оружја, већ „суверене способности и апсолутне контроле над ескалацијом сукоба“
* То је пакистански министар спољних послова Исхак Дар пренео америчком државном секретару Марку Рубију. А он је наводно схватио озбиљност ситуације и одмах иницирао мере Беле куће за избегавање ескалације
* Кључна фраза – „Ако се амерички удари наставе“ – пренета је Рубију прошлог четвртка. С обзиром на иранску објаву у понедељак да ће се повући из даљих преговора са САД док израелски напади на Либан и Палестинце не престану, сматрам овај обавештајни извештај веродостојним
* Западни свет сада мора да се помири са реалношћу да је Иран, уз чврсту подршку Кине и Русије, спреман да се одупире притиску и претњама САД док иранске снаге не постигну победу
_____________________________________________________________________
ПЕПЕ Ескобар и ја смо примили један обавештајни извештај, који је припремио извор упознат са материјом. Нећу репродуковати цео извештај, али желим да скренем пажњу напитање да ли Иран тренутно поседује или ће ускоро поседовати нуклеарно оружје.
Дозволите ми да нагласим да чврсто подржавам претходне процене америчке обавештајне заједнице да Иран до данас није показао никакво интересовање за стицање нуклеарног оружја.
Међутим, чини се да је изненадни напад 28. фебруара, након неуспелог покушаја „обојене револуције“ крајем децембра 2025. године, одиграо одлучујућу улогу у промени става Ирана по овом питању. Ево дела онога што смо добили:
Моџтаба Хамнеи
„Преко пакистанског премијера Шахбаза Шарифа – тренутно јединог поузданог канала комуникације између Вашингтона и Техерана – ирански председник Масуд Пезешкијан предао је троделни стратешки ултиматум у случају наставка америчких удара:
1. Тренутно повлачење из текућих нуклеарних мировних преговора.
2. Потпуно повлачење из предложеног оквира Споразума о нуклеарној сарадњи.
3. Детонирање нуклеарне направе на иранском тлу, што неће бити демонстрација готовог оружја, већ суверене способности и апсолутне контроле над ескалацијом сукоба.“
Ово је пакистански министар спољних послова Исхак Дар пренео америчком државном секретару Марку Рубију.
Он је схватио озбиљност ситуације и одмах иницирао мере Беле куће за избегавање ескалације.
Ево моје анализе ових информација.
Ирански Савет за националну безбедност састао се након америчких удара на острво Кешм и луку Бандар Абас. Савет је наложио председнику Пезешкијану да пренесе поруку пакистанском премијеру Шахбазу Шарифу.
Пезешкијанова порука била је једноставна и директна.
Премијер Шариф је затим наложио свом министру спољних послова Исхаку Дар да пренесе ту поруку америчком државном секретару Марку Рубију.
Желим да нагласим да је извор ових информација био укључен у процес доношења одлука, а све је кулминирало упозорењем пренетим Рубију.
Кључна фраза – „Ако се амерички удари наставе“ – пренета је Рубију прошлог четвртка. С обзиром на иранску објаву у понедељак да ће се повући из даљих преговора са САД док израелски напади на Либан и Палестинце не престану, сматрам овај обавештајни извештај веродостојним.
Сада је лопта у рукама Доналда Трампа и Бибија Нетањахуа. Ако Израел настави да бомбардује Либан — посебно Бејрут — требало би да очекујемо да ће Иран објавити повлачење из Споразума о неширењу нуклеарног оружја (НПТ).
Када буде ослобођен својих обавеза из НПТ-а, Иран ће моћи да спроведе став 3, односно да детонира нуклеарну направу на својој територији.
То ће бити демонстрација чији ће циљ бити упозоравање Израела и САД да ће даљи напади на Иран имати катастрофалне последице.
Добили смо појашњење у вези са тим како је Иран стекао функционално нуклеарно оружје. Информације о стварању ове направе (или направа) пружила је трећа земља са доказаним могућностима у овој области. Циљ Ирана, уз подршку Пакистана, Кине и Русије, јесте да повећа ризик од покретања будућих напада на Иран за Израел.
Лари Џонсон
Нормализација израелско-арапских односа је практично мртва. Саудијска Арабија је замрзнула све неформалне преговоре, а Катар и Оман активно припремају тајминг од шест до девет месеци за повлачење америчких трупа из својих војних база.
Настаје нова безбедносна осовина Саудијска Арабија-Пакистан-Турска-Египат, потпуно одвојена од подршке САД.
Демонстрација иранског нуклеарног програма уништиће глобални систем неширења оружја и пружити Пекингу непобитан доказ о коначним границама америчке хегемоније.
Трамп још увек има времена да деескалира ситуацију и избегне катастрофу, али да би то учинио, мораће да донесе низ непријатних и тешких одлука.
Прво и најважније, треба да смањи помоћ Израелу и присили га да заустави напад на Либан и повуче израелске трупе из Газе. Сумњам да Трамп има храбрости да то учини.
Друго, морао би укинути санкције барем на иранску нафту и вратити замрзнуту иранску имовину.
Треће, морао би признати јурисдикцију Ирана над оним деловима Ормуског мореуза који су иранска територија према међународном праву.
Сумњам да је Трамп спреман да размотри ове опције, што значи да је вероватноћа обнављања непријатељстава велика. Ако Израел настави да напада Либан — посебно Бејрут — Иран је јасно ставио до знања да ће напасти израелске војне објекте и особље на северу Израела.
Западни свет сада мора да се помири са реалношћу да је Иран, уз чврсту подршку Кине и Русије, спреман да се одупире притиску и претњама САД док иранске снаге не постигну победу.
