Трамп посету Кини назвао „незаборавном“, али – да ли је капитулирао и трговинском рату?

И СВЕТСКИ И АМЕРИЧКИ ПРОЦЕЊУЈУ ДА КИНА ПОВОДОМ ИРАНА НИЈЕ ПРЕУЗЕЛА НИКАКВЕ ОБАВЕЗЕ

* Си Ђинпинг за време преговора „охладио“ госта из Вашингтона упозорењем да је Тајван за Кину најважније питање: „Ако се то питање правилно реши, односи између две земље биће стабилни. У супротном, могући су сукоби, претње, па чак и конфликти“

* Председник САД је - поводом питања да ли би САД „стале у одбрану Тајвана ако је потребно“ - одбио да прецизира да ли би Сједињене Државе у том случају „браниле Тајван“, који Пекинг и већина земаља, укључујући САД, сматрају делом Кине: „Не желим то да откривам. Нећу то рећи. Само једна особа зна одговор на то питање. Знате ко? Ја“

* Али, по повратку у Вашингтон је најавио нове испоруке оружја Тајвану. Сигурно је и то разлог што је шеф кинеске дипломатије Ванг Ји, односе Вашингтона и Пекинга назвао „најсложенијим у свету“

* Трамп и његова делегација успели да испреговарају продају путничких авиона Боинг 737 МАКС Кини, али то није у САД никога посебно импресионирало: уместо договора о продаји 500 авиона, Кина је пристала на само 200. Након појаве те вести, акције Боинга су пале за више од 4%

_______________________________________________________________________________

               ДОК је боравио у Пекингу, Доналд Трамп је своју посету Кини назвао „невероватном“ и изјавио: „Мислим да је из тога произашло много доброг.“

               Притом је навео: „Склопили смо неке за обе земље фантастичне трговинске споразуме. Решили смо много различитих проблема које други људи нису могли да реше.“

               Трамп је назвао свој однос са Си Ђинпингом „веома  јаким“.

               Седећи поред Си Ђинпинга у резиденцији кинеског руководства Џонгнанхај у Пекингу, Трамп је такође рекао: „Разговарали смо о Ирану. Веома смо слични у гледању на то како желимо да се ово заврши. Не желимо да Иранци имају нуклеарно оружје. Желимо да Ормуски мореуз буде отворен.“

               Упитан у којој мери су амерички економски проблеми условили његову тежњу ка мировном споразуму, Трамп је одговорио: „Нимало.“

               И још изговорио: „Једино што је важно када говорим о Ирану јесте то да не могу имати нуклеарно оружје. Не размишљам о финансијској ситуацији америчког народа. Не размишљам ни о коме. Размишљам само о једној ствари: не можемо дозволити Ирану да стекне нуклеарно оружје. То је све.“

               Председник САД је - поводом питања да ли би САД „стале у одбрану Тајвана ако је потребно“ - одбио да прецизира да ли би Сједињене Државе у том случају „браниле Тајван“, који Пекинг и већина земаља, укључујући САД, сматрају делом Кине:

               „Не желим то да откривам. Нећу то рећи. Само једна особа зна одговор на то питање. Знате ко? Ја“.

               Али, по повратку у Вашингтон је најавио нове испоруке оружја Тајвану. Сигурно је и то разлог што је шеф кинеске дипломатије Ванг Ји, односе Вашингтона и Пекинга назвао „најсложенијим у свету“.

               Председник САД је, иначе, похвалио кинеског председника Си Ђинпинга, чак и његов „изглед“, оценивши да Холивуд нема глумца способног да игра кинеског лидера:

               „Ако бисте отишли ​​у Холивуд и тражили глумца да игра лидера Кине... не бисте могли да пронађете бољег глумца за ту улогу од њега“.

               Поново се осврћући на своју посету Кину, нагласио је да је била „успешна и незаборавна“.

               Си Ђинпинг је за време преговора „охладио“ госта из Вашингтона.

               Нагласио једа је Тајван најважније питање у билатералним односима између САД и Кине, па указао и упозорио:

               „Ако се то питање правилно реши, односи између две земље биће стабилни. У супротном, могући су сукоби, претње, па чак и конфликти“.

               Трамп је поводом овога – ћутао, а Бела кућа је потом саопштила: да је изигнорисао Сијеву позицију.

               И светски и амерички експерти процењују да Кина „није преузела никакве обавезе у вези са Ираном“.

               Трамп и његова делегација успели да испреговарају продају путничких авиона Боинг 737 МАКС Кини, али то није у САД никога посебно импресионирало: уместо договора о продаји 500 авиона, Кина је пристала на само 200.

               Након појаве те вести, акције Боинга су пале за више од 4%.

               Са Трампом су у Кини били: Лари Финк (BlackRock), Тим Кук (Apple), Илон Маск (Tesla), Џенсен Хуанг (Nvidia), Кели Ортберг (Boeing)  и многи други врхунски менаџери.

               Међутим, Американци су 2017. године успели да закључе послове вредне 253 милијарде долара, а сада је све – осетно скромније.

               Зато неки и у САД оцењују да се ради о капитулацији у трговинском рату који је покренуо управо Трамп.

               Daily Beast је оценио да Трамп није успео да постигне никакве резултате ни по једном од питања:

               „Циљ путовања био је постизање споразума о широком спектру питања, од технологијa и смањења царина до мира на Блиском истоку. Трамп није успео да постигне никакве резултате“.

               Новинска агенција Reuters  такође сматра да је Трамп напустио Кину без постизања било каквих већих продора у трговини или помоћи Пекинга у окончању рата са Ираном, упркос Трамповим дводневним јавним хвалоспевима кинеском председнику Си Ђинпингу.

               Сам Трамп верује да су односи САД и Кине сада јачи него икад.