Трампова Америка за годину дана његовог другог мандата напала седам земаља

ОПЕРАЦИЈОМ „ЕПСКИ БЕС“ ПРОТИВ ИРАНА ПОНИШТИО СВА СВОЈА „МИРОВНА ДОСТИГНУЋА“

* Анкете показују да само 22% Американаца одобрава нападе на Иран, али амерички председник пркосно изјављује у интервјуу New York Post да га није брига за анкете

* Такер КАРЛСОН назвао је одлуку америчког председника да зарати са Ираном „апсолутно одвратном и злобном“ и оценио да Трамп делује као марионета Нетањахуа. Још једна бивша звезда Фокса, Мегин Кели, тврди да амерички војници сада дају своје животе „за Иран или за Израел“

* Марџори Тејлор Грин такође је бесна. У својој радио-емисији, бивша конгресменка је подсетила Трампа да је слоган „Учинимо Америку поново великом“ требало да значи „Америка на првом месту“, а не „Израел на првом месту“. При том је навела питања која треба прво решити: 72% Американаца не може да себи приушти здравствено осигурање, 58% не може да плати осигурање за аутомобил. Две трећине живе од плате до плате и немају уштеђевину. Половина има дуг по кредитним картицама...

* У оба дома Конгреса САД сепремају се резолуције којима се тражи ограничавање Трампових ратна овлашћења

___________________________________________________________________

            Аутор: Валентин БОГДАНОВ

            БРИСАЊЕМ „Епским бесом“ против Ирана сопствених мировних достигнућа, Доналд Трамп је присилио све да пажљивије погледају на његов биланс. А он је: осам заустављених ратова против седам земаља које су САД напале за нешто више од годину дана његовог другог мандата (од којих три – Иран, Нигерија и Венецуела – никада раније нису биле нападнуте од стране Вашингтона).

            Очигледно је да му се отворио апетит за такву игру (Трамп већ отворено рачуна са још жртава међу америчком војском, а његова мировна формула је сада ограничена на слоган „Без чизми на терену“).

            Док анкете показују да само 22% Американаца одобрава нападе на Иран, амерички председник пркосно изјављује у интервјуу за New York Post да га није брига за анкете. Али, да ли га је брига за себе?

            Само крајње лења америчка телевизијска личност није током викенда извукла снимак из архиве са Трамповим говором из 2013. године, када је, још увек седећи у својој канцеларији у Трамп кули у Њујорку, упозоравао да ће Обама ударити на Иран. А пре него што је ушао у Белу кућу, Трамп је годинама негодовао против спољнополитичког естаблишмента који је увукао Америку у бескрајне ратове на Блиском истоку.

            Могло би се чак рећи да Трампова стална подсећања на улогу глобалиста, који су, уместо да успоставе ред унутар Сједињених Држава, увукли Америку у бесмислене масакре у Авганистану и Ираку и запалили Либију и Сирију, нису само постала темељ спољнополитичке доктрине „трампизма“, већ су умногоме створила сам „трампизам“. Чак исковала његово страствено језгро.

            „Трампова најбоља спољна политика? Не започињите никакве ратове“ – ово је наслов чланка у WSJ-у из 2023. године у којем је његов будући потпредседник, Џеј Ди Венс, хвалио републиканчеву кандидатуру. Венс, који сада, изводећи чуда од политичких акробација у интервјуима, покушава да објасни бирачима зашто је Иран „другачији“ од Ирака.

            Узгред, Трамп није позвао Венса у Мар-а-Лаго (можда га је чак и поштедео) у ноћи покретања операције, остављајући га у Белој кући са директорком Националне обавештајне службе Тулси Габард, која је 2020. године продавала мајице на којима је писало „Нема рата са Ираном“.

            Такер Карлсон, један од најутицајнијих конзервативних коментатора у САД, одавно је отворено изјавио да Израел дуго стоји иза политике САД према Блискон истоку. Називајући одлуку америчког председника „апсолутно одвратном и злобном“, он је оценио да Трамп делује као марионета Нетањахуа, који још од прошле године гура Америку ка овом рату.

Мегин Кели

            Још једна бивша звезда Фокс, Мегин Кели, слаже се са Карлсоном. Она тврди да су амерички војници, погинули у недавним нападима, дали своје животе „за Иран или за Израел“.

            Марџори Тејлор Грин је такође бесна. У својој радио емисији, бивша конгресменка је подсетила Трампа да је слоган „Учинимо Америку поново великом“ требало да значи „Америка на првом месту“, а не „Израел на првом месту“.

            При том је детаљно навела питања која треба прво решити: 72% Американаца не може да себи приушти здравствено осигурање, 58% не може да плати осигурање за аутомобил. Две трећине живе од плате до плате и немају уштеђевину. Половина има дуг по кредитним картицама...

            Америка дугује свету скоро 40 билиона долара. Конзервативни активиста Чарли Кирк, који је имао сличне ставове и био популаран (посебно међу младим републиканцима, који су све критичнији према израелском лобију), сада се доживљава другачије. Његово убиство, које су неки на десној страни америчког политичког спектра одмах приписали Мосаду, такође се посматра другачије. Кажу да је превише причао о утицају и Епштајновим досијеима.

            Друга теорија, популарна у MAGA заједници, сугерише да је педофилски финансијер можда такође био повезан са израелском обавештајном службом, која је прикупљала прљавштину о онима који су одлучили да покрену операцију „Епски бес“.

Мерџори Тејлор Грин и Доналд Трамп

- овако је било док се нису разишли

            Кирк је промену режима у Ирану назвао „лудилом“, препуном „крвавог грађанског рата“. Међутим, такав рат (иако у пригушенијој верзији) у току је и у самој Америци. Конгресни брифинг Марка Рубија, у којем је муцао да  би се САД могле суочити са непосредном претњом од Ирана јер је Израел додатно ескалирао тензије, усијао је сутуацију на Капитол Хилу.

            Резолуције су већ израђене у оба дома како би се ограничила Трампова ратна овлашћења.

            Да, с обзиром на тренутни однос снага између крајње деснице и крајње левице (републиканци из MAGA, као и у случају Епштајнових досијеа, поново су се приближили са „прогресивним крилом“ демократа), вероватно је да неће бити довољне. Али, што дуже „Епски бес“ траје, већа је шанса да ће рат постати питање број један на конгресним изборима, вукући надоле америчку економију.

            Американци, изгледа, нису били кивни на Бајдена због Украјине, већ због повећања цене бензина од 25%. цене.

             Ескалација око Ирана, према аналитичарима Голдман Сакса, прети да доведе цене нафте на слично висок ниво.