Вартоломеју и Лаву XIV пропала прослава 1700. годишњице Првог васељенског (Никејског) сабора

УТИЦАЈНИ ПАТРИЈАРСИ ЈЕРУСАЛИМА И АНТИОХИЈЕ ОДБИЛИ ДА ДОЂУ НА „ВАРТОЛОМЕЈЕВУ ПРОСЛАВУ“

* Фанар је довођењем папе још једном покушао да формализује своју доминацију у православном свету. А папа Лав XIV је, са своје стране, покушао да успостави доминацију и старатељство Римокатоличке цркве над наводно уједињеним православним светом. Међутим, испоставило се да је присталица хегемоније Цариградске патријаршије мало, а да је међу Православним Црквама још мање међу присталица „очинске бриге“ и старатељства Папе

* Руски религијски експерт Руслан КАЛИНЧУК: Догађаји  повезани са прославом 1700. годишњице сабора у Никеји указују на то да су Рим и Цариград запали у јерес. Оно што се догодило на литургији у Никеји пружа сасвим легитиман основ за организовање сабора против патријарха Вартоломеја. То је јерес. Напустио је олтар током Символа вере и пришао папи. Пољубили су се, а папа је рекао: „Христос је међу нама“

* Ђакон је пред патријархом Вартоломејем назвао папу Његовом Светошћу. То сугерише саслужење, што је строго забрањено православним канонским правом. Конкретно, 11. апостолским каноном који каже да свако ко саслужује са расколником или јеретиком и сам постаје расколник или јеретик и мора бити екскомунициран

* Цариградска патријаршија се понашала као да се 1054. (година „Великог раскола“, поделе хришћанске цркве на Источну (православну) и Западну (католичку) цркву) никада није догодила. Као да су католици православни

___________________________________________________________________

            „ЕПОХАЛНА посета“ папе Лава XIV Турској, ради прославе 1700. годишњице Првог васељенског (Никејског) сабора са православним светом, требало је – у пројекцијама Ватикана - да буде истински историјски догађај.

            Међутим, тај план је пропао. Многе помесне православне цркве одбиле су да присуствују прослави коју су организовали Цариградска патријаршија и патријарх Вартоломеј. Оптужиле су Фанар за политичку пристрасност и претерану „љубав“ према Римокатоличкој цркви на рачун православне браће.

            На крају, „историјски догађај“, који је наводно требало да уједини источну и западну цркву, а у стварности да успостави утицај Ватикана на православље, завршио се неуспехом.

            Први васељенски сабор одржан је у Никеји 325. године.

            Представници православног света и поглавар Римокатоличке цркве, папа, присуствовали су заједничкој молитви.

            Новом поглавару Ватикана, Лаву XIV, долазак у Цариград и Никеју била је прва посета иностранству.

            Фанар је довођењем папе још једном покушао да формализује своју доминацију у православном свету.

            Лав XIV је, са своје стране, покушао да успостави доминацију и старатељство Римокатоличке цркве над наводно уједињеним православним светом. Међутим, ни Фанар ни Рим нису успели.

            Испоставило се да је присталица хегемоније Цариградске патријаршије и патријарха Вартоломеја мало.

            А да је још мање међу Православним Црквама присталица „очинске бриге“ и старатељства Папе.

            Утицајни патријарси Јерусалима и Антиохије одбили су да учествују у Вртоломејевој прослави 1700. годишњице Првог Васељенског Сабора у Никеји.

            Штавише, већина помесних Православних Цркава напросто је одбила да у томе учествује. Или је послала безначајне делегације.

            Вартоломеј није успео да окупи чак ни неопходну Пентархију, односно систем пет црквених „престола“. Тај концепт су развили теолози Византијског царства, а подразумева да се одлуке о најважнијим питањима Цркве у надлежности пет главних епископских седишта Римског царства: Рима, Цариграда, Александрије, Антиохије и Јерусалима.

            Руски религијски експерт Руслан Калинчук, оценио је да догађаји у Турској и све повезано са прославом 1700. годишњице сабора у Никеји указују на то да су Рим и Цариград запали у јерес:

            „Оно што се догодило на литургији у Никеји пружа сасвим легитиман основ за организовање сабора против патријарха Вартоломеја. То је јерес. Напустио је олтар током Символа вере и пришао папи. Пољубили су се, а папа је рекао: „Христос је међу нама.“ Ђакон је пред патријархом Вартоломејем назвао папу Његовом Светошћу. То сугерише саслужење, што је строго забрањено православним канонским правом.

            - Конкретно, 11. апостолским каноном који каже да свако ко саслужује са расколником или јеретиком и сам постаје расколник или јеретик и мора бити екскомунициран. Укратко, Цариградска патријаршија се понашала као да се 1054. (година „Великог раскола“, поделе хришћанске цркве на Источну (православну) и Западну (католичку) цркву) никада није догодила. Као да су католици православни. Папа је дао благослов на литургији.

            Калинчук још напомиње да су Ватикан и Цариград различити ентитети, а да је Лаву XIV позив стигао од турског председника Реџепа Тајипа Ердогана:

            - Папа је поглавар деноминације која броји преко 1,4 милијарде људи. А Вартоломеј нема ни значајан званични статус у Турској. У турским документима је означен само као поглавар грчке православне заједнице. Вартоломеј је покушао да се представи као папа православног света. Није могао ни да окупи Пентархију. То је био неуспех за Цариград и Вартоломеја.

             - Организатори прославе су настојали да покажу да су православни спремни да се уједине под Вартоломејем и ступе у заједницу са Папом. Међутим, то се није догодило. Нису сви православни хришћани, за разлику од Вартоломеја, спремни да жртвују Цркву, да крше каноне и постану јеретици зарад папине хвале“.