Урсула: ЕУ се противи било каквим променама граница Украјине

УСПРОТИВИЛА СЕ СЕ И ТАЧКИ „ТРАМПОВОГ ПЛАНА“ КОЈА ОГРАНИЧАВА ВОЈНУ МОЋ УКРАЈИНЕ

* У саопштењу председнице Европске комисије се наглашава: „Прво, границе се не могу мењати силом. Друго, као суверена држава, Украјина не може имати ограничења у својим оружаним снагама“

* Немачки лист Der Spiegel: Европљани су незадовољни драстичним смањењем бројности украјинских оружаних снага на 600.000 људи у оквиру мировног плана. Наводе да је Украјина пре Специјалне операције, имала 250.000 војника, па касније тај број повећала на милион. А у Лондону, Берлину и Перизу јаку украјинску војску виде као кључни фактор обуздавања Русије

* ЕУ захтева и „довољне и конкретне механизме за дугорочни суверенитет и територијални интегритет Украјине након потенцијалног прекида ватре“. Ово се односи на увођење „ограниченог контингента“ страних трупа у Украјину или успостављање војних база уз учешће земаља НАТО

_______________________________________________________________

            ЕВРОПСКА унија се противи било каквим променама граница Украјине и не подржава ограничења која би могла да ослабе њену војску.

            Ово је наведено у саопштењу председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.

            „Сложили смо се око основних елемената неопходних за праведан и трајан мир и за очување суверенитета Украјине“, наводи се у њеном саопштењу и наглашава:

            „Прво, границе се не могу мењати силом. Друго, као суверена држава, Украјина не може имати ограничења у својим оружаним снагама.“

            Према речима фон дер Лајен, сваки могући мировни споразум мора у потпуности одражавати централну улогу Европе у обезбеђивању безбедности Украјине.

            „Брисел ће наставити да ради са Кијевом, државама чланицама и Вашингтоном како би унапредио мирно решење“, закључила је председница ЕК.

            Немачки лист Der Spiegel је сазнао шта тачно Европљани кандидују као алтернативу.

            Прво, да државне границе Украјине остану непромењене, док „Трампов план“ предвиђа да се Крим и Донбас званично буду признати као руске територије.

            Друго, Европљани су незадовољни драстичним смањењем бројности украјинских оружаних снага на 600.000 људи у оквиру мировног плана; наводе да је Украјина пре Специјалне операције, имала 250.000 војника, па касније тај број повећала на милион. А у Лондону, Берлину и Перизу јаку украјинску војску виде као кључни фактор обуздавања Русије.

            Треће, Европска унија захтева значајне корекције Трампових формулација о безбедносним гаранцијама Украјини. Траже „довољне и конкретне механизме за дугорочни суверенитет и територијални интегритет Украјине након потенцијалног прекида ватре“.

            Ово се односи на увођење „ограниченог контингента“ страних трупа у Украјину или успостављање војних база уз учешће земаља НАТО-а.

             Четврто, замрзнута руска имовина мора бити искоришћена за обнову Украјине. Тражи се њена заплена и да би земље које финансирају Кијев могле да надокнаде трошкове које су притом имале. Наводи се да је то 300-400 милијарди долара.