Павић: У одсуству јединства одговор Српске мора да буде одлучан
ТРИБИНА „ШТА ЈЕ ОДГОВОР СРПСКЕ НА АГРЕСИЈУ ПРОТЕКТОРАТА“ – ИЗЛАГАЊЕ АЛЕКСАНДРА ПАВИЋА
* Недостатак јединства треба надомести још чвршћом и луциднијом политиком одбране од нових узурпација Шмита и политичког Сарајева и даљег подривања уставног поретка Српске, као и још већом решеношћу у борби за коначну деколонизацију – ако не БиХ, а онда бар Републике Српске
* Од почетка Специјалне војне операције у Украјини, није било нимало лако за било коју европску државу ни да одржи, а камоли да унапреди своје односе са Руском Федерацијом. А Република Српска је то, најпре путем редовних састанака Милорада Додика са Владимиром Путином, успела, упркос ограничењима којима је подвргнута као несуверени ентитет унутар западног колонијалног протектората званог БиХ. То је својеврстан политички подвиг који ће стећи своју пуну вредност само ако се издржи до краја
* У неком тренутку, како се однос снага у свету и, конкретно, на европском континенту, буде мењао у корист мултиполаризма а евроатлантски импулс у довољној мери ослаби – а то ће најпре зависити од руског напредовања у Украјини – доћи ће тренутак кад ће Република Српска моћи да одлучније узме своју судбину у своје руке
* То ће бити и време када ће српски фактор у целини морати да планира и делује на синхронизован и целовит начин. То се на првом месту односи на политику безалтернативних ЕУ интеграција. У неком тренутку ће искорак у новом правцу бити неопходан. Важно је тај тренутак дочекати и препознати, а затим и одлучно деловати
___________________________________________________________
Журба СДС-а да истакне кандидата на нелегитимним превременим председничким изборима које је заказала ЦИК БиХ натерала је и водећу владајућу странку СНСД да истакне свог кандидата, ради спречавања могућности двовлашћа који би Сарајево и спољни фактор искористили за дестабилизацију Републике Српске.
Чини се да је процењено да је боље спречити потенцијалну појаву неког српског Гваида и изаћи на нелегитимне изборе него ризиковати дестабилизацију од које Република Српска у овом тренутку није довољно снажна и јединствена да се одбрани.
Наравно, многи су критиковали овај потез као недоследан или непринципијелан, и такви аргументи су сасвим валидни, ако се не користе као пуко оруђе страначке борбе. Међутим, треба узети у обзир и супротан аргумент – да би у условима унутрашњег нејединства, недостатка капацитета за суверено одлучивање у пуном смислу и активног мешања страног окупационог фактора било доста тешко одбранити принципијелност а не угрозити и само постојање Републике Српске.
Не може се, наравно, прећутати и недовољно јасна подршка Републици Српској од стране званичног Београда за директно супротстављање политичком Сарајеву и његовим западним покровитељима – снагама западне дубоке државе које воде антисрпску политику на овим просторима још од почетка распада бивше СФРЈ.
Поготово ту треба издвојити чињеницу да званични Београд, за разлику од Бањалуке, Москве и Пекинга, никада није изричито прогласио немачког држављанина Шмита нелегалним и нелегитимним високом представником, што га је несумњиво охрабрило да настави са својим узурпаторским активностима упереним против Српске и дало му додатну дозу самопоуздања.
У сваком случају, потез СДС-а је онемогућио јединство у борби против колонијалне управе у БиХ. Стога ће бити потребно да се недостатак јединства надомести још чвршћом и луциднијом политиком одбране од нових узурпација Шмита и политичког Сарајева и даљег подривања уставног поретка Српске, као и још већом решеношћу у борби за коначну деколонизацију – ако не БиХ, а онда бар Републике Српске.
Александар Павић
Јасно је такође да ће се политичка сцена Српске још дубље поделити на оне који су противници колонијалне управе и оне који се на њу ослањају. У суштини тога ће бити идеолошка борба која се све јасније дефинише унутар држава широм света – глобалисти против антиглобалиста, униполаристи против мултиполариста, компрадори против суеверениста.
Од тога ко победи зависиће и судбина Републике Српске и српског народа и државности уопште.
У тој подели, СНСД и коалиција око њега се већ неко време профилишу као суверенисти чврсто опредељени за учвршћивање веза са мултиполарним светом. У том контексту, на првом месту је јачање односа са главним државама носиоцима мултиполаризма – Русијом и Кином – као и опредељење за јачање сарадње са БРИКС-ом као водећом међународном организацијом мултиполаризма.
Без такве оријентације, правог суверенизма у садашњим глобалним односима не може ни бити, с обзиром да се мултиполаризам који заступа БРИКС заснива на равноправној сарадњи суверених и независних држава, док западне, односно ЕУ и НАТО интеграције подразумевају све веће одрицање од суверености у управљању и одлучивању.
Овде треба подвући и то да, поготово у времену од почетка Специјалне војне операције у Украјини, није било нимало лако за било коју европску државу ни да одржи, а камоли да унапреди своје односе са Руском Федерацијом, у условима огромног западног притиска да сви на европском континенту стану у јединствени антируски фронт. Међутим, управо је Република Српска, најпре путем редовних састанака Милорада Додика са Владимиром Путином, то успела да уради, упркос ограничењима којима је подвргнута као несуверени ентитет унутар западног колонијалног протектората званог Босна и Херцеговина. То је својеврстан политички подвиг који ће, међутим, стећи своју пуну вредност само ако се издржи до краја.
У неком тренутку, како се однос снага у свету и, конкретно, на европском континенту, буде мењао у корист мултиполаризма а евроатлантски импулс у довољној мери ослаби – а то ће најпре зависити од руског напредовања у Украјини – доћи ће тренутак кад ће Република Српска моћи да одлучније узме своју судбину у своје руке, све мање се обазирући на ланце старог поретка које је тренутно спутавају. То ће бити и време када ће српски фактор у целини морати да планира и делује на синхронизован и целовит начин.
Неће бити ни одрживо ни прихватљиво да се, у процесу рађања новог света и новог односа снага који су за Србе као народ и геополитички фактор далеко повољнији, српска политика на било ком делу српског државног простора и даље слепо и безусловно држи стега старог, одлазећег поретка који је за нас био крајње неповољан. То се на првом месту односи на политику безалтернативних ЕУ интеграција.
У неком тренутку ће искорак у новом правцу бити неопходан. Важно је тај тренутак дочекати и препознати, а затим и одлучно деловати.
(Трибина је одржана 7. октобра у Прес-центру УНС у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“ – уз подршку Представништва РС у Србији)