У Вашингтону се – у страху од Русије и Кине – сетили Ватерлоа и Бечког конгреса

АМЕРИКАНЦИ ХАС И КАПЧАН „НАЦРТАЛИ“ ПЛАН ЗА ПОВЛАЧЕЊЕ САД У КОРИСТ АНГЛОСАКСОНСКЕ ДУБОКЕ ДРЖАВЕ

Учесници Бечког конгреса

* Познати амерички политиколози политиколози Ричард Хас и Чарлс Капчан објавили студију са насловом „Како спречити катастрофу и ојачати стабилност у мултиполарном свету“. То је пројекат који има за циљ да новим садржајем напуни Атлантску повељу Англосаксонаца и њихових савезника

* Њихова визија, са новим постављањем циљева, није у складу концептом „глобалног НАТО-а“, који је патетично проглашен на јубиларном самиту Атлантског пакта у Вашингтону у јулу 2024. године. Предлажу нову верзију „Концерта сила“ требало би да под маском реторике изградње мира, у суштини замени Савет безбедности УН, у коме Русија и Кина имају „гвоздено“ право вета

* Очаравајући Концерт сила као да је написан вилама по води. У суштини, то је вешта „оркестрација“ старог светског поретка, хегемоније Сједињених Држава са доларом као светском резервном валутом

* У пројекту Хас-Капчан, геополитички трикови Џорџа Сороша помињу се нејасно, али подтекст сугерише игру у екстремним ситуацијама преко „пете колоне“, генерацијских сукоба и коришћења запаљиве идеолошке мешавине „западњаштва“, сепаратизма и анархизма. Све је софистицирани маневар стратешког повлачења САД, чија је идеја да се „реформатира“ светска хегемонија Сједињених Држава у интересу дубоке државе

_____________________________________________________________________

           УТИЦАЈНИ амерички политиколози Ричард Хас и Чарлс Капчан објавили су своју нову студију са насловом „Како спречити катастрофу и ојачати стабилност у мултиполарном свету“.

           Њихов темељни креативни документ донекле подсећа на чувени меморандум Џорџа Кенана, претечу Хладног рата Запада против СССР-а.

           Овај двојац оцењује и упозорава:

           „Запад губи не само своју материјалну већ и идеолошку супериорност. Демократије широм света постају жртве ауторитаризма, док растућа Кина, уз помоћ Русије, покушава да оспори Запад и републиканске приступе. Нелиберална искушења су широко распрострањена у свету: национални суверенитет, протекционизам, неокејнзијански модели економског раста.“

           И недвосмислено признаjе: „Прича о крају историје била је храброст а, заправо, софистицирана бесмислица.“

           Хтели-не-хтели, стиче се утисак да је пројекат Хас-Капчан, у духу реалполитике, „скицирао“ план за стратешко... повлачење Сједињених Држава. Можда се ради о намерном „цурењу“ неке резервне стратегије дубоке државе.

           Да ли се Вашингтон сетио Ватерлоа?

           Као контрапункт игри Бајденове администрације подизања геополитичких улога (очигледно заоштравање у преговорима са кинеском делегацијом у Енкориџу, војни блок АУКУС, ескалација тензија око Тајвана), аутори меморандума пошли су од неизречене реалистичне премисе: Pax Americana неће се дуго одржати.

           „Ни Pax Sinise не функционише“. Уместо тога, предлаже се извесни Концерт водећих западних сила и неких земаља Г20. По узору на историјски Бечки конгрес из 1815. године после Ватерлоа и пораза наполеоновске Француске.

           Русија, Британија, Аустрија и Пруска су се у Бечу сложиле да створе Концерт сила који би се бавио окончањем сукоба, крвопролића и разарајућих војних кампања у име трајног мира и добробити народа хришћанске Европе.

           Вестфалски систем је поставио темеље за коегзистенцију националних држава.

           „Концерт сила“ је трајао до Кримског рата.

           Пројекат Хас-Капчан има за циљ да новим садржајем испуни Атлантску повељу Англосаксонаца и њихових савезника у војном блоку.

           По дифолту, НАТО је реликт прошлог доба конфронтације између „слободног света“ и светског комунизма. Ова визија, ово постављање циљева, није у складу са најновијим концептом „глобалног НАТО-а“, који је патетично проглашен на јубиларном самиту Атлантског пакта у Вашингтону у јулу 2024. године.

           Хипотетички „Концерт сила“ требало би да замени старе савезе и јурисдикције. И да под маском привидне реторике изградње мира, у суштини замени Савет безбедности УН, у коме Русија и Кина имају „гвоздено“ право вета.

           Шест учесника проглашеног Глобалног концерта, укључујући Кину, чине 70% светског БДП-а. Русија наводно заостаје за Бразилом и Канадом по БДП-у и није укључена у круг изабраних.

           Ко је „концертмајстор“? Да ли је то заиста претходни или следећи шеф Беле куће?

           У ствари, то је безлични глобалистички естаблишмент, чија је метропола у Сједињеним Државама. Изоловани елитни свет џонсова који се не сећају свог рода, лојални поданици транснационалних компанија.

           Према речима угледног политиколога Семјуела Хантингтона, ова космополитска заједница има генеричке карактеристике „нације грађана света“.

           Очаравајући Концерт сила као да је написан вилама по води. У суштини, најновија вешта „оркестрација“ старог светског поретка, хегемоније Сједињених Држава, која је исцрпела своје ресурсе. Не превладава дипломатија, већ војна сила и непоколебљивост долара - светске резервне валуте.

           Земље БРИКС-а оспоравају свемоћ долара у међународној трговини и финансијама. Али формирање нових резервних валута је, благо речено, загонетан задатак.

           Ако „узвишена“ реторика Отвореног друштва, обмане и заводљивост нису довољни да продру у непријатељски табор, користе се насилни сценарији „обојених револуција“.

Ричард Хас

           У пројекту Хас-Капчан, геополитички трикови Џорџа Сороша помињу се нејасно, али подтекст сугерише игру у екстремним ситуацијама преко „пете колоне“, генерацијских сукоба и коришћење запаљиве идеолошке мешавине „западњаштва“, сепаратизма и анархизма. Плус: заузимање унутрашњих комуникација земаља које су нападнуте, путем интернет платформи Google, YouTube, Meta итд.

           На врхунцу жестоког сукоба моћи између Русије и „колективног Запада“ на фронтовима Украјине, Бајденова администрација је подигла геополитичке улоге до крајњих граница. Постављен је немогући супер-задатак да се сруши руска државност, да се територије РФ и богатство ресурса поделе на десетак псеудодржава према сепаратистичком, квазиетничком, колонијалном рангу.

           Креативни концепт Концерта сила сугерише „блажу“ верзију историјске Велике игре Англосаксонаца. План за прећутно стратешко повлачење Запада, према концепту Хас-Капчан, разликује се ипак од милитантне спољне политике Беле куће.

           „Умерени“ Џејк Саливан, који је задавао тон у Савету за националну безбедност, није се либио дрских авантура. „Касандре“ у Пентагону су одредиле датуме за „неизбежни“ рат са Кином: 2027-29. Милитаристичка грозница је достигла врхунац уочи председничких избора 2024. године.

           Шта долази, хоће ли се променити глобални „мејнстрим“? Да ли постоји могућност да луткари дубоке државе, предвиђајући „шпиц“ слома светског поретка, извуку из геополитичких остава сценарио Ретро-Бечког концерта сила?

           Геостратешко раскусуравање наредних година ће то разјаснити.

           Оно што је изгледало као „сукоб средњег интензитета“ није се материјализовало на украјинском бојишту. Опремање НАТО-ове прокси-војске тешким наоружањем, ракетни напади украјинских оружаних снага на циљеве дубоко унутар Руске Федерације претворили су се у неприхватљив ризик „врућег“ рата колективног Запада против Русије.

           Мало шта је остало од гранитних темеља светског поретка са Јалте.

           Парадигма формирања светског поретка без ичије хегемоније постаје све реалнија. Иницијативу за изградњу мира преузимају Русија, Кина, Индија и друге земље БРИКС-а.

           Софистицирани маневар стратешког повлачења Сједињених Држава, чија је идеја да се „реформатира“ светска хегемонија Сједињених Држава у интересу дубоке државе, противречи моту тријумфалног, несаломљивог Доналда Трампа „Мир кроз снагу!“

           Ако, једва прешавши праг Беле куће, нови власник запрети да ће Канаду претворити у 51. државу САД, хоће ли фино подешавање „концертмајстора“ инструмената геополитике бити корисно?.

           Јељцинисти нису одолели кастрацији самодовољне планске економије СССР-а коју је наметнуо Запад. У „лудим“ 90-им, око трилион и по долара обртног капитала бескућничке економије „нове Русије“ украдено је на Западу.

           У пројекту Хас-Купчан видљива је испрекидана линија, обнављање плаћања „колонијалног пореза“ од стране Русије у облику неједнаке робне размене са Англосаксонцима и њиховим сарадницима. Чињеница да Русији није дата „част“ да учествује у хипотетичком „Концерту сила“ подразумева њено спуштање на земљу периферног капитализма.

           Ранд корпорација и остале Касандре су се заглавиле у проблемима. Мало ко је на Западу предвидео да ће „паклене санкције“ за кажњавање Русије због СВО још више поткопати економију самог Запада.

            „Казино капитализам“ је изгубио све. ЕУ је у рецесији и очају... Економије Русије и Кине су у успону. Трговински, економски, геополитички и одбрамбени савез два евроазијска гиганта је на дуго.