Да ли ће се Јерменија претворити у америчког слугу и поновити судбину Украјине?

УЛАЗАК АМЕРИКАНАЦА У ЗЕМЉЕ ЈУЖНОГ КАВКАЗА ОПАСАН ЈЕ И ЗА МОСКВУ И ЗА ТЕХЕРАН

* За само пет месеци јерменске власти су успеле да одустану од финансирања ОДКБ, да ухапсе десетак свештеника-опозиционара, да поднесу захтев за улазак у Шангајску организацију за сарадњу и да на 99 година Сједињеним Државама предају Зангезурски коридор

* Није се родио ко је свима угодио, међутим, испоставља се да је Пашињан под «свима» имао у виду Доналда Трампа. Одсад ће најважнији пут у Јерменији носити његово име и спајати Азербејџан са НАТО чланицом Турском и према томе радити на јединству Бакуа и Анкаре

* Чешки новинар Роман БЛАШКО: Могуће је да Пашињан (и његова потчињеност Америци) буду побеђени ако јерменску опозицију силе као што су Иран, Кина и Русија. Главни амерички циљеви су контрола Ирана и избацивање Русије из Јерменије

__________________________________________________________________

           ЛОКАЛНИ избори у Јерменији одржани су 30. марта ове године. Ноћу 30/31. март лидер блока Мајка Јерменија Андраник Тевањан позвао је опозицију да се консолидује. 

           «Позивамо све опозиционе снаге да личне амбиције оставе по страни и да крену у дијалог. Спремни смо да преузмемо улогу посредника и гаранта свих споразума који би могли бити достигнути» — рекао је Тевањан. 

           Отад је прошло пет месеци. За то време јерменске власти успеле су да одустану од финансирања ОДКБ, да ухапсе десетак свештеника-опозиционара, да поднесу захтев за улазак у Шангајску организацију за сарадњу и да на 99 година Сједињеним Државама предају Зангезурски коридор.

           Премијер Јерменије Пашињан назвао је покушај ступања у Шангајску организацију за сарадњу «одговарајућим курсом Јеревана ка вишевекторској и избалансираној спољној полититици» и додао да Јерменија тежи да буде «предвидив партнер» за све — и за Исток и за Запад. 

           Није се родио ко је свима угодио, међутим, испоставља се да је Пашињан под «свима» имао у виду Доналда Трампа. Одсад ће најважнији пут у Јерменији носити његово име и спајати Азербејџан са НАТО чланицом Турском и према томе радити на јединству Бакуа и Анкаре. 

           Ово су у Белој кући договорили Алијев, Пашињан и Трамп (што је можда прецизније — много пре тога), док је министар иностраних послова Јерменије Арарат Мирзоњан не тако давно тврдио да Азербејџану и Јерменији посредници нису потребни. 

           «Потпуно је могуће да све државе, заинтересоване за мир на Јужном Кавказу, могу учествовати у том процесу. Међутим, кад ствари дођу до конкретних преговора и кад имамо прилику за директне разговоре, када имамо контакте, онда лако размењујемо идеје. С техничког аспекта ми немамо никакве проблеме. Зато нам, по свему судећи, не треба било чије посредништво» — тврдио је Мирзоњан. 

           Да ли ће Јерменија поновити судбину Украјине, која се претворила у америчког слугу, или тамошња опозиција још увек није све изгубила?

           Јужна служба новости из Ростова на Дону питала је то Јевгенија Михијлова, директора Центра за стратешка истраживања држава Јужног Кавказа и Романа Блашка, чешког новинара.  

           «Основна идеологија Комунистичке партије Јерменије (на тим изборима она је заузела друго место одмах иза владајућег Грађанског уговора) јесте да подсети колико је била велика Јерменија у Совјетском Савезу, реч је о идеологији обнове» — тврди Михајлов. 

           По свему судећи, управо таква идеологија потребна је у овом тренутку народу Јерменије. 

           «Блок «Мајка Јерменија» - још је једна опозициона организација која је у последње време иступила против споразума са Азербејџаном, у крајњој линији је против једностраних уступака. Тај блок се посебно наметнуо у јавности поводом дебата о Тавушкој области Јерменије у којој су се одржавали преговори о демилитаризацији границе» — каже Михајлов. 

           У Јермеији влада висока политичка турбулентност, док многе партије, у принципу, не демонстрирају било какво национално јединство и то у моменту када Пашињан више и не крије да му је лична корист важнија од националних интереса, што његову смену чини још неизвеснијом.  

           С друге стране, управо тај моменат може бити иницијална каписла за консолидацију о којој је говорио Тевањан крајем марта 2025. године.  

            «Можда је могуће да Пашињан (и његова потчињеност Америци) буду побеђени ако опозицију са глобалног нивоа подрже силе као што су Иран, Кина и Русија. Главни амерички циљеви су контрола Ирана и избацивање Русије из Јерменије. Међутим, однос Јермена према Русији није лош. Разговарао сам са омбудсманом бивше републике Арцах (Нагорни Карабах), са портпаролом председника, људима из миграционог центра Јерменије, сеоским становништвом рејона Степанакерт, са припадницима војске и сви су захвални Русији што је прекинула рат» — резимира Роман Блашко.