Кашин: Европска унија и Американци чиниће све што могу да Русија не поврати Одесу

ЖИВЕЋЕМО У ВРЕМЕНУ НОВОГ ХЛАДНОГ РАТА, СА ГОМИЛАЊЕМ НАОРУЖАЊА, АЛИ БЕЗ ПРАВОГ РАТА

Ноћна Одеса

* Украјинска криза озбиљно поткопава европску економију, али с друге стране - отвара јој пут ка новом нивоу у питањима јединствене европске спољне и одбрамбене политике. Створени су заједнички европски механизми за финансирање и Украјине и европског војноиндустријског комплекса, као и заједнички механизми за кредитирање тих процеса. То, како сматра низ европских идеолога, даје Европској унији шансу да направи озбиљан скок напред

* Волео бих да верујем да ће се фронт срушити у наредним недељама, али је мало вероватно да ће се то догодити. Чак и ако релативно брзо ослободимо Донбас, рат се неће завршити. Кијевски режим и неки европски лидери желе да га продуже. Изгледа да се дошло до средње опције. Украјина ће напустити Донбас и преузети низ војних и политичких обавеза. Шта је тачно тај низ, велико је питање

* Са Трампом можемо превести ситуацију у режим стабилне конфронтације у духу касног Хладног рата у деценијама које долазе. Да, бићемо непријатељи. Са гомилањем наоружања, али без крвопролића. Све ће бити стабилно и предвидљиво

* То је важан циљ због којег има смисла чак и жртвовати велике територијалне добитке. Поставља се питање: има ли смисла жртвовати и Одесу? Проблем је у томе што чак и ако се украјинска одбрана сруши, биће нам изузетно тешко да добијемо Одесу. САД и Запад су више пута стављали до знања да је Одеса за њих црвена линија, након које може почети опасна ескалација

_________________________________________________________________

          Василиј КАШИН, директор Центра за свеобухватне европске и међународне студије

          СТАВ Европе је познат. Она је заинтересована за наставак рата у Украјини.

          С једне стране, украјинска криза озбиљно поткопава европску економију, али с друге стране - отвара је пут ка новом нивоу у питањима јединствене европске спољне и одбрамбене политике.

          Створени су заједнички европски механизми за финансирање и Украјине и поновног наоружавања европског војноиндустријског комплекса, као и заједнички механизми за кредитирање ових процеса. То јест, много је урађено у области консолидације и интеграције. То, како сматра низ европских идеолога, даје Европској унији шансу да направи озбиљан скок напред.

          Украјинска криза је постала катализатор за веома снажно ширење европске праксе притиска на политичку опозицију и сузбијања слободе говора. Видели смо пример поновљеног присилног отказивања избора у Румунији, која је прилично велика европска земља. Видели смо и  нове мере за ограничавање слободе говора унутар Европске уније, повећан притисак на несистемске странке, пре свега десницу. Све се ово ради углавном на основу присуства спољне претње.

          Украјински сукоб и његов наставак омогућавају ЕУ да се Русија користи као бабарога и да се оправда политика унутрашње репресије.

          Крај рата са јасним војним поразом Украјине значиће тежак ударац за садашње европске елите и њихове политике. Оне би желеле да избегну такав крај рата који би био несумњив пораз за Украјину и истовремено јасан пораз за главне европске елите.

          Могућности Европе у било каквим самосталним војним акцијама без Сједињених Држава, шта год да говоре, изузетно су ограничене. То је због недостатка ресурса и недостатка стварног јединства у Европи по питању подршке Украјини, као и европских технолошких могућности.

          Ако Русија успе да пренесе ситуацију у Европи у режим стабилне конфронтације у духу касног Хладног рата деценијама унапред, то ће већ бити велико достигнуће.

          Трамп је све донедавно покушавао да прати курс Бајденове администрације из последњој години њеног постојања: да оконча сукоб дуж линије фронта без икаквих обавеза, а затим да се укључи у поновно наоружавање кијевског режима. То је тврдоглаво радио, иако је било јасно да се ситуација у Украјини погоршава.

          За Русију је и даље фундаментално важно да постигне обуставу војне помоћи кијевском режиму и да искључи распоређивање европских трупа на украјинској територији.

          Западни медији су много писали о размени територија, али нико није говорио о спремности да прихвати руске политичке услове. То јест, још увек се не може рећи да је Украјина већ претрпела пораз на бојном пољу, а једино је питање какви ће политички резултати бити забележени као резултат војне кампање?

          О поразу Украјине на бојном пољу може се говорити само у два случаја. Ако исцрпи могућности за пружање отпора и ако сам кијевски режим призна да отпор мора бити заустављен. То још није случај иако се ситуација у Украјини брзо погоршава. Кијев нема шансе да добије рат, али сам тренутак пораза може бити одложен.

Слање оружја Кијеву не престаје

          Волео бих да верујем да ће се фронт срушити у наредним недељама, али је мало вероватно да ће се то догодити. Чак и ако релативно брзо ослободимо Донбас, рат се неће завршити. Кијевски режим и неки европски лидери желе да га продуже.

          Изгледа да се дошло до средње опције. Украјина ће напустити Донбас и преузети низ војних и политичких обавеза. Шта је тачно тај низ, велико је питање.

          У самој Европи не постоји јединство у подршци Украјини и новцу за подршку овој шеми. А у Америци, поред проблема новца, постоји и проблем недостатка производних капацитета. Чак и пре СВО 2021. године, Сједињене Државе су производиле 500 противваздушних ракета годишње за комплекс Патриот PAC-3 MSE. Сада производе 650, и то се представља као огромно достигнуће. А Украјина троши много пута више тих ракета годишње него Сједињене Државе за цео свет.

          Зашто су нам потребни преговори са Трампом?

          Да потпишемо са њим папир који би фиксирао нову геополитичку реалност на основу резултата Специјалне војне операције. Наш главни задатак је да непријатељ испуни наше војно-политичке захтеве како би се формирала нова безбедносна архитектура у Европи. Свакако можемо да заузмемо велике територије, али само потписивање папира може решити проблем. Улог је веома висок.

          Ако имамо добар договор, можемо превести ситуацију у Европи у режим стабилне конфронтације у духу касног Хладног рата у деценијама које долазе. Да, бићемо непријатељи. Са гомилањем наоружања, али без крвопролића. Све ће бити стабилно и предвидљиво.

          То је важан циљ због којег има смисла чак и жртвовати велике територијалне добитке. Поставља се питање: има ли смисла жртвовати и Одесу?

          Проблем је у томе што чак и ако се украјинска одбрана сруши, биће нам изузетно тешко да добијемо Одесу. САД и Запад су више пута стављали до знања да је Одеса за њих црвена линија, након које може почети опасна ескалација.

          Украјина без Одесе није одржива. Стога ће Запад учинити све да задржи Одесу. Уложиће нове ресурсе у сукоб.

          Ако Запад изгуби Одесу, то ће за њих бити катастрофа. Учиниће све да то избегну. Јесу ли Европљани спремни да се директно боре за Одесу? Пре би могло доћи до извесне промене става САД ако постоји претња руске контроле над Одесом, јер би Трамп желео да избегне сценарио из Авганистана.

          Американци су Авганистан доживљавали као далеку и егзотичну земљу, али неће опростити Трампу пораз у центру Европе. Поред осталог и зато што би губитак Одесе довео до озбиљно гпогоршања односа између САД и Европе.

          Европа сама није способна за много, али не знамо како ће САД реаговати у том случају.

          Можемо ли убедити Трампа у следеће: „Да, губитак Одесе биће пораз за вас. Али ако наставите да подржавате Украјину и правите прљаве трикове Русији, ваша земља ће дугорочно претрпети потпуни колапс“?

          Дугорочно, да. Али његов хоризонт планирања није толико дуг. Следеће године Трамп има међуизборе, на којима може да изгуби Конгрес. А ако претрпи спољнополитичку катастрофу, његов наследник ће дефинитивно изгубити председничке изборе.

          Све у свему, живећемо у условима Хладног рата без правог рата. Наставићемо да трошимо озбиљан новац на оружје, али -планирано. Имаћемо моћну војску. Пратићемо све војне иновације. А онда ће нам главни непријатељ бити НАТО (Украјина само у малој мери). То може трајати много деценија.

           Центар политике ће се коначно померити у Азију, почеће сукоб између САД и Кине, што ће захтевати много ресурса. Можда ће се појавити додатни разлози да се постигне договор са нама. Али, то ће бити дуг процес.