Фењенко: Запад купује време за поновно наоружавање Украјине

ТО ШТО РУСИЈА ЈОШ НИЈЕ УЗЕЛА СУМИ И ХАРКОВ – НАВОДИ БРИТАНЦЕ И ОСТАЛЕ ДА МИСЛЕ ДА ЈЕ СЛАБА

Последња, трећа рунда

цариградских преговора

* Лондон намерава да прогласи 50-дневну кампању наоружавања Кијева и планира, заједно са Немачком, договори куповину додатних ракета за украјинске системе ПВО. Лондон сматра да рат исцрпљивања Русије треба наставити и да је за то потребно стално одржавати потенцијал украјинских оружаних снага

* Кенсингтонски споразум Велике Британије и Немачке је веома важан споразум. Ограничења за Бундесвер утврђена су Московским споразумом, потписаним 12. септембра 1990. године. Али, 31. маја 2022. године, Немачка је објавила намеру да има другу највећу војску међу земљама чланицама НАТО-а. То јест, моћнију него што је предвиђено Московским споразумом. А Лондон потписује билатерални споразум о савезу са Немцима. То јест, испоставља се да Британија правно пристаје да Немачка игнорише ограничења из Московског споразума. Она једноставно прихвата чињеницу да ће Немачка бити поново наоружана

* Из неког разлога смо дошли на идеју да је Трамп на нашој страни и да га желе преварити. Али, Трамп је председник нама непријатељске државе, лидер блока Русији непријатељског, а и води политику непријатељску према нашој земљи

* Ми нисмо Сједињене Државе, ми смо хумана нација... Зато Запад и верује да може да изврши притисак на нас. Они разумеју разговоре само са позиције силе. Штавише, то тамо јача осећај да је ненуклеарни рат са Русијом сасвим могућ. Без велике победе Русије на бојном пољу, западне земље неће пристати ни на какав мир који је користан за нашу земљу

____________________________________________________________________

          РУСИЈА није заузела Суми и Харков, па Велика Британија и остали на Западу верују да је могу победити. Запад купује време за поновно наоружавање Украјине.

          На ово је указао професор Факултета за светску политику Московског државног универзитета „Ломоносов“ Алексеј Фењенко који је и експерт Руског савета за међународне послове.

          Према западним медијима, Лондон намерава да прогласи 50-дневну кампању наоружавања Кијева и планира, заједно са Немачком, договори куповину додатних ракета за украјинске системе ПВО.

          * Шта то тачно ради Велика Британија и са којим циљем?

          — Лондон сматра да рат исцрпљивања Русије треба наставити и да је за то потребно стално одржавати потенцијал украјинских оружаних снага. Запад другачије види ситуацију од нас.

Прво, они сматрају да, пошто Русија за 3,5 године није успела да на бојном пољу нанесе потпуни пораз Украјини, ову другу треба додатно подржати.

          Друго, Запад стално говори да Русија није претерано напредовала, а да јој офанзива у Харковској и Сумској области није донела никакве опипљиве резултате у виду пада тих регионалних центара или других великих градова у Украјини. Да ли је то истина или не, то је друго питање, али западне земље, укључујући Велику Британију, тако виде ситуацију и то се мора узети у обзир.

          Треће, украјинске оружане снаге настављају да туку руске градове дроновима, наносећи нам штету. Стога је, опет по мишљењу западних лидера, важно наставити јачање потенцијала украјинских оружаних снага.

          * Зашто су Велика Британија и Немачка 17. јула, потписале такозвани Кенсингтонски споразум?

          — То је веома важан споразум. Дозволите да вас подсетим да су ограничења за Бундесвер утврђена Московским споразумом, потписаним 12. септембра 1990. године. Али, 31. маја 2022. године, Немачка је објавила намеру да има другу највећу војску међу земљама чланицама НАТО-а. То јест, моћнију него што је предвиђено Московским споразумом. Кабинет Фридриха Мерца је потврдио тај курс.

Дворац у ком се преговара

          - Велика Британија је једна од четири силе победнице у Другом светском рату, па би требало да делује као гарант да ће Немачка поштовати ограничења Московског споразума. Уместо тога, Лондон потписује билатерални споразум о савезу са Немцима. То јест, испоставља се да Британија правно пристаје да Немачка игнорише ограничења из Московског споразума. Она једноставно прихвата чињеницу да ће Немачка бити поново наоружана.

          - Занимљиво је да је Лондон поступио приближно на исти начин 1930-их. Чак и пре него што је Хитлер дошао на власт, започели су британско-немачки преговори о могућности ревизије Версајског мировног споразума из 1919. године. Требало је да се укину његови војни чланови (са омогућавањем Немачкој да се поново наоружа) у замену за очување политичких чланова (послератних граница у Европи).

          У марту 1935. године, Немачка је једнострано укинула војне чланове Версајског споразума. Лондон се задовољио половичним протестима, а у мају 1935. године закључио је полузванични поморски споразум са Берлином, дозвољавајући Немачкој да има површинску флоту (до 1/3 британске тонаже) и подморничку флоту (45% британске тонаже).

          * Да ли ће њихово заједничко наоружавање Украјине бити повезано са свим тим?

          — Наравно. Сетите се да су Велика Британија и Француска потписале Ланкастерски пакт у новембру 2010. године и да су врло брзо заједно покренуле заједничку војну операцију у Либији. Сада желе да демонстрирају ефикасност савезничког споразума између Британије и Немачке.

          * Зашто би европске земље уопште стварале савезе када постоји НАТО, а оне су у њему?

          — Чињеница је да Вашингтонски уговор из 1949. године није баш правно јак. Да, његов чувени Члан 5 предвиђа међусобну помоћ у случају агресије („напад на једну чланицу је напад на све“). Али, није јасно у чему ће се тачно састојати та помоћ.

          Слање батаљона за хемијску одбрану или прекид дипломатских односа са агресором - такође је помоћ. Нигде није прописано да постоји обавезна објава рата агресору, увођење ванредног стања или објава опште мобилизације.

          НАТО има моћан бирократски систем и моћно војно планирање. Али Вашингтонски уговор, који је његова основа, много је слабији од Аустро-немачког уговора о савезу из 1879. или Француско-руске војне конвенције из 1892-ге. Ова друга, на пример, јасно каже: ако Немачка нападне једну од уговорних страна, друга ће употребити сву своју силу да нападне агресора. У НАТО-у нема таквих обавеза.

          Претпостављам да ће Американци помоћи Европљанима у случају рата, али је питање - како и у ком формату. Европљани се сећају Суецке кризе из 1956. Тада је СССР запретио Британији и Француској и захтевао повлачење њихових трупа из Египта, а САД су одбиле да их заштите. Ајзенхауерова администрација им је објаснила: НАТО је створен да вас заштити у Европи, а не да подржава ваше колонијалне авантуре.

          * Изјаве Британије изгледају као контраакција на „Трампових 50 дана“, за које је везао окончање сукоб. Ако Велика Британија сада почне да даје украјинским оружаним снагама офанзивно оружје, не може бити ни говора о било каквом закључку или преговорима. Дакле, то је јасан покушај да се поремети Трампов план?

          — Трамп је понудио ултиматум под условима који су нама неповољни. Што се тиче Британаца и Американаца уопште, они себе сматрају „либералним нацијама“ које имају право да диктирају услове другим народима. То јест, третирају Русију као субјекат који може, како кажу, бити приморан на мир под њиховим условима.

          И њихови поступци се веома добро уклапају у ову логику. Не желите да потпишете мировни споразум под нашим условима? Наоружаћемо украјинске оружане снаге и проширити ударе. Тако, заправо, виде свет и тако размишљају.

          * Да ли је геополитичка игра између Русије и Велике Британије добила нова значења у 21. веку?

          — Не бих рекао. Британци и Французи делују заједно, у тандему, баш као у Кримском рату. Обратите пажњу на њихову стратегију.

          Прво. Разговор о идеји искрцавања њиховог заједничког корпуса на обали Црног мора, што је допуњено потписивањем декларација о савезу Француске са старим партнерима - Румунијом и Молдавијом. Иначе, Крим (пре свега Севастопољ) су гађале украјинске оружане снаге британским крстарећим ракетама Storm Shadow из ваздуха.

          Друго. У Балтичком мору, Британци активно подржавају Финску и Шведску као главне противнике Русије у том региону и разговарају о старим идејама како да спрече руску Балтичку флоту да напушта Фински залив.

          Дакле, Велика Британија наставља да делује потпуно исто као што је то чинила средином 19. века. Сведоци смо занимљивог васкрсавања британске политике тог времена, упркос чињеници да су многи наши либерални стручњаци викали да је све то мртво и да је почела нова ера у историји човечанства.

          Као што видимо, ништа није застарело, већ је напротив, почело активно да се враћа.

          * Зашто је Зеленски изненада пристао на преговоре у Цариграду, иако је то одбијао месец дана? Или се ради о лукаоја комбинацији Зеленског и Европе да преваре Трампа и манипулишу њиме?

          — Питање је веома занимљиво. Из неког разлога, и ми смо дошли на идеју да је Трамп на нашој страни и да га желе преварити. Али, Трамп је председник нама непријатељске државе, лидер блока Русији непријатељског, а и води политику непријатељску према нашој земљи.

          Ствар је у томе што Запад једноставно купује време да поново наоружа Украјину за нову фазу рата против Русије. Могућ је напад на Курску област, као што је био случај 2024. године, или још један напад на Русију другде. Имајте на уму да све приче Запада о покушајима мирног решења претходе неком новом нападу великих размера из Украјине.

          Што више причамо о жељи за миром, Запад то више доживљава као нашу слабост. У смислу: Русија је исцрпљена, па сама тражи мир.

          * Зашто је Трамп изненада променио став о украјинском решењу?

          — Био је то логичан исход. Трамп је желео да понуди Русији овакав договор: замрзавање сукоба дуж линије фронта у замену за одустајање Украјине од уласка у НАТО. Тада би то изгледало као неуспех Русије: за више од три године није успела да потпуно ослободи чак ни Донбас.

          Постојала би контрадикција са уставним референдумом из септембра 2022. А Запад би мирно пумпао Украјину оружјем за рат освете и без формалног чланства у НАТО-у. Пошто је ова опција неприхватљива за Русију, Трамп је укључио „план Б“: убрзање поновног наоружавања Украјине и повећање притиска на Русију.

          * Да ли су покушаји Украјине да потпуно поремети руску логистику (напади дронова, застоји на аеродромима) повезани са тим?

          — Скренуо бих пажњу на нешто друго. Само замислите на тренутак да су Сједињене Државе на нашем месту - како би реаговале, шта би урадиле са ненуклеарном земљом и њеним народом који изводи такве нападе на њих? Збрисали би земљу која их напада са лица земље. Немилосрдно би уништили и војску и цивиле тепих бомбардовањима.

          * Али ми нисмо Сједињене Државе, ми смо хумана нација...

           - Зато Запад и верује да може да изврши притисак на нас. Они разумеју разговоре само са позиције силе. Штавише, то тамо јача осећај да је ненуклеарни рат са Русијом сасвим могућ. Без велике победе Русије на бојном пољу, западне земље неће пристати ни на какав мир који је користан за нашу земљу.