Ћеранић: Додик је државник који се уздигао изнад регионалних оквира

ЊЕМУ ЉУБОМОРА И ЗАВИСТ „ЛОКАЛАЦА“ ВИШЕ НЕ МОГУ ДА НАУДЕ

Са кинеским лидером Си Ђинпингом

* До наредних општих избора у БиХ има нешто више од годину дана, побједници се већ назиру. У Федерацији су то СДА и Човићев ХДЗ, а у Српској – дилему о томе више немају ни у опозицији ни у западним амбасадама. У СНСД је мирно море. Додик може на изборе. Поново је успио, на само њему знан начин, да предрибла и своје и туђе и из утакмице изађе као побједник

* Руку на срце, деескалација политичке кризе у БиХ одговара не само Бања Луци већ и Сарајеву и Мостару. Јер, Мајдану, и свему што је слиједило у Украјини, нико се не би обрадовао. Уосталом, кроз то смо већ прошли у ратовима деведесетих. Знамо како почиње и како се завршава

* Стога чуди што се ситуација у Србији не смирује. Више пута сам, одговарајући на новинарска питања кроз укључења у програм ТВ Хепи, Пинк, Информер, Newsmax Balkans, указивао да не треба да брину за нас у Српској, да смо очврсли и да ћемо с невољама које су нас снашле умјети изаћи на крај, али да нас из Републике Српске више брине то што се у Србији не стишава, да смо више бринули када је НАТО бомбардовао Србију него када су нас тукли

* Џин Шарп и Брус Џенкинс објавили су и књигу у којој се излажу контрамјере, односно методи сузбијања "обојене револуције". За потребе Владе Републике Српске та књига је још 2014. године под називом "Антипреврат" преведена и анализирана. Свима који су ми тражили послао сам „Антипреврат“. Можда помогне. Јер, у Београду, а и Новом Саду, све подсјећа на Мајдан

____________________________________________________________

           Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

           ЗАШТО се сада треба присјетити украјинског Мајдана и процурелог телефонског разговора између Викторије Нуланд, тада помоћника америчког државног секретара за европске и евроазијске послове, и америчког амбасадора у Кијеву Џефри Пајета?

           Тај разговор је био препун псовки на рачун ЕУ и коментара у смислу њеног обезврјеђивања и омаловажавања. Први разлог је што Брисел, који се те 2024. године није ни брецнуо на нимало дипломатско гажење ЕУ, у Београд за шефа делегације ЕУ у Србији, шаље Андреаса фон Бекерата, шведског дипломату који је за време Мајдана био амбасадор у Кијеву.

           Шта нам то говори? Да се притисак на Србију појачава и да би улични протести могли поћи утабаним, по злу познатим кијевским стазама?

           Даљи ток кијевске „револуције“ добро нам је познат.

           Други разлог за подсјећање на разговор који је оголио односе између САД и ЕУ, у смислу да се зна „ко коси а ко воду носи“, су најновија наметања одлука од Кристијана Шмита.

           Прва гласи да се са јединственог рачуна Централне банке БиХ, новцем Републике Српске исплати 120 милиона дуга словеначком Вијадукту а друга - да се за набавку изборне технологије, средства обезбиједе из профита Централне банке.

           Република Српска је реаговала очекивано, оштро и на прву - одлуке су неприхватљиве, слиједе истраге и тужбе против БиХ и Шмита.

Викторија Нуланд дели кекс

на кијевском Мајдану 2014-те

           На конференцији за медије предсједник Српске Милорад Додик је нагласио да је подршка Брисела Шмитовим одлукама „крах политике ЕУ у БиХ“ и да се ради о њиховој потпуној пропасти, али је истакао и да се ЕУ више „не пита“ и да је америчка политика према БиХ далеко важнија. За разлику од Нуландове, Додик - док је говорио о ЕУ - није користио псовке.

           Питаћемо америчку администрацију, истакао је Додик, и на тај начин дао до знања свима да је преместио играче на терену, и да о јавним политикама у БиХ разговара директно са свјетским центрима (Москва, Вашингтон, Пекинг).

           На тај начин је поручио шпекулантима, који у јавност износе низ варијанти о околностима његовог појављивања и давања изјаве у Тужилаштву БиХ, да је државник који се уздигао изнад регионалних оквира и коме љубомора и завист „локалаца“ више не могу да науде.

           Шта рећи о Елемедину Kонаковићу и његовој партији која је под истрагом СИПА због озбиљних оптужби? Шта рећи о Бећирoвићу и сличнима? Доприносе ли њихове политике економском развоју или бар смиривању тензија у БиХ? Или, који би то политичар из Српске смио „стати на црту“ Шмиту или било коме из тзв. међународне заједнице да би заштитио интерес национални интерес, ризикујући не само своју позицију?

           Иако до наредних општих избора има нешто више од годину дана, побједници се већ назиру.

           У Федерацији су то СДА и Човићев ХДЗ, а у Српској – дилему о томе више немају ни у опозицији ни у западним амбасадама.

           Уосталом, СДС је у унутарњим превирањима која се подстичу изнутра и са стране. Слична је ситуација и у другим опозиционим партијама Српске. Више се не зна ко је с ким а против кога.

           У СНСД је мирно море. Додик може на изборе. Поново је успио, на само њему знан начин, да предрибла и своје и туђе и из утакмице изађе као побједник.

Предраг Ћеранић

           Руку на срце, деескалација политичке кризе у БиХ одговара не само Бања Луци већ и Сарајеву и Мостару. Јер, Мајдану, и свему што је слиједило у Украјини, нико се не би обрадовао. Уосталом, кроз то смо већ прошли у ратовима деведесетих. Знамо како почиње и како се завршава.

           Стога чуди да се ситуација у Србији не смирује. Више пута сам, одговарајући на новинарска питања кроз укључења у програм ТВ Хепи, Пинк, Информер, Newsmax Balkans, указивао да не треба да брину за нас у Српској, да смо очврсли и да ћемо с невољама које су нас снашле умјети изаћи на крај, али да нас из Републике Српске више брине то што се у Србији не стишава, да смо више бринули када је НАТО бомбардовао Србију него када су нас тукли.

           У Србији је у јавном говору честа тема „обојена револуција“.

           Родоначелник обојених техника је Џин Шарп. Његова књига "Од диктатуре до демократије" је проучавана, о "обојеним револуцијама" написано је низ анализа, књига, одржани су бројни симпозијуми.

           Мање је познато да су Џин Шарп и Брус Џенкинс објавили и књигу у којој се излажу контрамјере, односно методи сузбијања "обојене револуције". За потребе Владе Републике Српске та књига је још 2014. године под називом "Антипреврат" преведена и анализирана.

           Те године Република Српска је први пут суочена са покушајима "обојене револуције" и успјешно им се супротставила. Свима који су ми тражили послао сам „Антипреврат“.

           Можда помогне. Јер, у Београду, а и Новом Саду, све подсјећа на Мајдан.

            https://sveosrpskoj.com/komentari/ceranic-dodik-je-drzavnik-koji-se-uzdi...