Кецмановић: Хотел који је отказао европским рабинима под контролом Изетбеговића

ГЛОБАЛНА БУРА У БАШЧАРШИЈСКОМ ФИЛЏАНУ ПОВОДОМ КОЈЕ И ШМИТ ЗАБРЉАО

 

* Сарајевски хотел „Свисотел“ у задњи час  је отказао резервацију Европској конфренцији рабина (ЦЕР), која је сутрадан требало да буде одржана у овом „олимпијском граду“. Такав налог није могао дати шеф рецепције, чак ни директор хотела, а испоставило се да се директорица презива Изетбеговић и да је Бакирова ћерка и Алијина унука те да је „Свисотел“ вјероватно бар удјелом породично власништво

* Пошто су Изетбеговићи у опозицији, Јасминкину одлуку је у име власти тројке запечатио Аднан Јахић, ентитетски министар ФБиХ лаконском изјавом: „Сарајеву не треба овакав догађај“

* Колико год се посматрачи са стране чудили шта им би баш у овом тренутку, чињеница је да градом већ мјесецима тутње масовни протести солидарности са жртвама у Гази, што наравно нема гдје нема, али у „космополитском Сарајеву“ има и нешто више: заставе Хамаса, исламистички, антисемитски и антиамерички поклици јединства са браћом муслиманима     

* Што је посебна пикантерија, читавом скандалу је кумовао Кристијан Шмит. Сједиште Конференције европских рабина налази се у Њемачкој, а предсједник, локални вјероучитељ је Шмитов пријатељ. Лажни в.п је замислио да довођењем рабина баш у Сарајево покаже да Јевреји нису у сукобу са свим муслиманима, него само са Хамасом, а да Бошњаци воле све Јевреје сем оне у Израелу. Шмит је опет забрљао, а Додик понудио ЦЕР-у гостопримство у Бањалуци

__________________________________________________________

           Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

           ПРОШЛИ петак догодио се антисемитски испад у Сарајеву. Хотел „Свисотел“ у задњи час  је отказао резервацију Европској конфренцији рабина (ЦЕР), која је сутрадан требало да буде одржана у овом „олимпијском граду“.

           Било је одмах јасно да такав налог није могао дати шеф рецепције, па чак ни директор хотела, али онда се испоставило да се директорица презива Изетбеговић и да је Бакирова ћерка и Алијина унука те да је „Свисотел“ вјероватно бар удјелом породично власништво. Али, пошто су Изетбеговићи у опозицији, Јасминкину одлуку је у име власти тројке запечатио Аднан Јахић, ентитетски министар ФБиХ лаконском изјавом: „Сарајеву не треба овакав догађај“ А због чега? – то за њих тамо није требало објашњавати.

           Колико год се посматрачи са стране чудили шта им би баш у овом тренутку, градом већ мјесецима тутње масовни протести солидарности са жртвама у Гази, што наравно нема гдје нема, али у „космополитском Сарајеву“ има и нешто више: заставе Хамаса, исламистички, антисемитски и антиамерички поклици јединства са браћом муслиманима у Гази.

           Сарајевски медији о томе минимално информишу, а власти још мање коментаришу, јер није им да се замјере ни Западу, нити бирачима годину уочи избора. Зато су се Јасминки и Аднану прикључили из невладиног сектора: екс реис Мустафа ефендија Церић и актуелни реис еф. Квазовић, академик Енес Дураковић, који  је се прославио преводом Шехерзадине Хиљаду и једне ноћи на босански језик, а и, ако нисте знали да и то постоји у Сарајеву, „Палестинска заједница у БиХ“.

Адемага Мешић

           Најзад, на друштвеним мрежама, које су данас најутицајнији медиј: „Треба те рабине, умјесто у хотел, смјестити на Јеврејско гробље, а у међувремену позвати предузеће 'Сарајево гас'“. На то је већ вриснуо и Јакица Финци, иначе у сарајевску чаршију добро интегрисани представник јеврејске заједнице, реаговале су и глобалне јеврејске организције, па и предсједник ЦЕР-а

           А онда је још, као бибер по пилаву, Зукан Хелез, бошњачки министар за одбрану у Савјету министара БиХ, започео преговоре са иранским генералима о војној сарадњи двије државе на  свега неколико дана прије него што ће полетјети израелске ракете на Техеран, као и узвратне.

           Промптно је стигла оштра реакција Пентагона, гдје су, наравно, већ били упућени у припреме за предстојећи рат Израел-Иран. Зна Хелез добро да су због сличне колаборације у Терористичком кампу у Погорелици, непосредно послије рата, завршили каријеру моћни Хасан Ченгић, главни Алијин за војску, и Бакир Алиспахић, главни Алијин за полицију, а по недавном казивању на ТВ Фејс Џемалудина Латића, још једног из „робијашке халке“, чак и сам Алија Изетбеговић се повукао „из здравствених разлога“.

           Американци су посебно осјетљиви на сарадњу са шиитским Ираном, још од Хомеинијевог рушења прозападне монархије Резе Пахлавија и несупејлог избављења америчких дипломата као талаца, што је Картера коштало другог мандата.

           Са блискоисточним сунитима је лако: док Браћа муслимани цивили гину у Гази, принц Салман од Арабије свиђа билионске аранжмане у петродоларима са Трампом у Ријаду надомак Меке и Медине.

           Сироти Зукан се сада сатра да докаже да је иранским генералима рекао да је сарадња могућа тек када се помире са САД, а и они су знали када треба да приђу Бошњацима. Баш у моменту када је Трамп дигао руке од Босне, ЕУ нема консензус о БиХ, а једина преостала Њемачка се спрема за рат против Русије преко Украјине и, дисректно, малтретира руске новинаре и брине за свог Шмита, док блискоисточне сунитске монархије шаљу хуманитарну помоћ у Газу.

           Можда је у прави час пружена рука из Техерана подразумијевала и фетву из Кома за Додика и слање терористе самоубице у Лакташе, јер би Бошњаке више усрећила него да Миљацком потече нафта. Али, ево ирански генерали су до даљег анагажовани на фронту у Техерану, Зукану Хелезу једино преостаје да се извињава и клања, али може само Алаху џ.ш. јер у Сарајеву већ пола године нема амбасадора САД.    

           Елем, бошњачка политичка елита бели се нашла у великом белају. Не знају шта би, куд би а нема ни ко да им нареди.

           Умјесто јасних наредби из метропола империја на што су стољећима навикли, сви их упућују на унутрашњи дијалог са комшијама, што и јесте једино логично.

           Они није да неће опет да послушају, али хоће да бирају ко ће да представља Србе и Хрвате, а једини који имају легтимитет јесу Додик и Човић, које су прогласили за државне непријатеље бр. 1 и бр.2. Исто као када би ова двојица затражаили за саговорника Џевада Галијашевића.

           Заједно са Шмитом, до кога у Босни више нико не држи, сазивају јалове састанке са Жељком Комшићем и нејаком опозицијом у Српској.

           У разговору у ужем кругу, Бакир је наводно процјенио да је за Бошњаке најбоље да наставе да се врте у кругу и купују вријеме док фертутма не прође и не дође до нових избора на којим ће, извјесно, СДА поново преузети власт.

           Колико ће им и то упалити?       

           Трамп јесте дигао руке од Босне, али од Израела и Јевреја напротив, као што ни европски Јевреји неће од својих рабина, штавише.

           Шуровање са иранским генералима, што значи са шиитским војним пијемонтом, који наоружава Хамас и Хезболах у Јемену, Либану итд. неће им бити  задуго заборављено. А тек призивање Сарајево-гаса и Јеврејског гробља као алтернативног смјештаја за европске рабине којима је напрасно поништена хотелска резервација.     

           И већ их чујем како развлаче своју омиљену жваку о томе како је Босна одувијек била узор мулти-култи толеранције. Савремена бошњачка историографија инсистира на томе да је Босна била отвореног срца за пријем јеврејских прогнаника након реконквисте из Шпаније и од тога су изградили читав мит. Међутим, Сефарде у Боснски вилајет прихватили су Турци, односно османска власт у Стамболу, а не босански муслимани, које о томе султан баш ништа није питао. Но, ако их нису примили и прихватили, јесу их побили.

           Павелићев доглавник у Загребу '41 - '45 био је Адемага Мешић, потпредсједник владе Џафер Куленовић, а реализатори политике НДХ у БиХ били су више муслимани него Хрвати. Док је коначно рјешење за Србе било трећину покрстити, трећину протјерати, трећину побити, дотле је за Јевреје важило само ово посљедње.

           Ко год од њих није успио да се докопа зоне под италијанском окупацијом у Мостару, а онда, преко Италије, стигне до Америке или Енглеске, скончао је у Јасеновцу или нацистичким концлогорима смрти Аушвиц, Дахау.

Ненад Кецмановић

           Да би избјегли из Сарајева, Јевреји су локалним муслиманима преписивали куће и станове, плаћали у злату и накиту, а онда се муслиманска алаша сјурила из махала, опљачкала јеврејске, као и српске радње, и запосјела их. И све се то догађало под управом градоначелника искључиво муслимана.    

           Комунистичка власт је национализовала и башчаршијске дућане, махом српске и јеврејске, па власници нису имали на шта да се врате.

           Титова политика несврстаности окупила је махом арапске и муслиманске земље у хроничном сукобу са Израелом, донијела прекид дипломатских односа Београд–Тел Авив. Дунула у крила Муслимана у БиХ, а Јевреје у БиХ ставила у неповољан положај.

           Приликом сваког арапско-израелског рата Башчарија је попријеко гледала на локалне комишије Јевреје, престајали би да им отпоздрављају на стубишту, окрећу главу на улици, и сл.

           Од '45. до '90. опљачкани јеврејски накит хануме су скривале у кућним сехарама да неко у комшилуку не препозна и крчмиле на комад испод тезге у башчаршијским златарама, а када је крајем '90, на власт дошла СДА, преко ноћи су се нападно позлатиле новим накитом.   

           Још један знимљив детаљ! Када је, у међувремену, током '91 нова транзициона власт у Сарајеву започела реституцију, кренула је од најврједнијих квадрата на Башчаршији.

           Од '45. тај дио општине Стари град био је најмуслиманскији, али у сачуваним земљишним књигама, на њихово изненађење, откривено је да су стари власници махом били Срби и Јевреји, па је муслиманско руководство општине, која је на изборима припала СДА, до даљег одложило реституцију и затражило да се као референтни период узме турски вакат, када је све било беговско.    

           Што је посебна пикантерија, читавом скандалу је кумовао Кристијан Шмит.

           Сједиште Конференције европских рабина налази се у Њемачкој, а предсједник, локални вјероучитељ је Шмитов пријатељ. Лажни в.п је замислио да довођењем рабина баш у Сарајево покаже да Јевреји нису у сукобу са свим муслиманима, него само са Хамасом, а да Бошњаци воле све Јевреје сем оне у Израелу.

           Шмит је опет забрљао, а Додик понудио ЦЕР-у гостопримство у Бањалуци.

           Неке дубоке везе су трајне и не подлежу глобалним бурама и таласањима у босанској ђезви. 

           https://sveosrpskoj.com/komentari/kecmanovic-hotel-koji-je-otkazao-evrop...