Ћеранић: Изетбеговић се морао одрећи веза са Ираном, сада то чини и Хелез, а да ли су заиста прекинуте?

ИЗРАЕЛСКО-ИРАНСКИ СУКОБ ПРЕТИ ШИРЕЊЕМ НА БЛИСКИ ИСТОК – ШТА ТО МОЖЕ ЗНАЧИТИ ЗА НАШ ПРОСТОР?

Алија Изетбеговић и Али Хамнеи

* Трампови захтеви Техерану се тумаче као најава директног америчког укључења у израелско-ирански сукоб. Ова нација се неће предати, поручио му је Али Хамнеи. Са зебњом чекамо даљи развој ситуације

* Иранске тајне службе су пропустиле израелске прве ударе, али се Техеран пробудио и почео користити хиперсоничне ракете – најозбиљнију претњу за израелску Железну куполу, систем противваздушне одбране о којем су се Израелци изражавали у суперлативима. Како је Иран и поред санкција произвео хиперсоничне ракете и имао амбицију да развије нуклеарно оружје - остаје загонетка

* Иран је одавно присутан у БиХ. Био је то и пре сукоба деведесетих и за његовог трајања. Тако су се појавили: Научно-истраживачки институт ИБН СИНА, Центар за културу Исламске Републике Иран у Сарајеву, РТВ ИРИБ (Ирански радио и ТВ сервис), Иранска новинска агенција ИРНА, Друштво иранско-босанског пријатељства, Персијско-босански колеџ, Ирански центар за реконструкцију и развој ИРЦА, Удружење грађана НУР (светлост), Удружење грађана Фатих, Удружење грађана Кевсер... Пут су им прешли Американци

* Сарајевски медији навијају за Иран. Уосталом, зар недавно није отказана Конференција европских рабина заказана у Сарајеву? А Република Српске се држи суздржано

__________________________________________________________

            Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

            АМЕРИЧКИ предсједник Доналд Трамп дао је рок од 48 часова иранском државном врху да се изјасни у погледу прекида непријатељства са Израелом. Узгред, државни, како политички тако и војни врх, оличен је у ајатолаху Али Хамнеиу.

            Трампов захтјев је оштро интониран и многи га тумаче као најаву директног америчког укључења у израелско-ирански сукоб. Одговор из Ирана је убрзо стигао.

            Ова нација се неће предати, поручио је Али Хамнеи.

            Са зебњом чекамо даљи развој ситуације.

            Шта ако се Сједињене Државе директно укључе у израелско-ирански рат? Да ли ће употријебити тактичку нуклеарну бомбу да би уништиле иранска постројења за обогаћење уранијума дубоко под земљом? Хоће ли посљедица бити радијација?

            Питања је напретек.

            Иначе, Израел је остварио почетну предност захваљујући обавјештајним активностима. Показало се да Мосад и Шин Бет с правом имају репутацију најефикаснијих тајних служби јер је низ високо позиционираних иранских војних званичника ликвидиран у прва дана сукоба. Убијено је и девет научника који су се бавили развојем нуклеарне технологије.

            Поједини од њих су усмрћени постављањем експлозива под ауто. Шта нам то говори?

Зукан Хелез са војним аташеом Ирана

            Између осталог да је Мосад имао прецизне податке и људе који су успјели да у Техерану оперативно дјелују као да су код куће.

            Шта је радио МОИС, односно Министарство за обавјештајне и тајне службе? Да ли је Вевак, обавјештајни огранак министарства које се највише бавило унутрашим политичким непријатељем, преспавао прве дане рата?

            Како год, Иран се пробудио и почео користити хиперсоничне ракете – најозбиљнију пријетњу за израелску Жељезну куполу, систем противваздушне одбране о којем су се Израелци изражавали у суперлативима.

            Што се иранске авијације тиче, она не заслужује помен јер окосницу чине авиони које су Сједињене Државе донирале Ирану у вријеме шаха Резе Пахлавија.

            Подсјећања ради, амерички хеликоптер Белл 212, у којем је 2014. године погинуо претходни ирански предсједник Ебрахим Раиси, био је произведен 1994. године, значи стар три деценије.

            Разлог су санкције које нису дозвољавале Ирану да модернизује авијацију.

            Како је Иран и поред санкција произвео хиперсоничне ракете и имао амбицију да развије нуклеарно оружје, остаје загонетка.

            Колико је Република Српска, односно БиХ,  далеко (или близу) израелско-иранском сукобу? Наравно, мислимо на рефлексије тог рата који пријети ширењем на регион.

            Иран је одавно присутан у БиХ. Био је то и прије сукоба деведесетих. Алија Изетбеговић је почетком осамдесетих година путовао у Техеран на обиљежавање годишњице Исламске револуције. Изетбеговићев сапутник био је Хасан Ченгић, који ће касније, када је рат у БиХ почео, постати главна иранска веза. Подједнако као и Омер Бехмен.

            Изетбеговић и истомишљеници окупљени у покрету „Млади муслимани“ суђени су у тзв „Сарајевском процесу“ 1983. године за непријатељску дјелатност према СФРЈ. Рат у БиХ је почео, а везе са Ираном су јачале. Тако је 1994. године у Сарајеву отворен Ирански културни центар а отварању је присуствовао Акбар Вилајети, тада ирански министар иностраних послова.

            По завршетку ратних сукоба, ирански утицај се наставио ширити. Створена је широка мрежа хуманитарних организација, невладиних организација, института: Научно-истраживачки институт ИБН СИНА, Центар за културу Исламске Републике Иран у Сарајеву, РТВ ИРИБ (Ирански радио и ТВ сервис), Иранска новинска агенција ИРНА, Друштво иранско-босанског пријатељства, Персијско-босански колеџ, Ирански центар за реконструкцију и развој ИРЦА, Удружење грађана НУР (свјетлост), Удружење грађана Фатих, Удружење грађана Кевсер, Хумантирна организација Обнова.

Предраг Ћеранић

            Почетком фебруара 1996. године, на Погорелици код Фојнице међународне војне снаге (СФОР) извршиле су десант на Вевак- Аидов центар за обуку. Зграда ловачког дома „Погорелица“ била је запосједнута у ноћним сатима и том приликом је ухапшено 11 особа.

            Осморица су били држављани БиХ и службеници Агенције за истраживање и документацију (АИД), тајне службе Алије Изетбеговића. Преостала тројица били су држављани Ирана и припадали су иранској тајној служби.

            Један од њих (Салех Поур Мухамед) имао је дипломатски пасош и пуштен је на слободу, а преостала десеторица притворени су и сутрадан предати у надлежност Муп-а БиХ.

            Под америчким притиском услиједиле су оставке министра одбране и министра унутрашњих послова, Хасана Ченгића и Бакира Изетбеговића.

            Изетбеговић се морао одрећи Ирана и веза са том земљом. А, да ли су заиста прекинуте?

            У мају ове године, тачније 21. маја министар одбране БиХ, Зукан Хелез, у службену посјету примио је нерезидентног војног аташеа Исламске Републике Иран, бригадира Махмуда Мохагхагха Поура. Американци су убрзо Хелезу запријетили санкцијама, а он се извињавао и убјеђивао да Министарство одбране никакав облик сарадње са Ираном није договарало.

            Зукан се огласио 9. јуна, значи непосердно уочи израелско-иранског конфликта.

            Ако пратите сарајевске медије увидјећете пристрасан, навијачки однос у корист Ирана. Уосталом, зар недавно није отказана Конференција европских рабина заказана у Сарајеву?

            Како је јавност упознала РТРС, први који је отворено позвао на отказивање, био је Аднан Делић, федерални министар рада, а све је правдао ријечима да Сарајево неће бити кулиса за политичке игре, нити мјесто са којег ће бити упућена подршка Израелу.

            - Не смијемо дозволити да Сарајево буде мјесто из којег се оправдава геноцид. Сарајево је увијек било и увијек ће бити на правој страни историје; на страни правде и људског достојанства. Сарајево је на страни Газе – рекао је  Делић.

            Шта рећи? Уосталом, све је речено.

            Република Српске се држи суздржано у погледу израелско-иранског сукоба. Уколико се Сједињене Државе у исти непосредно укључе, конфликт би могао имати дугорочне и далекосежне посљедице.

             https://sveosrpskoj.com/komentari/ceranic-izetbegovic-se-morao-odreci-ve...