Хоће ли Трамп устукнути пред иранским хиперсоничним ракетама Fattah-1 и Fattah-2?

МОЖДА ЈЕ УЛАЗАК САД У РАТ ПОСТАО НЕИЗБЕЖАН У НОЋИ 18. ЈУНА КАДА ЈЕ ТЕХЕРАН УДАРИО „ХИПЕРЗВУКОМ“

Fattah-2

* Иранци су први пут - и веома успешно - погодили територију свог дугогодишњег и заклетог непријатеља хиперсоничном ракетом Fattah -1, која је, како Техеран тврди, долетела до Израела - прешавши раздаљину од 1.400 километара за мање од пет минута - хиперсоничном брзином од 13 маха. Притом је прецизно погодила зграду министарства одбране јеврејске државе

* Да би парирао једном Fattah-1, Израел је лансирано 12 различитих ПВО-ракета, али безуспешно. Није помогло ни укључивање у покушај пресретања америчког ПВО-система THAAD (Terminal High Altitude Area Defense) из ваздухопловне базе Маур. А то је страшно скупо оружје, вредно приближно три милијарде долара по `комаду`

* Ако израелски ПВО-систем заиста полако опада, логично је очекивати нову ескалацију на небу изнад јеврејске државе. Јер, после Fattah-1, који јој је већ направио проблеме, могао би се појавити много моћнији и бржи Fattah-2. Према званичним подацима, домет му је до 1.500 километара, што је довољно да буквално „прогута“ цео Израел. Има бојеву главу од скоро пола тоне (450 килограма). Брзину - до 15 маха

* Све што се досад догађало између Израела и Ирана само је загревање. Међутим, Трампу ће бити веома тешко да да сигнал за напад. Јер, не зна се како ће се Кина понашати...

__________________________________________________________________

          Аутор: Сергеј ИШЋЕНКО

          ЧИНИ се да је ноћ 18. јуна учинила улазак Сједињених Држава у рат против Ирана на страни Израела апсолутно неизбежним.

          Зашто? И шта ће, заправо, готово сигурно подстаћи Доналда Трампа на тако одлучан корак?

          У ноћи на среду, Иранци су први пут - и веома успешно - погодили територију свог дугогодишњег и заклетог непријатеља хиперсоничном ракетом Fattah -1, која је, како Техеран тврди, долетела до Израела - прешавши раздаљину од 1.400 километара за мање од пет минута - хиперсоничном брзином од 13 маха. Притом је прецизно погодила зграду министарства одбране јеврејске државе.

          Истовремено, како страни извори извештавају на основу објављеног видео-снимка удара из Тел Авива, сви најмодернији системи противваздушне одбране Израела покушавали су све што су моглие да одбију тај ирански напад.

          Да би парирао једном Fattah-1, Израел је лансирано 12 различитих противваздушних ракета, али безуспешно.

          Није помогло ни укључивање у покушај пресретања и америчког ПВО-система THAAD (Terminal High Altitude Area Defense) из ваздухопловне базе Маур.

          То страшно скупо оружје, вредно приближно три милијарде долара по `комаду`, први пут је пребачено у Израел у октобру 2024. године.

          Важан детаљ: овај конкретан THAAD опслужује америчка борбена посада. Једна од оних које су се, заједно са Израелцима, већ нашле или ће се ускоро наћи под нападом Иранаца на ваздухопловној бази Маур. А то је за Трампову будућу судбоносну одлуку да уђе у рат такође озбиљан аргумент.

          Али, ни амерички ни израелски ПВО-стрелци нису успели да одбију ирански „хиперсонични напад“. Ракета коју је испалио Техеран најразорније је погодила тамо где је била нациљана.

          Отуда логично питање: ако режим ајатола одавно поседује ударно оружје са тако изванредним борбеним карактеристикама (Корпус чувара исламске револуције представио га је у јуну 2023. године), зашто се онда први пут појавило против Израела тек петог дана након почетка нове битке на Блиском истоку?

          Где су Иранци сакривали Fattah-1 и зашто су одлагали свој до сада најодлучнији удар?

          Ево мишљења Семјона Багдасарова, директора Центра за блискоисточне и централноазијске студије:

          „Иранске ракете потпуно пробијају израелску противваздушну одбрану. На почетку овог сукоба, Иранци су користили ракете из 2000-их. Сада користе модерније ракете, чак и хиперсоничне. И имају довољно ракета да свакодневно гађају Израел месец дана.“

          Тренутна ситуација на бојном пољу се процењује готово на исти начин у иностранству. Тако, The Washington Post сматра да Техеран не делује грозничаво у својој дуго планираној и стога пажљиво припремљеној бици са Израелом. Већ по унапред развијеном плану.

          Суштина тог плана је низ промишљених, али не превише масовних, ракетних удара растегнутих током времена.

Fattah-1 - лансирање

          Иран је у првој фази рата користио углавном застареле балистичке ракете како би преоптеретио израелски систем противваздушне одбране. Једна од њих је и Шахаб-3, чија је производња почела 2003. године.

          Иранци су током две деценије, нема сумње, акумулиране значајне резерве те врсте ракетног оружја.

          Другим речима, Иран намерно води рат исцрпљивања против јеврејске државе. Пре свега, помоћу својих система противваздушне одбране. Након чега небо изнад Израела може постатие широм отворено за још одлучније нападе непријатеља.

          The Washington Post указује на границу када би такав колапс могао да се догоди:

          „Израел ће моћи да обара иранске балистичке ракете још само 10-12 дана. Након тога, биће приморан да почне да штеди муницију.“

          The Wall Street Journal је 18. јуна објавио, позивајући се на изворе у Министарству одбране САД, да се то већ постепено дешава:

          „Израел брзо остаје без далекометних противракета Arrow, намењених за пресретање балистичких ракета са дометом паљбе од 400 до 2.000 км изван атмосфере (сличних иранским ракетама „Шахаб-3“ и „Саџил“) усред текућег сукоба са Ираном. Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) су изузетно забринуте због оваквог развоја ситуације“.

          Ирански Корпус чувара исламске револуције 18. јуна је показао да већ трља руке:

          „Тел Авив живи у узалудним фантазијама и илузијама. Честитамо командантима и обичним војницима ваздухопловних снага Корпуса на 11. таласу операције у којем сукоришћене ракете Fattah-1. То је био почетак краја фамозне противракетне одбране непријатељске војске, њене конфузије и самоуништења“.

          Ако ствари тако стоје, ако израелски ПВО-систем полако опада, логично је очекивати нову ескалацију на небу изнад јеврејске државе. Јер, после Fattah-1, који јој је већ направио проблеме, могао би се појавити много моћнији и бржи Fattah-2.

          Техеран га је представио у јесен 2023. године. То јест, прошло је довољно времена да се успостави серијска производња.

          А шта је Fattah-2?

          Према званичним подацима, домет му је до 1.500 километара, што је довољно да буквално „прогута“ цео Израел.

          Има бојеву главу од скоро пола тоне (450 килограма). Брзину - до 15 маха.

          Ако је све ово истина - покушајте да га оборите!

          Да ли је шеф политичког и идеолошког одељења Иранских оружаних снага, Али Саиди, мислио на Fattah-2 када је 15. јуна изјавио новинској агенцији Тасним:

          „Већина ракета које смо користили у овој операцији била је старије генерације. Ако будемо користили модерније ракете, непријатељ ће се суочити са нивоом моћи о којем је до сада само чуо.“

          Главно питање је: како ће се Вашингтон понашати суочен са описаним догађајима?

          Несумњиво је да је Пентагон одавно израчунао када ће америчке оружане снаге готово сигурно морати да уђу у нову битку на Блиском истоку. Зато је пре неколико дана скоро три десетине огромних авиона-танкера KC-135R и KC-46A прелетело преко Атлантика ближе Ирану.

          Зато је, у очекивању страшних догађаја, од краја марта шест најмодернијих стратешких бомбардера америчког ратног ваздухопловства Б-2А Спирит полетело ка ваздухопловној бази Дијего Гарсија (архипелаг Чагос, Индијски океан).

          Зато ће се америчкој групи носача авиона, предвођеној „Карлом Винсоном“, и британском „Принцу од Велса“, које се већ дуго налазе у Персијском заливу, ускоро придружити амерички нуклеарни носач авиона УСС „Нимиц“ са бројним бродовима за пратњу, који су већ напустили Јужно кинеско море.

          Због свега овога је Доналд Трамп готово сигурно напустио састанак Г7 у Канади пре рока 17. јуна и хитно одлетео у Вашингтон.

          Очигледно је да је највећи рат у том региону тик пред вратима.

          Све што се досад догађало између Израела и Ирана само је загревање. Међутим, Трампу ће бити веома тешко да да сигнал за напад. Јер, не зна се како ће се Кина понашати.

          Њена блиска сарадња са Иранцима и критична зависност од њихове нафте нису тајна.

          У овом контексту су изузетно занимљиве најновије информације британског „Телеграфа“ који је објавио текст о низу мистериозних слетања кинеских војно-транспортних авиона у Ирану.

          Наводно им је Луксембург био навођен као одредишни аеродром, а ти авиони су прво летели на запад изнад северне Кине, па затим ваздушним простором Казахстана, где су нагло скретали на југ изнад Узбекистана и Туркменистана. И, искључивши транспондере, 17. јуна сви „нестали“ близу границе са Ираном.

          Да би се извела оваква тајна и ризична мисија у борбеним условима и под претњом израелских ваздушних напада, Пекинг је морао имати веома добре разлоге.

          Испоставља се да су их Кинези имали.

           Да ли је било потребно хитно нешто пребацити Ианцима уочи готово неизбежног америчког напада на Иран?