Кина спрема лансирање хиљада сателита које ће повезати – суперкомпјутером
- 00:53 01.06.2025.
- 0 коментара
- Штампај
БУДЕ ЛИ УСПЕШАН ОБЕЗБЕДИЋЕ ПЕКИНГУ ОГРОМНУ ПРЕДНОСТ НАД КОНКУРЕНТИМА
Напајаће се енергијом Сунца
* Пројекат се реализује у оквиру програма Star Computing, који подразумева лансирање 2.800 апарата. Требало би да се повежу преко суперрачунара са укупном рачунарском снагом од 1.000 пета-операција (или једног квинтилиона операција) у секунди
* Сателити су опремљени „напредним могућностима вештачке интелигенције“, системима за даљинско осматрање Земље и уређајима за посматрање дубоког свемира. Комуникација између њих се одвија путем ласера, са брзином преноса информација од 100 Гбит/с
* Већ се појавила претпоставка да би такав сателитски систем, заснован на Starlink-у Илона Маска, могао постати елемент америчког противракетног система Златна купола
_______________________________________________________________________
КИНА ће на ниске орбите око Земље лансирати хиљаде сателита.
И не само то: повезаће их са моћним суперрачунаром, односно - са вештачком интелигенцијом!
Према речима стручњака, овај пројекат је изузетно сложен технички, али може да Кини обезбеди - ако буде успешан - огромну предност у односу на конкуренте. Чак и да промени равнотежу снага на планети.
Шта је та нова технологија?
„Почиње ново поглавље у глобалној ери свемирског рачунарства“, извештава стартап ADA Space.
У мају је кинеска ракета-носач Long March 2D успешно лансирала у орбиту „Тротелесну констелацију“, систем од 12 сателита названих по популарном научнофантастичном роману.
Према речима програмера, управо они су постали први „кластер свемирског рачунарства“ у свету.
Сателити су опремљени „напредним могућностима вештачке интелигенције“, системима за даљинско осматрање Земље и уређајима за посматрање дубоког свемира. Комуникација између њих се одвија путем ласера, са брзином преноса информација од 100 Гбит/с.
Пројекат се реализује у оквиру програма Star Computing, који подразумева лансирање 2.800 апарата. Требало би да се повежу преко суперрачунара са укупном рачунарском снагом од 1.000 пета-операција (или једног квинтилиона операција) у секунди.
„Група ће задовољити растућу потражњу за рачунарством у реалном времену у свемиру и помоћи нашој земљи да заузме водећу позицију у стварању инфраструктуре за свемирско рачунарство“, објашњава ADA Space.
Кинески програмери тврде да ће ти сателити помоћи астрономима да детектују различите догађаје (на пример, гама-зрачење) и објекте у дубоком свемиру.
Спектар примене орбиталних рачунара у кинеској економији је изузетно широк: биће корисни у ванредним ситуацијама, чак и за развој туризма.
Сви званично декларисани циљеви и задаци пројекта су искључиво мирнодопске природе.
Арег Вардањан, стручњак за дигитална решења и вештачку интелигенцију, генерални директор дигиталне компаније WebSiberia указује:
„Више нема потребе за слањем гигабајта података на Земљу – анализа се врши директно у орбити. То елиминише уска грла: данас, због ограничења комуникационих канала, мање од десет процената информација које прикупе сателити стиже до Земље. Убрзо ће се слати готови аналитички извештаји, што ће драматично смањити кашњења. На пример, сателит са вештачком интелигенцијом може сам да детектује шумски пожар на сликама и одмах пошаље сигнал за узбуну, без чекања на дуготрајан пренос оригиналних слика“.
Према његовим речима, претплатници такве сателитске мреже имаће приступ њеном „облаку“ било где у свету, без обзира на квалитет земаљске инфраструктуре.
Постоје и користи за животну средину.
Бум система вештачке интелигенције чије се базе података налазе на Земљи нагло је повећао емисију гасова стаклене баште последњих година. Јер, један захтев у ChatGPT троши око десет пута више енергије него у претраживачу Google.
На орбитама ће сателити радити на соларну енергију и неће штетити клими планете.
Међутим, и појава новог система такође повлачи за собом озбиљне претње. Постоји много разлога за алармизам - од загађења свемира до сајбер тероризма.
„Такав ниво аутономије и моћи носи и ризике: од дестабилизације стратешке равнотеже до непредвидивих последица у случају кварова. Поставља се и питање: ко ће контролисати те системе ако науче да доносе одлуке без људског учешћа?“, упозорава Павел Карасјов, ИТ стручњак, пословни партнер руске компаније „Компјутерске технологије“.
Вардањана указује да се кинеска орбитална мрежа може користити и у војне сврхе - на пример, за континуирано посматрање Земље и праћење лансирања ракета. И додаје:
„Друге земље ће сигурно желети да створе аналог, покрећући нову технолошку трку у тој области“.
Већ се, иначе, појавила претпоставка да би такав сателитски систем, заснован на Starlink-у Илона Маска, могао постати елемент америчког противракетног система Златна купола.