Прилепин: „Наш пријатељ Трамп“ продужио је санкције Русији за још годину дана

„ТРЕБА ЛИ И ДАЉЕ ТЕЖИТИ ЗАПАДУ И БЕЛОЈ ЕВРОПИ КОЈА НАС УБИЈА?“

Парадни корак Победе

* То је у суштини све што у овом тренутку треба знати о „нашем пријатељу Трампу“ и имати на уму чињеницу да он наставља да наоружава Украјину и снабдева је обавештајним подацима како би могла да и даље убија Русе

* Не очекујем да ће наша трампофилска јавност, укључујући бројне локалне, блиставе десничарске лидере који су дуго отворено хвалили Трампа, брзо постати паметнија. Сви они имају други посао. Али, понекад се запитам: да ли су наши десничари-трампофили, уопште способни за критичко мишљење? Или и они функционишу као либерални статисти?

* Шта долази од наших блиставих националистичких политиколога и трибуна? Од њих чујемо: „Левичари нас спречавају да живимо, Трамп ће се опаметити и спасити нас. Закључак: курс удесно! Плус још нека слатка глупост типа: „Није битно ко нам је дошао, ми имамо своју главу на раменима." Да ли их имају? Главе? И заиста на раменима?

______________________________________________________________________

           Аутор: Захар ПРИЛЕПИН

           ТРАМП је потписао извршни указ којим је на још годину дана продужио пакет санкција који је Русији увео Бајден. Ово се наводи у саопштењу које се појавило у Федералном регистру САД.

           То је у суштини све што у овом тренутку треба знати о „нашем пријатељу Трампу“ и имати на уму чињеницу да он наставља да наоружава Украјину и снабдева је обавештајним подацима како би могла да и даље убија Русе.

           …Не очекујем да ће наша трампофилска јавност, укључујући бројне локалне, блиставе десничарске лидере који су дуго отворено хвалили Трампа, брзо постати паметнија. Сви они имају други посао.

           Али, понекад се запитам: да ли су наши искрени симпатизери, десничари-трампофили, уопште способни за критичко мишљење? Или функционишу као либерални статисти?

           У смислу: да ће и они слушати своје гуруе, супротно здравом разуму?

           Да ли ће упркос здравом смислу и свом необузданом тобоже р-р-р-р-руском патриотизму наставити да теже „белој хришћанској Европи“ (која нас убија) – бежећи од глобалног југа, који нам пружа руку пријатељства?

           Да подсетим на наше госте 9. маја:        

           Председник Комунистичке Народне Републике Кине Си Ђинпинг.

           Председник Бразила којим владају социјалисти - њихов социјалистички лидер Луиз Инасио Лула да Силва.

           Председник комунистичке Кубе Мигел Дијаз-Канел.

           Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Вијетнама То Лам.

           Председник социјалистичке Буркине Фасо Ибрахим Траоре.

           Председник социјалистичке Венецуеле Николас Мадуро.

           Наш најсоцијалиста на постсовјетском простору Батка Лукашенко и други лидери бивших совјетских република, плус Срби, Палестинци, индијски лидер Моди, десничарски политичар (иако Индија званично остаје социјалистичка република), и, коначно, Фицо из Словачке, лидер те земље и њенe водеће партије Курс – социјална демократија.

           Односно: нису нам дошли дивни „десни бели хришћански европски лидери“ – никакви Пољаци, Немци, Италијани и Шпанци, чак ни Орбан.

           Није био у Москви ни десничар Милеј ни остали латиноамерички прваци, за разлику од Кубе, Бразила и Венецуеле, земаља које нас видљиво подржавају од самог почетка Специјалне војне операције.

           А шта ми? Шта чујемо? Шта је резултат?

           Шта долази од наших блиставих националистичких политиколога и трибуна?

           Од њих чујемо: „Левичари нас спречавају да живимо, Трамп ће се опаметити и спасити нас. Закључак: курс удесно! Плус још нека слатка глупост типа: „Није битно ко нам долази, ми имамо своју главу на раменима."

            Да ли их имају? Главе? И заиста на раменима?