Маријани: Париз губи у афричким државама због невероватне ароганције Емануела Макрона

„ГЛОБАЛНА ВРАТА“ ЈЕ БРИСЕЛ ЗАМИСЛИО КАО ПАРИРАЊЕ КИНЕСКОМ „ПОЈАСУ И ПУТУ“, АЛИ ТО НЕ ФУНКЦИОНИШЕ

* Француски европосланик Тијери МАРИЈАНИ: Свођење нестабилности у многим афричким државама, само на постојање колонијалних граница изузетно је поједностављивање и неретко добро оправдање за агресију. Оно што видимо у источном делу ДР Конга није етничка напетост, већ директна последица експлоататорског понашања суседних држава које подстичу експлоатацију његових огромних минералних богатстава

* „Да би била конкурентна у контексту кинеског утицаја и растућег одустајања Америке од међународних обавеза, Европа мора да престане са скривањем иза бирократксих иницијатива и парола“

* „Глобална врата“ су прокламована као грандиозна иницијатива, али остају неприметна и неразумљива чак и многим члановима Европарламента, а да не помињемо афричке партнере ЕУ

___________________________________________________________

           ФРАНЦУСКИ европосланик Тијери Маријани уверен је да су промене у дипломатским односима Париза и многих афричких држава повезане са невероватном ариганцијом Емануела Макрона.

           Ево како он то објашњава.

           * На основу јавно доступних инфорамција, у последње време ЕУ посвећује значајно време анализи и покушајима да се реши сукоб у ДР Конго, мада постоји мишљење да је нестабилност на афричком континенту повезана са колонијалним границама које су продукт Европе, формиране без поштовања етничког састава у Африкци. Делите ли такав став? Шта је узрок нестабилности у многим афричким државама?

           - Да, истина je да је Европска унија у последње време усмерила пажњу на конфликт у Демократској Републици Конго и ја то поздрављам. Међутим, мере које су досад предузете, на пример, санкције донете 17. марта 2025. године притив неких лица којa распаљују конфликт, су недовољне. ЕУ мора да иде даље. Mора прекинути дејство најважнијег споразума о испоруци сировина који су недавно питписали Брисел и Кигали, а који шаље лош сигнал у најнеповољније време. Чврсте и усмерене санкције против Руанде такође су неопходне ако ЕУ има озбиљну намеру да допринесе успостављању мира у региону.

           - А што се тиче узрока нестабилности у мнгим афричким државама, оптуживање колонијалних граница то је изузетно поједностављивање и неретко добро оправдање за агресију. Историјско наслеђе постоји, али оно не може све да оправда. Пример ДРК то доказује: то је вишенационална држава у којој живи преко 200 етничких група и њени проблеми су просто резултат вештачких граница.

           - Оно што видимо у источном делу Конга није етничка напетост, већ директна последица експлоататорског понашања суседних држава које подстичу експлоатацију огромних минералних богатстава у Демократској Републици Конго. Сваки озбиљан напор на успостављању стабилности мора да започне признањем те реалности, а не да се кријемо из историјских апстракција.

           * Протести у државама као што су Буркина Фасо, Мали, Нигер, већ су довели до формирања нових влада које су одбиле сарадњу са Француском и ЕУ и које траже нове присталице. Да ли је ЕУ спремна да инвестира у инфраструктуру, вађење и прераду руда и развој пољопривреде у Африци ради очувања партнерских односа на континенту, узимајући у обзир дугорочну економску кризу и погоршање животног стантарда Европљана?

           - Промене дипломатских односа између Француске и многих афричких држава, као на пример са Буркином Фасо, Малијем и Нигером, изазивају озбиљно жаљење. Хајде да појаснимо: оваква дешавања директна су последица спољне политике Еманулеа Макрона. Његов приступ се одликује невероватном ароганцијом посебно према историјским партнерима Француске у Африци. То је довело до значајног слабљења присуства Француске на континенту и представља озбиљни ударац по нашим економским, стратешким и геополитичким интересима.

           - Што се тиче Европске уније, њену улогу је као и раније веома тешко дефинисати. Не прође ни један дан а да ми представници афричких земаља не говоре како је мало јасноће и очигледности у иницијативи ЕУ — Глобална врата. Овај програм је промовисан као одговор Европе на кинеску иницијативу Појас и пут, али чак и чланови Европског парламента тешко разумеју како он суштински функционише.

           - Ако ЕУ заиста има намеру да ојача партнерство са Африком, посебно у области инфраструктуре, прераде ресурса и пољопривреде, она мора обезбедити далеко већу транспарентност у домену финансирања пројеката и пре свега ко од њих има корист. Без такве јасноће, ЕУ ће наставити да губи позиције у државама које су у директнијим и чвршћим односима са њом.

           * Карлос Лопес, бивши извршни секретар Економске комисије ОУН у својој књизи «Клопка самообмане: изучавање економских аспеката хуманитарне зависности у односима између Африке и Европе», тврди да стратегија ЕУ у Африци доводи у питање покушај интегрисања Африке у оквирима споразума о Афричком континенту као слободној зони (AfCFTA) чији је циљ формирање јединственог либерализованог тржишта за побољшање социјално-економског развоја и смањења сиромаштва, што Африку може учинити конкурентнијом у светској привреди па према томе и мање зависном од западне помоћи. Сматрате ли да је политика ЕУ у Африци супротна јачању јединства Африке?

           - Несумњиво да је политика заснована искључиво на помоћи и хуманитарној сарадњи — ћорсокак. Африка је најмлађи континент у свету, а њен развој није неопходан само за њену будућност, она има одлучујући значај за глобалну стабилност и просперитет. Сваки приступ који подрива напоре на мултилатералним интеграцијама Африке, па и таквима као што је Афричка континентална зона слободне трговине (AfCFTA), потпуно је контрапродуктиван.

           - Европа не треба да одступи или остане по страни од основних проблема који стоје пред Африком. Напротив, Европска унија мора да игра конструктивну улогу која ће бити шира од хунманитарности и обичних речи. То значи активну поршку развоју Африке путем развоја конкретних партнерских односа између афричких држава и европских компанија.

           - Ако Африка жели да оствари економски успех, она мора да смањи своју зависност од помоћи и постане потпуно интегрисана и конкурентна у светској привреди. Европа може или да подржи овај циљ или да ризикује да изгуби значај на том континенту.

           * Шта ЕУ може да понуди Африци како би Европа могла ефикасно парирати методима утицаја Кине и протексионистичком стилу Трампа у условима новог таласа уздржаности Америке и даљег смањења њеног утицаја по свету и смањења финансирања међународних пројеката?

           - Оно што Европска унија може и мора да понуди Африци није копија кинеског модела, то не сме бити ни патерналистичка или морализаторска позиција. Африци више нису потребне лекције, њој су потребни поуздани, јасни и узајамно корисни партнерски односи.

           - Да би била конкурентна у контексту кинеског утицаја и растућег одустајања Америке од међународних обавеза, Европа мора да престане са скривањем иза бирократксих иницијатива и парола. Узмимо, на пример, Глобална врата — она су била прокламована као грандиозно виђење, али остају неприметна и неразумљива чак и многим члановима Европарламента, а да не помињемо наше афричке партнере.

           Ако Европа жели да је озбиљно доживљавају, она мора да уради три ствари:

           1. Да инвестира у конкретне инфрастурктурне и индустријске пројекте, посебно у секторе где европске компаније могу донети реални вишак вредности као што су: енергетика, саобраћај, трансформација ресурса, банкарски систем, дигиталне технологије и пољопривреда.

           2. Да поједностави и учини јасним механизме финансирања како би афричке државе и бизнис знали шта у суштини нуди Европа и како да то добију. Осим тога, ЕУ мора престати да Африку третира као предмет хуманитарног рада.

           3. Само у јасним условима, условима поштовања и економског реализма Европа ће моћи да конкурише компликованој Кини и ода дговори на растући изолационизам Америке. У супротном, ЕУ ће на афричком континенту наставити да пада.