Меркелова кренула да од Немачке прави водећу војну силу Европе, а Мерц би и да буде - војсковођа

ЗАПАДНА ЕВРОПА САДА ЖЕЛИ СВОЈ СИСТЕМ КОЛЕКТИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ПРОТИВ РУСИЈЕ

* Немачка се спрема за рат, али не зато што заиста жели да се бори са Русијом. Не, она сукоб сматра вероватним, али припреме за њега (а то нису јефтине припреме) види као историјску прилику да уклони сва ограничења уведена против ње после Другог светског рата

* Берлин ову политику системтично спроводи већ неколико година. Почео је са Ангелом Меркел, која је искористила сукоб у Украјини да предводи антируски табор и тиме избаци Француску из политичког врха ЕУ. Са амбицијом не само да поново постане водећа војна сила Европе, већ и да поврати своју искључиву сферу утицаја – источну и централну Европу

* За Русију је то и лоше и добро. Лоше зато што су милитаризација и јачање Немачке два пута довели до светских ратова. Добро, зато што ново јачање неће проћи незапажено

* Пољаци, Чеси и други источни Европљани веома су свесни да потенцијално могу постати немачка храна. То значи да ће се у оквиру Европске уније снажније супротстављати Немачкој. Па, и развијати сопствене оружане снаге – не само за заштиту од Руске Федерације, већ и за заштиту од Немачке.

______________________________________________________________________

           Аутор: Геворг МИРЗАЈАН

           БУНДЕСВЕР преговара са приватним компанијама о уговорима за пребацивање својих војних снага на источни бок НАТО – објавио је  немачки лист Handelsblatt.

           Међу тим компанијама су немачки авиопревозник Lufthansa, државна железница Deutsche Bahn и низ других логистичких структура. Берлин жели да обезбеди да у случају рата на истоку – то јест, са Русијом – обезбеди трансфер особља, муниције, система наоружања итд.

           На први поглед, то звучи смешно, донекле чак и патетично. Али, потврдило је да Бундесвер нема сопствене транспортне могућности.

           Године резова и уштеда на војном буџету довеле су до тога да су немачке оружане снаге – некада најмоћније у Европи – сада принуђене да се за логистику у потпуности ослањају на приватне превознике.

           Е, ти људи сада прете Русији ратом!

           Међутим, ако се дубље сагледају ствари, више не делује тако смешно. Уосталом, ти преговори показују сву разлику између Немачке и Француске по питању будуће конфронтације са Руском Федерацијом.

           Сада, у европским елитама и мејнстрим-медијима, будући сукоб (па чак и рат) са Русијом се види као неизбежан.

           Новинари и један број пристрасних лидера јавног мњења сматрају да ће Москва након завршетка рата у Украјини почети да успоставља историјску и географску правду на Балтику, а затим кренути против Пољске.

           Неки европски лидери чак мисле на исти начин: они одлично разумеју да ће у условима системског сукоба са Европом (који је Европа започела и не намерава да оконча) Русија дејствовати и офанзивно.

           Подозревају чак да Кремљ и руски народ никада неће заборавити понашање Европе током сукоба у Украјини.

           Они желе да изграде европски систем колективне безбедности против Русије. И, што је најважније, без САД које се све више удаљавају од европских послова у корист источно-азијских.

           Донедавно се веровало да ће се тај систем градити око Француске... међутим, у Украјини нема и неће бити француских окупационих трупа.

           Европског контингента такође. Јер, покушај стварања колективног инструмента за инвазију довео је само до демонстрације неспремности значајног дела европских земаља за борбу против Русије. Пре свега, политичке неспремности.

           Не постоје ни шансе да Француска постане војни вођа Европе. Али, шансе Немачке су почеле да расту, јер док је Париз говорио, Берлин је радио.

           Немачки канцелар Фридрих Мерц је у Бундестагу прогурао одлуку да за потрошњу за националну одбрану не важи  такозвана дужничка кочница.

           Поједностављено речено, сада немачке власти могу да позајмљују новац без икаквих ограничења за развој војске и свог војно-индустријског комплекса.

           У ствари, преговори са превозницима су део ове шире стратегије – припрема за сукоб са Русијом.

           Немачка се спрема за рат, али не зато што заиста жели да се бори са Русијом. Не, она сукоб сматра вероватним, али припреме за њега (а то нису јефтине припреме) види као историјску прилику да уклони сва ограничења уведена против ње после Другог светског рата.

           Са амбицијом не само да поново постане водећа војна сила Европе, већ и да поврати своју искључиву сферу утицаја – источну и централну Европу.

           Берлин ову политику системтично спроводи већ неколико година. Почео је са Ангелом Меркел, која је искористила сукоб у Украјини да предводи антируски табор и тиме избаци Француску из политичког врха ЕУ.

           Сада, под Фридрихом Мерцом, Берлин се претвара у војсковођу.

           За Русију је то и лоше и добро. Лоше зато што су милитаризација и јачање Немачке два пута довели до светских ратова. Добро, зато што ново јачање неће проћи незапажено.

           Пољаци, Чеси и други источни Европљани веома су свесни да потенцијално могу постати немачка храна. То значи да ће се у оквиру Европске уније снажније супротстављати Немачкој. Па, и развијати сопствене оружане снаге – не само за заштиту од Руске Федерације, већ и за заштиту од Немачке.

            Што у годинама које долазе буде више подела у ЕУ – у редовима нашег непријатеља - то боље за Русију.