Новак поново Новак: већ је готово сигурно да ће и на крају 2019. бити светски Број Један

ДА СЕ ВРАТИ НА ТЕНИСКИ ОЛИМП БИЛА МУ ДОВОЉНА И САМО УСПЕШНА ПОЛОВИНА СЕЗОНЕ

* Од 19. новембра, Новак Ђоковић је на првој позицији АТП листе има 9.045 бодова. Рафаел Надал има  7.480, Роџер Федерер 6.420,  Зверев 6.385, Хуан Мартин дел Потро 5.300, Кевин Андерсон 4.710, Марин Чилић 4.250, Доминик Тим 4.095, Кеј Нишикори 3.590, а Џон Изнер 3.155

* Зашто је његова предност недостижна у 2019. години? Он је првој половини ове 2018. године играо мало (био је оперисан) и релативно слабо па је до почетка Гренд слема на Вимблдону освојио мало бодова, свега неколико стотина... Зато ће у првој половини следеће године играти растерећено, без притиска да брани, „чува“  освојене поене са Мастерс турнира у Индијан Велсу, Мајамију, Мадриду, Риму, Монте Карлу, где је углавном губио у првим и другим колима... У првој половини 2019-те у игри ће бити 5.000 бодова, па ће Новак моћи и да повећа предност над надалом, Федерером, Зверевом и осталим гониоцима

* Само виша сила и здравствени проблеми га могу спречити да наредне године по шести пут постане најбољи тенисер света и да по томе достигнее рекорд Пита Сампраса

* Ђоковић је први тенисер на свету који је био пласиран испод 20. места АТП листе (мај 2018.), па стигао до прве позиције (5. новембра). То је пошло за руком и Русу Марату Сафину, али он није остао на првом месту на крају године

   ________________________________________________________________________________

         Пише: Јово Вукелић

         ТОКОМ Специјалног завршног тениског турнира у Лондону, над којим је завеса спуштена 18. новембра, а на коме је учествовало само осам најбоље пласираних тенисера света (и где је свака победа играчу доносила великих 200 бодова) - Новак Ђоковић је био врло надмоћан те су ривали врло често на терену личили су само на врхунске спаринг-партнере.

         У финалном мечу против Александра Зверева  Ђоковић је био преуморан, па је пружио бледу партију, али има и он право на умор и слабији дан...

         Наравно, Ђоковићев овогодишњи успех се догодио захваљујући изванредној форми у другој половини године што му је омогућило да заседне на победнички трон и да на крају сезоне направи још већу бодовну разлику између себе и својих главних ривала: Рафаела Надала и Роџера Федерера.

         Од 19. новембра, Новак Ђоковић је на првој позицији АТП листе има 9.045 бодова. Надал има  7.480, Федерер 6.420, Зверев 6.385, Хуан Мартин дел Потро 5.300, Кевин Андерсон 4.710, Марин Чилић 4.250, Доминик Тим 4.095, Кеј Нишикори 3.590, а Џон Изнер 3.155.

         Зашто је предност Ђоковића  недостижна у 2019. години?

         Он је првој половини ове 2018. године играо мало (био је оперисан) и играо је релативно слабо па је до почетка Гренд слема на Вимблдону освојио мало бодова, свега неколико стотина... То значи да ће у првој половини следеће године играти растерећено, без притиска да брани, „чува“  освојене поене са Мастерс турнира у Индијан Велсу, Мајамију, Мадриду, Риму, Монте Карлу, где је углавном губио у првим и другим колима...

         Ово значи да ће му сви новостечени бодови које освоји следеће 2019. године на тих пет Мастерс турнира до Гренд Слема „Роланд Гарос“ у Паризу (а у питању је могућност да Ђоковић освоји чак максималних 5.000 поена) донети још већ повећање бодовне разлике између у односу на све главне ривале.

         Конкретно, ова садашња разлика између Ђоковића и Надала и Федерера може реално бити само још већа.

         Зато је скоро сигурно, чак прилично извесно да ће Ђоковић дочекати Гренд слем у Паризу , у мају 2019. године, не само као први на АТП ранг листи тенисера, већ да ће бити на светском тениском трону са већом бодовном разликом у односу `гониоце` него што је сада.

         Уз то, Ђоковић је као играч сазрео, доказао се, игра мирније, сигурније, има сјаног тренера и зналца Маријана Вајду, подршку целокупне породице - оца и мајке, браће, жене, стрица. Има све што је потребно да настави да тријумфује...

         Само (vismajor) виша сила може онемогућити Ђоковића да не буде најбољи тенисер на свету и на крају 2019. године.

         Чак и ако други део тениске сезоне 2019. године (Гренд слемове у Вимблдону и „УС опен“ и  мастерсе у Синсинатију и Шангају), Ђоковић одигра слабије, чак знатно слабије - његова бодовна предност остаће толико велика да га ниједан од конкурената не може стићи до краја наредне године на првом месту и евентуално свргнути са тениског трона.

         Могу се најуспешнији само приближити Ђоковићу, смањити бодовну разлику.

         Може се помислити да је ова прогноза више храбра, него реална, али то није тачно.

         Ђоковић без великих напора и неких спектакуларних подвига може следећу тениску сезону у 2019. години да углавном игра без великих тензија (без стрепњи и тескобе) и притисака. Имаће после дуго времена прилику да своју блиставу тениску каријеру увећа и оплемени новим победама, подвизима и трофејима, а без оног непријатног и замарајућег притиска да нешто „мора освојити“.

         Подржимо зато Ђоковића у великом походу на Гренд слемове!

         За садашњу врло повољну позицију Ђоковић се наравно сам изборио  својим блиставим повратком и својом незабележеном упорношћу, вољом и жељом за победом.

         Својим пожртвовањем, смиреношћу и надасве талентом - он и даље најсјајнијим пехарима кити своју спортску каријеру, а свим младим људима и посебно спортистима показује како се и чиме, којим особинама и врлинама постаје велики спортски ас.

         Неко ће рећи да је Ђоковић непоновљив, јединствен и да стога не може бити узор другима, младима. Али, то није тачна оцена.

         Поред свог јединственог талента, Ђоковић показује и да је за тријумфе потребна ментална снага, снажна воља, упорност, жеља. Чак и када је недавно губио мечеве и био у озбиљној кризи – показивао је и доказивао да је недостатак баш ових врлина у том периоду био главни разлог његових неуспеха и пораза.

         На крају Ђоковић је толико тога већ освојио да је већ као 31-годишњак ушао у тениске анале и оборио многе рекорде. Неки од тих рекорда су већ сада тешко достижни. На пример:освајање свих девет мастерс турнира, што је остварио ове године.

         По високим спортским амбицијама које је до сада испољио и које не крије, Новаку остаје да освоји још шест Гренд Слем турнира (има их 14) и достигне водећег Федерера, који их има 20.

         Тај високи спортски циљ је достижан за Ђоковића и цела српска спортска јавност треба да га подржава и храбри да истраје на том тешком путу успеха.

         Верујем у могућност тог подвига, јер он је већ доказао да успева да освоји све оно што изгледа немогуће.  А овај циљ је ипак много достижнији и може се реализовати у наредних две-три године.

         Од 12 Гренд слем турнира у наредне три године није нереално очекивати да Ђоковић освоји половину. Поготово, ако се имају у виду његова виталност, здравље и спортска воља. И његова нова изјава: „Увек верујем у себе“!

         Неће морати Ђоковић да игра у 36 или 37 години да стигне до тог циља. Циљ је много ближи. Сигуран сам: Ђоковић ће то доказати свима - и себи и нама!

         Тријумфални скор победа

              против најбољих

         НОВАК има мању или већу предност у досадашњим одмеравањима снага са свим тенисерима из топ-10, осим у случају Александра Зверева са којим засад игра 2:2. Ево његовог сјајног биласна са осталима: Надал - 27-25, Федерер - 25-22, Дел Потро - 15-4, Андерсон - 8-1, Чилић - 17-2, Тим - 5-2, Нишикори - 15-2, Изнер - 9-2...

         Против осталих најбољих: 123:62

         И против осталих познатијих играча Ђоковић има врло позитиван скор: Мари - 25-11, Бердих - 25-3,Вавринка - 19-5, Цонга - 16-6. Ферер - 16-5, Монфис - 15-0, Гаске - 13-1, Вердаско - 11-4, Раонић - 9-0, Димитров - 8-1, Багдатис - 8-0, Ћорић - 3:0, Медведев - 2-0...