У Кућанцима код Доњег Михољца освештана обновљена црква у којој је крштен патријарх Павле
САГРАЂЕНА ЈЕ ПРЕ 270 ГОДИНА, АЛИ ЈЕ У ПОСЛЕДЊЕМ РАТУ МИНИРАНА ПА ЈЕ ОБНОВЉЕНА ОД ТЕМЕЉА
* Патријарх Иринеј: Дошао је велики дан за Славонију и све народе овог краја. Нека објекти, попут ове Цркве, никада не буду рушени... Патријарх Павле је за народ свети патријарх. Да је више таквих људи, другачије би било стање у свету и код нас
* Богослужење предводио патријарх Иринеј, а састуживала тројица митрополита и девет епископа
_________________________________________________________________________
ЊЕГОВА светост Патријарх српски г. Иринеј освештао је обновљени Храм Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима код Доњег Михољца, родном месту блаженопочившег Патријарха Павла.
Патријарх Иринеј је у обраћању истакао да је дошао велики дан за Славонију и све народе овог краја, те пожелeо да објекти, попут ове Цркве, никада не буду рушени, као што се десило у посlедњем рату.
– Хвала Богу, обновисмо храм и надамо се да ће се та обнова, уз благослов Божији, пренети на све народе овог подручја. Жеља је да та зла времена заувек остану иза нас и да се не понове нигде никада, јер сваки човек је икона Божија без обзира ком народу припадао и коју боју коже имао – рекао је Патријарх Иринеј.
Свајтејши је поручио се сви морају вратити Богу да се зла времена не понове, те нагласио да је блаженопочивши Патријарх Павле био изузетан човек кога би пожелели сваки народ и Црква.
– Красили су га смиреност, скромност и доброта коју су сви осећали. Његова скромност је била пример свима. О томе говори податак да ми је као свом ђаку једном приликом дао своју собу, а он преспавао у штали. Његове речи попут – „будимо људи“, постале су данас пословице. Он је свугде сејао реч Божију. Он је за народ свети патријарх. Да је више таквих људи, другачије би било стање у свету и код нас – оценио је Патријарх Иринеј.
У оквиру обележавања 800 година аутокефалности СПЦ у Епархији пакрачко-славонској и 270 година храма Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, у новоосвећеном храму служена је Света архијерејска литургија.
Свету службу Божију служио је Свајтејши Патријарх Иринеј са Високопреосвећеном господом: Архиепископом катарским Макаријем, Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, Митрополитом загребачко-љубљанским Порфиријем и Преосвећеном господом епископима: пакрачко-славонским Јованом, милешевским Атанасијем, будимљанско-никшићким Јоаникијем, рашко-призренским Теодосијем, бихаћко-петровачким Сергијем, далматинским Никодимом, осјечко-пољским и барањским Херувимом, захумско-херцеговачким Димитријем и умировљеним средњоевропским Константином.
У освећењу Цркве Светих Петра и Павла учествовали су и ученици Цетињске богословије по благослову Митрополита Амфилохија, предвођени професорима ђаконом Павлом Љешковићем и Александром Вујовићем и др Миодрагом Чизмовићем.
Свечаности су присуствовали амбасадор БиХ у Хрватској Александар Врањеш, министар иностраних послова у Савјету министара у техничком мандату Игор Црнадак, представници амбасаде Србије у Хрватској и српских организација из Хрватске.
Присутни су били и представници других цркава, председник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац, директор Секретаријата за вере Републике Српске Драган Давидовић, бројни православни верници из Славоније, гости из Српске и Србије, свештенство, добротовори и донатори обнове овог храма.
Сви они су, након што је освештана црква у Кућанцима, у којој је крштен Патријарх Павле, посетили имање на коме је он рођен.
Храм Светих апостола Петра и Павла подигнут је из темеља с обзиром да је миниран и потпуно уништен за време протеклог рата. Обнова је трајала око десет година.
У Кућанцима се данас говорило о томе да на месту где је рођен Патријарх Павле буде саграђена истоветна кућа у каквој је живео, као и спомен-црква, музеј-задужбина и конак.
Кућанци су село које су 1680. године основали Срби из Подриња, бежећи пред Турцима. У селу данас живи око 500 становника.
оставио дубок траг у српском народу и СПЦ.
Патријарх Павле рођен је у Кућанцима као Гојко Стојчевић. Студирао је у Београду и 1957. године постао је владика рашко-призренски, а 1990. је изабран за патријарха СПЦ, коју је водио 19 година.
Био је 44. српски патријарх. Преминуо је 15. новембра 2009. године у 95. години.
Извор: РТРС/Срна