Патријарх Порфирије: Косово је за Србе исто што је Ватикан за Римокатоличку цркву

ПОГЛАВАР СПЦ СЕ НИЈЕ УДАЉИО ОД СВОЈЕ ТВРДЊЕ ДА ЈЕ РЕФЕРЕНДУМ О КОСОВУ ОДРЖАН 1389.

Грачаница

* „Најбоље је Васко Попа за Косово рекао: 'поље каквог нема, небо изнад земље и небо испод земље'. Дакле, Косово је за нас оковано небом и у том смислу не може бити предмет прагматичности, предмет рационалног и логичног. Шта је то ефемерна добит, шта је то практично корисно, јер оног тренутка кад ми угасимо Косово у себи, ми напросто постајемо идентитетски нешто сасвим друго у односу на читаву нашу историју и предисторију, у односу на своје оце, праоце и све остало“

* Јасеновац пре свега свето место, највеће светилиште у српском народу. За нас Јасеновац није математика и нису бројке... Зна се добро ком су народу припадали они који су страдали у Јасеновцу. Зна се да су то Срби, зна се да су то Јевреји, Роми и један невелики број Хрвата

* Зна да ком народу припадају они који су чинили злочине у Јасеновцу. Зна се да су то били Хрвати, али злочине чинећи, на начин на који су их чинили, они су укинули сваки траг иконе божје у себи. Они су се поистоветили са бесловесним животињама. И у том смислу, они су се исписали из људског рода. Они не припадају никоме

________________________________________________________

       ПАТРИЈАРХ српски Порфирије изјавио је да међу епископима и свештенством Српске православне цркве нема дисонантних тонова на тему јужне српске покрајине и да је Косово за Србе исто што је Ватикан за Римокатоличку цркву.

       У интервјуу РТС, упитан да ли се све владике слажу са његовом реченицом да је референдум за Косово и Метохију одржан 1389. године, истакао је да се став цркве о том питању није мењао и да је свима добро познат.

Девич

       - Ја досад нисам наишао ни на једног од браће епископа, а и у свештенству, на дисонантне тонове када је реч о Косову. Наравно да за нас Косово није само политичко питање, то је много дубље духовно питање. Зато ми кажемо да Косово није напросто мит, зато што на плану мита ви можете бити губитник или добитник. Косово је као завет за нас везано за Нови завет, а у средишту, у сржи Новог завета стоји светост и ми смо позвани на светост и за нас је Косово заиста светиња - нагласио је патријарх.

       Истакао је да је имао могућност да се, откако је дошао на позицију патријарха, среће са људима из читавог света и да је, како би дочарао, шта за нас Косово практично значи, многима говорио да је “оно што је за Римокатоличку цркву Ватикан, то је за нас Косово”.

       - Најбоље је Васко Попа рекао, 'поље каквог нема, небо изнад земље и небо испод земље'. Дакле, Косово је за нас оковано небом и у том смислу, не може бити предмет прагматичности, предмет рационалног и логичног. Шта је то ефемерна добит, шта је то практично корисно, јер оног тренутка кад ми угасимо Косово у себи, ми напросто постајемо идентитетски нешто сасвим друго у односу на читаву нашу историју и предисторију, у односу на своје оце, праоце и све остало - поручио је патријарх.

       Додао је да је континуитет и поглед и ход у будућност једног народа немогућ без дубоког корена и да је за нас Косово најдубљи корен.

       Патријарх српски наводи да је положај Срба у Хрватској широка, слојевита тема, наглашавајући да је његов дубоки утисак да страх код многих Срба у Хрватској постоји.

       - Он није од јуче и не може се једноставно једним потезом руке и операцијом и превазићи, а страх је највећи могући човеков непријатељ, кад сте у страху, не треба вам друго робовање, без могућности сте да афирмишете свој потенцијал. Он постоји и спутава отворено, спонтано, аутентично функционисање многих људи. Он има своје објективне короне, али из тих објективних се развијају и субјективни корени - наглашава поглавар СПЦ.

       Сматра да у Хрватској постоји веома велики број људи, Хрвата, у разним структурама њиховог друштва, који чине све да отупе тај страх код својих суграђана Срба и да пруже простор да буду раме уз раме грађани као и сви други грађани.

       - Наравно постоје и такви који користе бруталан језик, који производе управо слику коју сте ви навели, осећање код многих Срба да су, најблаже речено, вишак на просторима Хрватске. Не само да имам огромну наду да та група екстремиста неће превагнути, јер није доминантна у хрватском друштву, већ да ће ове силе и снаге добрих људи каквих тамо има. пре или касније учинити да окови страха који спутавају и везују неке Србе једноставно сами по себи ишчезнути - наводи патријарх српски.

       Говорећи о Јасеновцу и жртвама, истиче да је Јасеновац пре свега свето место, највеће светилиште у српском народу.

       - Ја сам безброј пута био тамо, био сам пре три дана, посетио монахиње у Јасеновцу, и сваки пут кад одем у Јасеновац, ја се духовно обновим, оснажим, оснажим се управо на плану по сваку цену труда и напора да проповедамо Јеванђеље и да је сваки човек икона Божија, да је за сваког појединца Христос распет - наглашава патријарх.

       Истовремено, додаје, важно је рећи да за нас Јасеновац није математика и нису бројке.

       - Ја у Јасеновац идем да се молим Богу, тим светим мученицима да буду подршка и нама који смо и данас распети. Отуда покушај да се и ми из цркве увучемо у расправу о бројкама јесте покушај да се измести суштина тога места и свог правног оквира је да се премести на табло где се лицитира о бројкама - истиче поглавар Српске православне цркве.

       Поручује и да је против сваке врсте ревизионизма, у било ком смеру и правцу.

       - Притом остављам увек комфор историчарима да на основу различитих параметара и докумената закључују о бројкама. Али, не могу да одолим утиску и да не кажем да је ревизионизам веома актуелан данас, не само код нас, већ глобално говорећи, расправе о Првом свјтском рату доносе закључке, а који су ревизија догађаја који су се десили. Најбоља могућа ствар у Јасеновцу је што је владика Јован тамо основао манастир и ја позивам браћу и православне Србе да иду у Јасеновац на поклоничко путовање, кад дођу тамо, биће им све јасно - наглашава патријарх српски.

       - Зна се добро ком су народу припадали oni koji su stradali u Jasenovcu. Zна се да су то Срби, зна се да су то Јевреји, Роми и један невелики број Хрвата. Дакле, зна се ко је тамо страдао, али оног тренутка када неко постане светац божји, љубављу и благодаћу божјом, а то несумњиво мученици јасеновачки јесу, онда тај конкретни човек из конкретног места са именом и презименом превазилази оквире свога народа и припада свима. Сви онда могу њима да се моле, као и сваком другом светитељу - указао је поглавар Српске православне цркве.

       Истакао је да се зна да ком народу припадају они који су чинили злочине у Јасеновцу.

       - Зна се да су то били Хрвати, али злочине чинећи, на начин на који су их чинили, они су укинули сваки траг иконе божје у себи. Они су се поистоветили са бесловесним животињама. И у том смислу, они су се исписали из људског рода. Они не припадају никоме и они, као и сваки други злочинци, на сваком другом месту - казао је патријарх и додао да то није његов лични став, већ “искуство Јеванђеља Христовог, искуство распетог и васкрслог Христа и искуство милиона мученика за Христа кроз историју све до наших дана”.