Депутација Црне Горе 1799. Марији Терезији: Наша црква је неодвојиви део Пећке патријаршије
„ЖЕЛИМО ДА МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКИ ЗАВИСИ ОД ПЕЋКОГ ПАТРИЈАРХА У СРБИЈИ“
* ФАКТИ: Ово је било у време када је сама Србија још била под Турцима. Када јој нико из Београда (Крагујевца) није могао диктирати ни националну ни верску припадност. Поготово што су и Сремски Карловци били у саставу туђе државе и имали само статус митрополије. Само, НАТО-Ђукановићу и ово ће највероватније бити мало. Српска Црна Гора ће морати да се бори за своју цркву и њену имовину. А Србија ће мнорати да буде много јаче, а и друкчије него досад, на њеној страни
________________________________________________________________________
ЗВАНИЧНИ сајт Митрополије црногорско-приморске објавио је садржај акта из 1799-те године који потврђује да та Митрополија и тада саму себе сматрала неодвојивим деломПећке патријаршије и Српске цркве.
Факти преносе тај текст објављен на сајту МЦП који гласи:
„Желимо да митрополит црногорски зависи од пећског патријарха у Србији. Кад садашњи митрополит умре, пристајемо за сад, да његов насљедник буде рукоположен у Карловцима, али да увијек буде изабран по старом обичају, т. ј. да га бирају: гувернадури потчињени главари и цио народ црногорски, али само дотле, докле Турци буду владали Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.“
Свети Петар Цетињски - у Беч ишао као архимандрит
Ово је тачка 11. акта из 1799. године који је црногорска депутације упутила аустријској царици Марији Терезији, послије разговора са канцеларом кнезом Кауницом у Бечу.
Депутацију су чинили: гувернадур Јован Радонић, архимандрит Петар Петровић и сердар Иван Петровић.
Јован Маркуш
Из акта је јасно да депутација, у којој је био будући Архиепископ цетињски и Митрополит црногорски Петар I Петровић Његош, сматра Митрополију црногорску као неодвојиви дио (епархију) Пећке патријаршије, тј. Православне српске цркве.
Јован Маркуш
