Српска се од изазивања и финансирања обојене револуције мора бранити и законом о „страним агентима“

У НОВОЈ СТРАТЕГИЈИ НАТО БиХ ЈЕ ЗЕМЉА У КОЈОЈ ДО 2030. МОРА БИТИ ИСКОРЕЊЕН „МАЛИГНИ“ РУСКИ УТИЦАЈ

* Обојене револуције се по правилу вежу за изборе, кључне реформе и преокрете, као што је било у Украјини 2013. године. Таргетиране земље се премрежавају НВО  под страним утиццајем. У БиХ друштвени услови за обојену револуцију постоје. Социјално и економско стање садрже мноштво елемената које могу послужити разним НВО, помогнутим прозападном опозицијом у Српској

* Зато је неопходно да  власти Српске обрате пажњу на финансирање разних НВО из иностранства. Прекид таквих грантова и дотација веома брзо и радикално би смањио могућност изазивања обојене револуције Међутим, да ли су власти Српске спремне на да донесу закон о страним агентима?

* Времена нема много. Избори су на јесен 2022. године. Грађани Српске би већински подржали такав закон. Притисци из Вашингтона или Лондона и Брисела би могли бити анулирани јасним навођењем да такве законе имају и западне државе

* САД такве активности законски регулишу још 1938. године.Тада је усвојен закон под називом „Акт о регистрацији страних агената“ (енг. Foreign Agents Registration Act, FARA). Према tом закону, страним агентом сматра се лице (физичко или правно), које делује под руководством или под надзором иностраних организација и при томе се, уз финансијску подршку из иностранства, бави политичком делатношћу у интересу иностраних организација

_____________________________________________________

          Аутор: др Срђан ПЕРИШИЋ

          СВЕДОЦИ смо да је у Стратегији НАТО до 2030. године, која је донесена у јануару ове године, Босна и Херцеговина означена као држава у којој НАТО у том периоду мора истиснути руски „малигни“ утицај.

          Поред БиХ, наводе се још Украјина и Грузија. Помиње се и регион тзв. Западног Балкана, као простор где се НАТО сукобљава са руским утицајем.

          САД и Велика Британија, као кључне државе у НАТО, у протеривању руских интереса из Европе кренуле су у Украјини 2013/14. године. Тада је у Кијеву успешно реализована обојена револуција као облик државног преврата.

Овако је донедавно било

у Минску, у Белорусији

          Знамо да постоје легални и нелегални начини освајања власти. Нелегалнa освајањa власти су државни преврати.

          Државни преврати се деле на политичке ударе, државне и војне ударе, устанке, револуције. Посебна врста савремених државних преврата представљају обојене револуције.

          Питамо се: да ли ће западне структуре извођења обојених револуција бити ангажоване и у Босни и Херцеговини до 2030. године?

          Обојена револуција је државни преврат у условима вештачки створене политичке нестабилности, у коме се притисак на власт врши у форми уцене сталним, неограниченим протестима, демострацијама, које организују НВО омладинског и другог карактера, а које су финансиране од разних агенција и фондова из Велике Британије, САД, и осталих земаља.

          Обојене револуције су наручене технологије које се успешно маскирају у спонтане процесе.

          Да би се покренула обојена револуција, а то видимо управо на примеру Украјине, неопходно је да постоје одређени друштвени услови.

          Први услов је глобалистичко наметање потрошачког менталитета нацији која је таргетирана за изазивање обојене револуције. Потрошачки менталитет подразумева стални шопинг, али пошто је немогуће стално куповати (жеље увек премашују могућности) ствара се перманентно незадовољство људи.

          Незадовољство се може каналисати медијима, друштвеним мрежама, и окривљавати власт за немогућност сталног куповања. Власт је крива јер је наводно корумпирана.

          Други услов неопходан за обојену револуцију су медији и друштвене мреже.То значи да се вредности и ставови формирају на друштвеним мрежама или неограниченим гледањем медија, поготово прозападних чије су централе или власници део глобалистичких структура.

          Дакле, уместо да се вредности и ставови формирају у породици, још у детињству, од ауторитета (отац, мајка, учитељ, црква, армија, историја, традиција, обичаји).

Русија закон о "страним агентима" донела седам

деценија након Сједињених Држава

          Међутим, постојање друштвених услова није довољно да би се обојена револуција извршила. Нужно је извести припреме.

          Припремна фаза обухвата премрежавање таргетиране државе лажним невладиним организацијама (НВО) које се финансирају од агенција и фондова из западних земаља и кроз разне пројекте.

          Дакле, уочавамо две групе организација. 1) Агенције и фондови из западних држава, који финансирају политичке активности невладиних организација у таргетираној земљи, 2) Невладине организације (НВО) које примају финансијске дотације и грантове за своје делатности – „страни агенти“.

          За деловање у БиХ је уочљива америчка агенција за међународни развој USAID. Та агенција је виши савезни орган извршне власти у САД.

          У октобру 2012. године руске власти су забраниле USAID у Русији, и то после покушаја изазивања обојене револуције (балотнаја револуција’’) у Москви 2011/12. уочи и после председничких избора.

          У објашњењу руских власти о забрани стоји да је USAID покушавао да утиче на политичке процесе дистрибуцијом грантова организацијама цивилног друштва (НВО), и утичући на резултате изборa на различитим нивоима.

          Посебно је уочено деловање USAID -а на Северном Кавказу.

          USAID има одсек за транзиционе иницијативе. Преко тог одсека USAID је финансирао субверзивне операције на Куби 2009. године преко друштвене мреже ЗунЗунео (ZunZuneo) и то путем СМС порука.

          USAID и Савет министара БиХ постигли су споразум о петогодишњој сарадњи кроз различите пројекте у „подршци економском и демократском развоју БиХ“. Међутим, да ли је у питању споразум који ће убрзати економски раст у БиХ или су разлози другачији?

          Наиме, после потписивања споразума у марту 2021. године, званични Вашингтон је саопштио да се ради о „подршци USAID демократском вођству БиХ да ограничи могућност за малигне утицаје“.

          Терминологија је позната. Малигни утицаји се односе на Русију и Кину.

          Наводи се и да ће деловање USAID до 2025. године помоћи БиХ да оствари прогрес на путу евроатлантских интеграција. Дакле, циљ је и учлањење БиХ у НАТО, коме се Срби противе.

          Што се тиче НВО које примају новац из иностранства, занимљиво је како су то решиле друге државе.

          САД су такве активности законски почеле да регулишу још 1938. године.Тада је усвојен закон под називом „Акт о регистрацији страних агената“ (енг. Foreign Agents Registration Act, FARA). Овај закон је доживео више амандмана, а последњи је био 1995. године.

          Закон захтева од агенција, као и физичких и правних лица, да откривају своје изворе финансирања. Према овом закону, страним агентом сматра се лице (физичко или правно), које делује под руководством или под надзором иностраних организација и при томе се бави политичком делатношћу у интересу иностраних организација.

          Под политичком активношћу подразумева се делатност која је усмерена на утицај на федералне власти САД-а како би оне промениле унутрашњу или спољну политику.

          Поред тога, у САД постоји још осам других закона из разних области који третирају деловање страних агената.

          Русија је 2012. године, после неуспешне обојене револуције, коју су водиле разне НВО финансиране из иностранства, донела закон којим су дотадашње непрофитне организације добиле статус страног агента, ако се баве политичким активностима у циљу утицаја на доношење одлука државних органа усмерених на промену њихове политике, као и ако се баве активностима на обликовању јавног мњења.

          Поред тога, такве организације су страни агенти ако примају новац и другу имовину од других држава, међународних и глобалних организација, страних држављана и лица без држављанства.

          `Страни агент` се односи и на странце који раде у Русији, а пријављени су Руској унији индустријалаца и предузетника, Привредној комори и другим пословним удружењима, као и регистроване верске организације са седиштем изван Русије, стране државне корпорације и државне компаније, као и невладине организације које су они створили.

          Према руском закону, страни агенти се као такви морају регистровати у Министарству правде и навести свој статус у свим публикацијама у медијима и на Интернету.

          Сада да се вратимо на питање – могућности извођења обојених револуција у Босни и Херцеговини до 2030. године.

          Сасвим је очигледно да су власти Српске одавно таргетиране од стране САД и других западних земаља. Покушај обојене револуције је био 2018. године, под називом „Правда за Давида“. Могуће је да ће ова тема и даље бити актуелна као облик сатанизације власти Српске, али, неће бити доминантна.

          Следећа кључна година је 2022. када су општи парламентарни избори у БиХ.

          Обојене револуције се у највећем броју случајева вежу за изборе, када се доносе одлуке, као и када су у питању кључне реформе и преокрети у земљи, као што је било у Украјини 2013. године.

Др Срђан Перишић

          Друштвени услови за обојену револуцију постоје. БиХ је захваћена кризом изазавном пандемијом и тешком економском и социјалном ситуацијом.

          Социјално и економско стање садрже мноштво елемената које могу послужити разним невладиним организацијама, помогнутим прозападном опозицијом у Српској.

          У таквим условима било би неопходно да  власти Српске обрате пажњу на финансирање разних НВО из иностранства.

          Прекид таквих грантова и дотација веома брзо и радикално би смањио могућност изазивања обојене револуције.

          Међутим, да ли су власти Српске спремне на да донесу закон о страним агентима?

          Времена нема много. Избори су на јесен 2022. године.

          Грађани Српске би већински подржали такав закон. Притисци из Вашингтона или Лондона и Брисела би могли бити анулирани јасним навођењем да такве законе имају и западне државе.