Галијашевић: Код Бошњака постоји спој османске, нацистичке и комунистичке свести

A ФАТМИР АЛИСПАХИЋ ЈЕ У СВЕМУ ПРОНАШАО "ВЕЛИКОСРПСКЕ ДУГЕ ПРСТЕ" И "ВЕЛИКОСРПСКИ ИНТЕРЕС"

Јосип Јелинић

* Без одговора је најважније питање: Када ће „крваве границе у Босни“ постати крваве границе „у исламском дворишту“ тј. када ће муслимани у БиХ испољити степен нетолеранције и мржње и када ће покренути процес унутрашњих подела, својствен готово свим исламским друштвима и државама, те колико су поделе у политичким странкама и џамијама, реална претња јединству муслиманске заједнице у БиХ?

* Најновија драма почиње када католички евангелиста Јосип Јелинић из Љубушког креће 26. фебруара на хиљаду километара дуго ходочашће кроз Босну и Херцеговину, приказујући свој „крижни пут“ за мир и помирење народа. Када је стигао у Сарајево - отишао је и у џамију. Наравно са крстом на леђима

* Откадаје дружина насртљивих фанатизованих завладала Исламом и његовим вредностима - културно, умно биће се почело сматрати идиотом. Ко год би указао на ову тенденцију у друштву, или јој се супротстављао у Тамном вилајету, постајао би жртвом новог „европског деликта мишљења, који је једнак ономе што се некад, код нас, у комунизму догађало непријатељима социјализма и народа

___________________________________________________________________________

            Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ

            ПОСМАТРАЈУЋИ блок држава, од Африке до Централне Азије и сукобе између муслимана и православних Срба на Балкану, хиндуса у Индији, Јевреја у Израелу и католика на Филипинима, Хантингтон је закључио да „ислам има крваве границе“.

            Његова каснија књига, „Сукоб цивилизација и преобликовање свјетског поретка“, пружила му је прилику да прошири тезу из свога чланка, да је поправи или измијени. Међутим, он је одабрао да једном поглављу да поднаслов „Крваве границе ислама“, те да га и допуни новим закључком: „границе ислама су крваве, као и његово двориште“.

            Тако је устрајао на ставу да „ислам има крваве границе“ којом религији ислама експлицитно приписује пролијевање крви, а не само поступцима неких муслимана и одметнутих група.

            Међутим, остало је без одговора најважније питање које је само назначио Хантингтон у виду дефиниције, посебно у случају готово цијелог Балкана, односно Босне и Херцеговине: Када ће „крваве границе у Босни“ постати крваве границе „у исламском дворишту“ тј. када ће муслимани у БиХ испољити степен нетолеранције и мржње и када ће покренути процес унутрашњих подјела, својствен готово свим исламским друштвима и државама, те колико су подјеле у политичким странкама и џамијама, реална пријетња јединству муслиманске заједнице у БиХ, те да ли су узроци подијела и сукоба, у самој природи Ислама?!

            Најновија драма почиње када католички евангелиста Јосип Јелинић из Љубушког креће 26. фебруара на хиљаду километара дуго ходочашће кроз Босну и Херцеговину, приказујући свој „крижни пут“ за мир и помирење народа. Инспирисан католичком вјером, са уочљивим крстом на леђима, истичући снагу опроста, он наглашава да молитва, жртва и покора, могу донијети благослов овој земљи.

            Јелинић се на свом путу, задржао у многим градовима у којима живе само муслимани, а када је стигао у Сарајево отишао је и у џамију. Наравно са крстом на леђима.

            До правог заплета долази када професор Санин Муса, исламски теолог, интелектуалац, аутор десетак књига из области филозофије религије и лидер политичког покрета „Вјера, Народ, Држава“, у овом догађају препознаје акцију притиска на иначе слабу исламску „теорију и праксу“ у БиХ.

            Истовремено, забрињавајуће вијести долазиле су са „сарајевској политици, драге одметнуте и насилно одузете српске покрајине“, а говориле су о процесу масовног покатоличавања Шиптара на Косову, као и широм Албаније.

            Муса је одлучио да тестира спремност католика у Босни и Херцеговини на толеранцију и покору, након одласка једне муслиманке, под никабом, у Широки Бријег, те њеног осујећеног покушаја да у парку, на јавном мјесту, обави молитву. Након што је удаљена, Муса је послао јавну поруку да ће он, са хиљаду муслимана, доћи и клањати у Широком.

            У јавности то је готово било као да је рекао: „Ето нас са бомбама и на тенковима“.

            Бошњачка јавност, предвођена Фатмиром Алиспахићем, Данијелом Хаџовићем и Авдом Авдићем пожурила је у одбрану наводно угрожених Хрвата католика, отварајући расправу која није имала везе са стварним поводом.

            У свему овоме главни одвјетник хрватског интереса међу Бошњацима Фатмир Алиспахић, на два своја ју тјуб канала у познатом „Дефтеру Хевте“, пронашао је у овим догађајима „великосрпске – дуге прсте“ и „великосрпски интерес“. Иначе, Фатмир је познат по начину на који је трактате конобара из Чавоглава, усташе Марка Перковића Томпсона, прогласио „родољубивим пјесмама“.

            Истина је да су босански муслимани данас „заостали“, да све мање цијене знање, високу ученост и образовање. Већина Бошњака пригрлила је своје групе, заједнице и странке, успјевши потпуно одбацити значај и вриједност науке и образовања, тако да је вјерник обдарен разумом присиљен умукнути; енергично ушуткан и заплашен.

            Од када је дружина насртљивих фанатизованих завладала Исламом и његовим вриједностима, културно, умно биће се почело сматрати идиотом, својеврсним чудним примјерком тог племена на путу изумирања, које узалуд поштује књигу и размишљање.

            Ко год би указао на ову тенденцију у друштву, или јој се супротстављао у Тамном вилајету, постајао би жртвом умјетног стварања, новог „европског деликта мишљења, који је једнак ономе што се некад, код нас, у комунизму догађало непријатељима социјализма и народа.

            Управо такви су сложно и „храбро“ ударили на Санина Мусу са државом, полицијом и предсједником Сабора Исламске вјерске заједнице у БиХ Едхемом Бичакчићем. Овај случај открива постојање тешког тоталитарног наслијеђа, које се снажно испољава у споју османске, нацистичке и комунистичке свјести.

           https://www.pecat.co.rs/2025/08/pisma-iz-tamnog-vilajeta-progonjeni/