Галијашевић: Алијина Странка демократске акције прижељкује, најављује и изазива нови рат у БиХ

ЊЕНИ БИЈЕСНИ ПСИ ИСЛАМИЗМА КРЕНУЛИ СУ НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

* Бакира Изетбеговића и СДА понијела је низбрдица, па су објавили рат за политичке циљеве који, када би били реализовани, изазвали би нестанак Срба и Хрвата у БиХ. А охрабрени су снажним националним увјерењем да су хрватску народну конститутивност већ сломили са политичким вирусом хрватског поријекла, званим Жељко Комшић, и да су на позорници остали само Срби и њихова Република Српска  

* Пријетње из СДА и Сарајева треба схватити озбиљно. Јер, у БиХ постоји 4.800 тона вишкова експлозивних средстава и муниције. У кућама, становништво крије око 65.000 јединица стрељачког наоружања – митраљеза, аутоматских и полуаутоматских пушака, Ту је и шест фабрика наоружања и војне опреме: „Претис“Вогошћа, „Бинас“ Бугојно, „Игман“ Коњиц, „Ремонтни завод“ Хаџићи, „Братство“ Травник и „Унис Гинекс“ Горажде...

* Вјероватно охрабрен и овим чињеницама, са познате муслиманске телевизије „Хаџи Фејс“, огласио се и Фахрудин Радончић: „Милораде... нисмо ти ми Бакир. Нема подјеле без рата“. Отворено је питање: како на ово гледа њемачки гост у БиХ - Кристијан Шмит и шта он мисли о радикалном исламу?       

* Важна је и политичка порука коју је Додик хтио и успио послати са пјесмом и хароникашем у Предсједништву БиХ. Јер држава, није власништво муслимана, Бошњака и СДА. И да се Бошњаци морају суочити са историјском истином да је Османско царство пропало и да Срби као народ нису тек потлачена раја

_____________________________________________________

       Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ

       ЧИНИ се да је сада све јасно: Странка демократске акције, изазива, прижељкује и најављује нови рат у БиХ. Њихови политички комесари, обавјештајци и квазидипломате, као бијесни пси исламизма, кренули су на Републику Српску.

       Охрабрени су снажним националним увјерењем да су хрватску народну конститутивност већ сломили са политичким вирусом хрватског поријекла, званим Жељко Комшић, и да су на позорници остали само Срби и њихова Република Српска.

       Бакира и СДА, понијела је низбрдица, па су објавили рат за политичке циљеве који, када би били реализовани, изазвали би нестанак Срба и Хрвата у БиХ.

       Најважније питање на овом мјесту јесте: да ли Бошњаци, као нација и као припадници ратоборног Ислама, уопште могу направити споразум са било којом националном и вјерском заједницом у заједничкој држави?

И Фахрудин Радончић ратни бубњар

       Хрвати траже само једно, да бирају своје националне представнике а из Сарајева стиже одговор: Не. И не.

       По цијену рата.

       Тај став потврђује избор чаршијског евете-фендије Жељка Комшића за тумача хрватских интереса из бошњачке перспективе. На начин како то Мирко Пејановић, Миро Лазовић, Драган Мектић и Мирко Шаровић, тумаче српске интересе, из угла једнонационалног и исламског Сарајева.

       У ту сврху у чаршији се измишља прича о хрватским тежњама да се добије трећи и ентитет и српској жељи за сецесијом. Као пропагандна матрица, ова лаж, се пласира до западних НАТО служби и власти у ЕУ као једини алиби сталним позивима на рат, који одјекују политичком и јавном сценом у васцијелом Босанском исламистану.

       „Сто хиљада Босанаца с искуством рата тренутно живи у Босни! Муниција у Коњицу и Горажду! Хаубице у Травнику! Ручни бацачи у Хаџићима! Итд. Уздај се у се и у своје кљусе!. Знају они да ово није шала и да босанска снага није мала маца!“.

       Овако је у ратничком заносу написао хоџа Мухамед Велић, у објави коју је пренијео Адмир Атовић, конзул  БиХ у Франкфурту на свом Твитер-налогу, додајући „грађанску мисао повијесне Босне“ „Аллаху Екбер“.

Мухамед Велић

       Дан послије, улицама Сарајева, одјекнули су позиви у бој на ратничком плакату: „И ти си потребан за одбрану БиХ“

       Тако се кроз хушкачку реторику и пријетње оружјем покушава развити код Бошњака свијест о нужности сукоба и неизбјезном рату.

       Иначе, хоџа Мухамед Велић је сарајевски имам, миљеник чаршије, публициста и „хоџа аналитичар“, члан Свјетске уније исламских учењака.

       Са друге стране Адмир Атовић је типични муслимански дипломата, који је правничка звања унапређивао на квазиуниверзитету у Травнику.

       Иако би требао знати пуно о страхотама грађанског рата јер је као малољетник, са седамнаест година, 1993.године задобио тешке тјелесне повреде, од којих се дуго лијечио у Њемачкој, ништа није научио и праву поуку није извукао. А морао би знати: грађански рат је велико зло.

       Право је питање: коме је ова пријетња упућена?

       Немуслиманима свакако, Србима и Хрватима прије свега, јер шта ће Атовићу те фабрике муниције, хаубице и ручни бацачи. Није ваљда да би демантовао изјаве Милорада Додика, који му је номинални шеф, као члан Предсједништва БиХ?

       Тужилаштво БиХ о овој пријетњи ратом, хаубицама и ручним бацачима – шути, а морало би отворити кривични предмет и казнити нечовјека, који са службеног мјеста, званичног представника БиХ у Њемачкој, пријети ратом.

       Али, тужилаштво БиХ прави предмете и покреће процесе само против Срба и Додика, оно не суди муслиманима чак и кад хушкају на рат - нови рат, у коме Атовић не би учествовао и у који би слао здраву бошњачку дјецу.

Жељко Комшић и Чедомир Јовановић

       Схватио је ову причу и Чеда Јовановић, на свој начин, како и може да је схвати политички копилан који савјетује фанатичног Бошњака у улози Хрвата, Жељка Комшића.

       „Рата може да буде, али то није Додиков хир него Путинов пројект“.

       Тешко да је неко упознат о везама Путина и СДА, који преко бошњачких „дипломата“ узвикују:„Аллаху Екбер“.

       Познато је да овај исламски узвик, џихадисти узвикују када пуцају у недужне цивиле, када људима одсијецају главе, прије него што ће да се разнесу на трговима пуним сиротиње, у аутобусу или возу, прије него што ће себе дићи у ваздух у пуној синагоги, цркви или шиитској џамији или када авионима руше Куле близнакиње. Иако, његово значење не би требало имати везе са насиљем.

       Тачан превод са арапског гласи “Алах је већи”, и то је право значење те фразе пошто се, тако схваћена, користи да се у умовима људи унизе све појаве и концепти који се чине великим а то нису, узвиком да је “Бог већи”.

       Баш као деведесетих, када су са овим покличем, вршена ритуална клања Срба на Озрену и Хрвата у Средњој Босни. Због чега је у суду БиХ, осуђен генерал Сакиб Махмуљин на десет година затвора а његов командант генерал Расим Делић, у Хагу на три године затвора.

       Под знамењем овог узвика, у цркви у Есексу (Источна Енглеска) је пре неки дан, избоден ножем и убијен, посланик Конзервативне странке Дејвид Ејмс.

       Атовићев пријетећи, ратнохушкачки позив је и пријетња тзв.неодлучним Бошњацима да се наоружају и буду спремни на рат. Након упозорења у Дневном Авазу, се огласио овај славни конзул џихада: ''Што је спорно у свему томе? Ово је опомена свима који намјеравају дићи руку на Босну да ми нећемо допустити да се нетко игра с државом у којој се још није осушила крв''.

       Природу овог менталитета схватили су у Њемачкој а посебно разумију царство „Алијиних грађана“, на исламском острву под контролом СДА.

       Видјело се то у излагању, предсједника Бундестага Волфганга Шојблеа, који је на конференцији у немачком граду Нојштату, упозорио да размишљање у етничким категоријама „уз дјеловање центрифугалних сила под утицајем сусједних земаља“ може довести до распада државе и формирања „муслиманског острва“ у Европи са „знатним конфликтним потенцијалом“, острва као сталног извор немира.

       Ово је требало отријезнити фанатичне кадрове СДА и опоменути их, али није. Њихов одговор, као потврда Шојблеових теза, стигао је из конзулата у Њемачкој.

Војно-индустријски комплекс у Новом Травнику

       Зато Додик говори о миру, договору, Уставу БиХ и Дејтонском споразуму, јер зна да рат у БиХ није приватна ствар лудака из СДА, него велико народно страдање и геополитички потрес у коме би учествовали многи народи и сви заинтересовани државни, политички и војни субјекти из окружења и цјелог свјета.

       И због тога је важна је политичка порука коју је Додик хтио и успио послати са пјесмом и хароникашем у Предсједништву БиХ. Јер држава, није власништво муслимана, Бошњака и СДА. И да се Бошњаци морају суочити са историјском истином да је Османско царство пропало и да Срби као народ нису тек потлачена раја. Да имају свој хришћански и културни идентитет али и да не желе рат, те да се против западне и исламске тираније боре политичким средствима и пјесмом.

       Ратнохушкачко Сарајево: аге, бегови, кадије и јањичари у ствари желе и провоцирају рат који ће опет НАТО, у њихово име и за њх, „акобогда“ водити против Срба.

       Додикова порука је снажна: „Нема рата и неће га бити“.

       Ипак пријетње из Сарајева и СДА, треба озбиљно схватити.

       У БиХ постоји 4.800 тона вишкова експлозивних средстава и муниције. У кућама, становниство крије око 65.000 јединица стрељачког наоружања – митраљеза, аутоматских и полуаутоматских пушака, Поред тога, шест фабрика наоружања и војне опреме: „Претис“Вогошћа, „Бинас“ Бугојно, „Игман“ Коњиц, „Ремонтни завод“ Хаџићи, „Братство“ Травник и „Унис Гинекс“ Горажде.

       Вјероватно охрабрен и овим чињеницама, са познате муслиманске телевизије „Хаџи Фејс“, исламски узвик упућен Милораду Додику лансираће и Фахрудин Радончић: „Милораде... нисмо ти ми Бакир. Нема подјеле без рата“.

Џевад Галијашевић

       Отворено је питање: како на ово гледа њемачки гост у БиХ - Кристијан Шмит и шта он мисли о радикалном исламу?

       Уочава ли проблем док поручује Србима да шуте и трпе?

       Јер, упркос познатим, чврстим аргументима, читава се савремена германска, а привидно европска политичка мисао, исцрпљује у покушајима механичког оптуживања Срба, због насиља и злочина почињених од свих зараћених страна, деведесетих година током распада Југославије. 

       Али, то већ једном, мора престати.

       Шмит мора отворити очи и видјети процесе који се одвијају и добијају на снази и замаху. У њима и кроз њих јачају масовни удари из Африке и Азије и цијели исламски свијет у таласима, удара на врата Европе, улазећи стројевим кораком на Балкан.

       И да ће опет као некад, Срби затребати у одбрани и спашавању те и такве, отуђене Европе.

       Јер, ко ће други?