Жири од 100 деце наградио књиге „Олимпијски сан“ и „Хајдук Вељко, јунак вредан целе војске“

ДРУГУ НАГРАДУ ЗА МЛАЂИ УЗРАСТ ДОБИЛА КЊИГА РАДОМИРА ПУТЊИКОВИЋА „ТРИСТА СЛАВУЈЕВИХ ПЕСАМА“

        ПИСЦИМА најбољих дечјих књига у 2016. години, по оцени великог, сточланог дечјег жирија, Слободану Станишићу и Силвији Оташевић данас су поводом Дечје недеље у Библиотеци града Београда уручене награде „Доситејево перо“ за књиге „Олимпијски сан“ и „Хајдук Вељко, јунак вредан целе војске“.

        Одлуку о томе да јубиларно, 20. „Доситејево перо“, за најбољу књигу за старији и млађи узраст добију „Олимпијски сан“ и „Хајдук Вељко, јунак вредан целе војске“ донео је „најоштрији и најискренији жири“ састављен од 100 београдских основаца који су одлучивали између 47 наслова.

        Основци до 11 година бирали су победника за млађи узраст између 22 књиге приспеле на конкурс Дечје критике, док су три више биле пред оним старијим од 12 до 14 година.

        Заменик директора Градске библиотеке Марјан Мариновић оценио је да је „Доситејево перо“ награда која писцима значи више од свих осталих признања, јер жири чине деца која одлучују „на начин који се губи одрастањем“.

        „Деца одлуку доносе искрено, без фолирања, по аршинима правичности“, рекао је Маринковић и додао да процес који је покренуло Доситејево перо представља велики чин јер се свако дете развија кроз читање и учи да разуме себе и свет око нас.

        Друго место, због како је организатор навео, огромне конкуренције, у категорији за старији узраст поделиле су четири књиге „Лудвиг ван Моцарт“ Весне Алексић, „Немањићи, два орла“ Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића, „Волим те Сандра, ако није проблем“ Зорана Божовића.

        Иста награда припала је и последњој књизи коју је у животу написао Раша Попов „Овчарско-кабларска бајка“.

        Трећа награда у категорији за старије основце припала је Градимиру Стојковићу за књигу „На брегу кућа мала“.

        Другу награду за млађи узраст добила је књига „Триста славујевих песама“ Радомира Путњиковића, док трећу деле „Мени је мене жао“ Мирослава Кокошара и „Овако је то било“ Бранка Стевановића.

        Бета