Заштитиници насиља
П р в и п о г л е д
Ранко Кривокапић
* Председник Скупштине ЦГ Ранко Кривокапића који се, пошто је десетак дана хладио главу у ћутњи - идентификовао се са монструозном убилачком намером свог саветника Андреја Николаидиса, одбијајући и да га смени и да се од његових ставова огради
* За Ранка, очекиван антисрпски гест - као да је, збиља, кривоустилу текст диктирао кривокапиле! Заштитници насиља добро су научили своје улоге
Пише: Раде Брајовић
ТЕКСТ црногорског писца Андреја Николаидиса, “Шминкање политичког монструма”, збиром безочних порука безграничне мржње, изазвао је опширне одјеке и огорчена реаговања, али и помамна - реаговања на реаговања.
Ретка полемика превазишла је поводе, сабрала грубу слику изразитих противуречности и искључивости, фокусирајући се на разумевање принципа јавног морала, људских слобода и неизбежне актуелне политике, српске и црногорске…
У нашем амбијенту, типичном по неслогама, природно су деловала негирања мржње и насиља, које експлицира Николаидисов безочни текст, чак су се некако подносила и оспоравања тих реаговања, јер су објашњавана бригом за људске и стваралачке слободе. Али, не лези враже, грунули су, потом, отворено и дрско, они који мисле да су својим привилегованим положајем “попили сву памет овог света” и стекли сва права, па и право да буду - заштитници насиља!
И, одмах се видело да су појединачне и заједничке, друштвене и моралне вредности те тзв. политичке елите на доњој граници. Или дубоко испод ње.
Николаидисово, огољено и нимало фигуративно залагање за масовно смакнуће руководећих и обичних људи, окупљених у бањалучком “Борику”, на прослави две деценије Републике Српске, оспорили су, прво, неки новинари и лидери црногорске опозиције , а од српских, први вицепремијер Дачић, којег су одмах “на нож” дочекали говорљиви Чеда Јовановић и група писаца, међу њима и Сретен Угричић, упоравник Народне библиотеке Србије. Коначно, представио се и председник Скупштине ЦГ Ранко Кривокапића који се, пошто је десетак дана хладио главу у ћутњи - идентификовао с монструозном убилачком намером свог саветника, одбијајући и да га смени и да се од његових ставова огради, и све то најзваничније, на Колегијуму Скупштине.
За Ранка, очекиван антисрпски гест - као да је, збиља, кривоустилу текст диктирао кривокапиле! Оваквом утиску складно пристаје објављена опсервација учесника скупа Коче Павловића из Покрета за промене да пуна подударност предедника и његовог саветника “потврђује (његову) ранију изјаву да је Николаидис трбухозборац Ранка Кривокапића”…
Све може да се сакрије, али мора и да се открије. Било је тако у Подгорици, као у Београду - све се видело. Угричић се, тако, прво покајао што је потписао петицију писаца, понудио јавно оставку, па кад је смењен – све обрнуо, одлуку и ставове. Стигла му је помоћ колега, али и оних који одмажу – дама из бројних антисрпских невладиних оганизација.
Запоселе су све медије, посебно телевизије, растурале све грехе Србије, посебно на Космету, а одбиле да говоре о мржњи и насиљу колеге из Подгорице!
Заштитници насиља добро су научили своје улоге!
