Задруга је у мало бољем положају од Србије – нема дугова, нема тутора...

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА СЛАВИ 120 ГОДИНА - ФАКТИ РАЗГОВАРАЛИ СА ГЛАВНИМ УРЕДНИКОМ СКЗ ДРАГАНОМ ЛАКИЋЕВИЋЕМ

Драган Лакићевић

• Српска књижевна задруга је у положају сличном положају Србије, можда у мало бољем зато што је мања, и зато што ми, за разлику од наше државе немамо дугова. Немамо тутора, незвисни смо, али имамо свој понос и част, а управо се то Србији стално оспорава и зато се највише напада
• Задругу је основао државник Стојан Новаковић, први потпредседник био је лекар и песник Јован Јовановић – Змај, а први добротвори су постали и чланови – краљ Александар И Обреновић, па Никола Пашић, затим црногорски књаз Никола.
• Тада су људи блиски држави и на челу државе схватали колики је значај културно-националног прегалаштва, што данас није случај. Култура данас државу интересује тек с времена на време

         КАД се 26. новембра 2012. нешто пре 20 часова врата Народног позоришта отворе да дочекају све оне који дођу на прославу великог јубилеја - 120 година од оснивања једне од најстаријих култруних и националних институција Србије, Српске књижевне задруге - једина бојазан једног од првих људи овог националног блага, Драгана Лакићевића биће – хоће ли за све бити места.

         О томе шта значи ова институција за српски народ и како је опстала, чиме се бавила и шта су јој приоритети за Факте говори управо српски књижевник и главни уредник Српске књижевне задруге, Драган Лакићевић.

• Ако бисте оцењивали, како бисте оценили пут Српске књижевне задруге који је „прешла“ за 120 годна постојања?

         - Задруга постоји у три века, од чега најдуже у 20 веку, који је био век ратова, страдања и преврата. Све те промене Српска књижевна задруга, као установа културе, која ради са књигом и науком тешко је преживљавала, али је оно што је било узидано у њене темеље, у њен дух и циљ - успела да оствари за 120 година. Односно мисију и задатак својих оснивача. Те задатке СКЗ и сада остварује.

• Како данас гледате на положај наше културе, књиге.. нашег идентитета?

         - Атмосфером која влада и у којој живимо, која проистиче из глобалних и унутар-политичких прилика, оптерећених економском кризом и последицама недавног рата и промена поретка - не можемо бити задовољни, ни као људи од књиге ни као припадници ове државе и нације. У том смислу Српска књижевна задруга је у положају сличном положају Србије, можда у мало бољем зато што је мања, и зато што ми, за разлику од наше државе немамо дугова. Немамо тутора, незвисни смо, али имамо свој понос и част, а управо се то Србији стално оспорава и зато се највише напада.

• Колики је значај постојања овакве институције за државу и њен народ?

         - Самим тим што траје 120 година и емитује културу, науку и просвету преко књиге штампане ћирилицом у тврдом повезу, њена је улога огромна и немерљива. Књижевна историја би то могла да одреди прецизније и боље него ми. Али, о овоме се може говорити из разних аспеката.

         У првим годинама постојања Задруге, крајем 19. века, у свим новинама које су излазиле и тадашњој Србији и изван ње, говорило се много о значају наше установе. Новине „Бранково коло“ у Новом Саду и „Босанска вила“ у Сарајеву, у тим годинама бележиле су свако Задругино Коло које је тада излазило. Године 1902, на десетогодишњицу Задруге, велики песник Лаза Костић рекао је да је то најпоузданија и "најрадљивија" издавачко-културна дружина јер, како је рекао, „са њом знате са ким имате посла“.

         Дакле, тај начин организовања друштва и постизања националног јединства књигом и културом уживао је огромно поверење код писмених и паметних људи оних и доцнијих времена. Отуд, између два рата, у једном тренутку, Задруга броји 15. 000 чланова и исти толики је тираж Задругиног „Плавог кола“. У доба Тита, Задруга достиже тираж и број чланова од три до пет хиљада, што је велики успех за једну традиционалну институцију која издаје српску и светску, стару и нову књижевност. Ако схватимо да је „Задругино коло“ до сада објавило 704 књиге, онда је то најмногобројнија и јединствено уређена колекција књига не само на Балкану него и много даље. Та књига је присутна у сваком дому у којем се читају књиге, у свим земљама, свуда у расејању где има Срба.

         Задруга је објавила и замашне научне пројекте као што је „Историја српског народа“ у десет томова, затим са Матицом српском едицију "Српска књижевност у сто књига", са Просветом "Стару српску књижевност" у 24 књиге и многе друге пројекте, библиотеке и засебне монографије.

• Да ли је данас могуће књигом и културом постићи национално јединство? Да ли институција на чијем сте ви челу може томе да допринесе и колико држава то може да искористи?

         - Циљ да се књигом и културом очува национално јединство постојао је и пре 120 година и он ни данас није ништа мањи. Данас је то теже иако књига много краће путује до одредишта него што је то био случај пре 120 година из разних разлога и разних ствари које књигу ометају и бацају је негде у сенку. Зато је сада и број чланова и тираж Задруге мањи него тада.

         Задругу је основао један државник Стојан Новаковић, а први потпредсеник био је лекар и песник Јован Јовановић – Змај. Професори универзитета су били чланови и оснивачи а први добротвор био је краљ Александар И Обреновић, па Никола Пашић, затим црногорски књаз Никола. Тада су људи блиски држави и на челу државе схватали колики је значај културно-националног прегалаштва, што данас није случај. Култура данас државу интересује тек с времена на време. Али Задруга не хаје за министре и странке које су час на власти а час не. Ми радимо и остварујемо циљеве зацртане још пре 120 година у условима у којима је то могуће и на тај начин делимо судбину свог народа, његовог опстанка, духа и културе.

• Да ли се и ко од политичара у последњих 20 година интересовао за рад Задруге и њене проблеме?

         - Наша институција је старија и од политчара и од политчких партија и она ће сведочити њима а не они њој.

Рецитоваће се и неколико Змајевих стихова на Теслином енглеском

         НАМА је овом тренутку важна подршка Српске православне цркве, а Његова Светост Патријарх Иринеј благословиће наш јубилеј. Министарство културе је још пролетос подржало обележавање Задругине 120. годишњице, а ноови министар културе г. Братислав Петковић најавио је долазак и реч на нашој Академији, што говори да за сада имамо његову подршку – наглашава Драган Лакићевић.

         Обележавању јубилеја присутвоваће Његово краљевско Височанство принц Александар Карађорђевић и наши многобројни чланови.

         По први пут ће бити изведена „Свечана песма Српске књижевне задруге“ коју је компоновао Светислав Божић, и надамо се да ће она од сада па надаље бити интерпретирана на свим нашим будућим јубилејима. Песму ће извести Академски хор „Иво Лола Рибар“, са диригентом Милованом Панчићем.

         Биће изведен и мали драмски приказ о доласку Николе Тесле у Београд 1892. године, кад га је, са председником београдске општине, на станици дочекао Јован Јовановић-Змај, оснивач и потпредседник Српске књижевне задруге, који је иначе и творац иницијала СКЗ који се 120 година налази на свим нашим књигама.

         Змај је тада учланио Теслу у Српску књижевну задругу и добро је познато да је Тесла том приликом Змају пољубио руку. Познато је и да је Тесла тада неколико Змајевих песама међу којима и „Три хајдука“ превео на енглески језик Управо ту песму, у исказу глумца Србе Милина, ћемо чути на српском, а рецитоваће се и неколико Змајевих стихова на Теслином енглеском. У програму ће учествовати воклани солисти Љубица Вранеш мецоспоран и Ивана Петровић сопран уз клавирску пратњу Ивана Јовановића.

         Балетски уметници изводе сцену из балета „Ко то тамо пева“, а затим ће у неколико наврата глумци Љиљана Благојевић, Синиша Убовић и Биљана Ђуровић, говорити одломке најпрепознатљивијих тектова из српске књижевности од народних песника и Светог Саве па до Моме Капора и Бране Петровића.

         Наступиће и велики живи песници, Матија Бећковић, Рајко Петров Ного, Добрица Ерић, Милосав Тешић.

         Бранкица Ристић