За чиме су звона звонила у овој години, а који сат ће Србији откуцавати у 2015-ој?

КОЛИКО ТРЕБА ДА СЕ БОЈИМО СВЕГА ШТО ИЗ ОВЕ ПРЕНОСИМО У НАРЕДНУ ГОДИНУ?

        УВЕК се и испод догађаја нешто догађа, можда и важније од самих догађаја. Били актери и савеременици тога свесни или не били.

        Шта је током 2014-те све текло испод „реке догађаја“?

        Шта власт није дала да се види?

        Шта је имала разлога да крије?

        Који сат ће Србији откуцавати у 2015-ој?

        Имамо ли заиста разлога да поводом 2015-те - после Малезијаца и Француза - будемо највећи песимисти на планети?

        За киме су звона звонила, а за киме (и чиме) ће тек?

Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, главник уредник портала Нови стандард

За нас нема доброг расплета, предуго укуцавамо ексер у железо

 
• Стиже нам на наплату много онога што смо радили у протеклој години. Биће 2015-та бурна година у којој се ипак нећемо потући међу собом
 

        НАСТАВИЛИ смо у 2014. са евроинтеграцијама, са веома погубним економским курсом и наставили све друге погубне трендове, тако да је 2014, у најкраћем, била година када смо укуцавали ексер у жељезо.

        У 2015. ишчекујемо да ли ће пући ексер или жељезо. Одговор знамо!

        То ће да изгледа - да се смрзнемо! Биће то бурна година у којој се нећемо потући међу собом - овакви никакви, и у којој нећемо мислити зло једни другима - уместо онима који су нас окупирали. Бар бих ја био врло задовољан таквом годином.

        Кроз 2015. се нећемо провући, сем ако одлучимо да се више не „провлачимо“. Стиже нам на наплату много онога што смо радили у протеклој години. Олупаће се о главу многима. За нас нема доброг расплета. Али, многи међу нама би све дали да им се олупа о главу, ако би се олупало о главу и онима који су нас окупирали!

        Очекујем да мој Нови Стандард настави да ради. Да будем амбициознији од тога - нити могу, нити смем.

        Биће довољно да сви наставимо да радимо и да наставимо да некако живимо.

Драган ПЕТРОВИЋ, старији научни сарадник Института за међународну политику и привреду

Власт крвари, ловци само треба да се крећу равномерно и да не праве пропусте 

 
• Томислав Николић је саучесник у овој политици, али не и њен иницијатор. Његове последње изјаве сведоче да настоји да остане даље од овога што ради Вучић и да тражи саговорнике и сараднике на политичкој сцени - нарочито поводом спољнополитичког курса
 

        ГЕНЕРАЛ Божа Делић ми је 2009. рекао да Тома пушта Вучића у англосаксонске везе да упадне у вртлог.

        То се и десило. Подсетимо - Томину резолуцију за Косово и Метохију је 2013. влада Вучић-Дачић је изиграла, а он сада 2014. најављује нову.

        Николић је, дакле, саучесник у овој политици, али не и иницијатор. Последње што изјављује је његово настојање да остане даље од овога што ради Вучић и тражи саговорнике и сараднике на политичкој сцени - нарочито поводом спољнополитичког курса, да не би остао „британска краљица“.

        Ове противречности премијера и председника би опозиција могла да искористи!

        Усложњава се политичка ситуација, имамо нову странку Ненада Поповића, Синиша Ковачевић у јануару оснива своју странку, СРС већ имамо и стоји у засебној колони, плус патриотски фронт који воде ДСС и Двери. Имамо СПС као мекши део власти, свесни су да се отишло предалеко, нарочито у погледу неолибералне економије.

        С друге стране,  Вучић није спреман да сагледа погубност досадашње политике, а Николић тражи промену политике према споља, нарочито према Русији.

        Шта је реално: опозиција нема реалну позицију, нема је у парламенту и ово нарастајуће незадовољство и сложеност ситуације мора да искористи.

        Власт појачава притисак на опозицију, чак је ограничава у интернет простору који је досад био слободан. На почетку 2014. опозиција је била неорганизована, а у 2015-ој неће бити тако.

        Власт крвари, а ловци само треба да се крећу равномерно и да не праве пропусте.  

Коста ЧАВОШКИ, академик, професор Правног факултета у Београду

Вучић и Николић су два  „крокодила” у истој води

 
• Током 2014-те звона су звонила за нашим Косовом и Метохијом, а бојим се да ће се то и у 2015-ој наставити
 

        ТОКОМ 2014. је откуцавало, или, боље речено, звона су звонила нашем Косову и Метохији, склопљени су најпоганији уговори у Бриселу са владом самозване државе косметских Арбанаса, а наша Влада је признала независност и сувереност те самозване државе - иако никада то речима није до краја изрекла. Бојим се да ће се у 2015-ој то откуцавање наставити.

        Плате и пензије су смањене, нема никаквих изгледа да се појача и убрза привредна активност. Да ли ће се нешто променити изборима и да ли ће их бити? То зависи од Александра Вучића.

        Можда ће уместо Дачића да доведе Тадића. Или ако одлучи да се реши председничких услуга Томислава Николића - тако што би се председник бирао у парламенту. За то мора да мења Устав.

        Односи између Вучића и Николића су овакви: према једној афричкој пословици - не могу два крокодила у једном рукавцу исте реке. У том погледу ми смо - Африканци.

Мило ЛОМПАР, професор Филолошког факултета у Београду

Не видим на хоризонту ништа што би указвало на бољитак

 
• Медијски и политички монопол владајућих странака ће се наставити, појачаће се мере менталне, политичке, можда и физичке репресије, а биће још већих економских невоља
 

        У ОДЛАЗЕЋОЈ години је постигнута вишеструка сагласност наше политичке јавности на платформи која је, по мом мишљењу, крајње негативна по наше државне, националне и културне интересе. Тај ток ће се продужити и на наредну годину.

        Наш индивидуални живот зависи од нас, али када је реч о јавном животу -  ту нисам оптимиста. Ништа не видим на хоризонту што би указвало на бољитак: медијски и политички монопол владајућих странака ће се наставити, појачаће се мере менталне, политичке, а могуће и физичке репресије, биће још већих економских невоља - пре свега отпуштањем јавних и државних службеника. Све то делује искључиво онеспокојавајуће.

        Када је реч о спољној политици, чини ми се да ће кретање Србије бити у смеру укључивања у NATO структуре и не бих искључио да ћемо се у извесном смислу одмаћи од рускох утицаја.

Мирослав ЛАЗАНСКИ, војно-политички комментатор Политике

Није право питање ко је за Русе, а ко за Американце, већ - ко је за Србе?

 
• Страни амбасадори се овде осећају као римски проконзули који преко медија говоре шта Србија треба или не треба да уради. Ми на то не реагујемо адекватно јер смо све ставили на карту уласка у ЕУ. А они користе ситуацију - хоћете код нас, радићете како вам кажемо. Ту се надам да ћемо 2015.коначно повући ручну кочницу, да не трчимо и да не будемо већи католици од папе
 

        ПРВО, најважније је здравље, лична срећа и успех у професији.

        А остало (уздах), па добро, криза је потресла целу Европу и не можемо бити изоловани од економских проблема. Надамо се да ће бити боље.

        Када је реч о притисцима, мислим да нећемо трпети притиске, јер можете да притискате само оне земље за које очекујете да ће подлећи притисцима - а подлегање није у духу српског народа.

        Кад год су Србију притискали она је реаговала врло жестоко и контрапритиском. При том, на које би ми то притиске могли да реагујемо, када - ако слушате изјаве наших политичара у последње време - Србија неће трпети притисак. 

        Чиме могу да нас уцењују? Санкцијама Русији? Извините, али санкције није увела ни Турска која је чланица NATO. Што бисмо ми у овом часу усклађивали политику са ЕУ када сигурно нећемо ући у ЕУ у следећих пет, шест година?

        Ја се надам реформи правосудног система. Сећате се изјава политичара у последње време да је реформа правосуђа изведена перфектно? А видите шта се све догађа. И правосуђе и здравство и школство мора да се подигне на европски ниво, али трчати за ЕУ слепо у свим сегментима њеног битисања није паметно. И ЕУ има чланице првог, другог и трећег реда.

        Схватам потребу да ту и тамо добијемо неке паре од ЕУ кредита, али је питање колико можете рачунати на ту помоћ. Бугарска и Румунија су чланице, па им је стандард исти, у Хрватској је стандард чак пао! Људи су слуђени - ушли у ЕУ, а финансијска ситуација им је гора.

        Треба да видимо које европске вредности можемо да баштинимо, а шта не би било добро за српске националне и државне интересе.

        Предуслов да их заштитимо је национални консензус. Не треба да питамо ко је за Русе, а ко за Американце, већ - ко је за Србе.

        Страни амбасадори се овде осећају као римски проконзули који преко медија говоре шта Србија треба или не треба да уради. Ми на то не реагујемо адекватно јер смо све ставили на карту уласка у ЕУ. А они користе ситуацију - хоћете код нас, радићете како вам кажемо. Ту се надам да ћемо 2015.коначно повући ручну кочницу, да не трчимо и да не будемо већи католици од папе.

        Диана Милошевић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари