Утицај Русије у Србији се наредних година неће смањивати, можда ће и даље расти

ОВАКВО БУЈАЊЕ СРПСКО-РУСКИХ ВЕЗА ЈЕ БЕЗ ПРЕСЕДАНА НАКОН ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА

  • Током протеклих девет година присуствујемо континуалном опадању утицаја кључних западних држава на Балкану и - сасвим логично - расту утицаја осталих актера. Проблем за ЕУ на Балкану је због тога системски и структурални. И он ће се наставити
  • Могућа је додатна дестабилизација југоисточне Европе. ЕУ ради са елитом, а у јавном мњењу њена популарност континуално бледи. Пример Совјетског савеза нам објашњава како се овај процес завршава када дуго траје. Друга могућност је да ЕУ потпуно буде избачена из игре и да се о судбини Балкана ништа не пита. Уколико то буде ново становиште САД, Брисел ће се наћи у неиздрживој позицији
  • Европска унија од 2008. године предводи процес изградње друге албанске државе на Балкану, а од 2012. године руководи и процесом којим статус државолике творевине назване „Република Косово“ треба да буде легитимизован у међународним односима. Тачније, треба да се заврши пријемом такозване државе Косово у УН. То су проблеми за инсталирање ширег утицаја ЕУ у српском јавном мњењу
  • Од тренутка када је ЕУ постала спонзор албанске независности, почело је њено поистовећивање са NATO. И ту се, дугорочно гледано, мало шта може променити
  • У муслиманским срединама у БиХ јача утицај Турске. Према истраживању сарајевског тинк-тенка Популари, 72.5% муслимана из БиХ највише воли Турску од свих страних земаља. При томе, Србија је у БиХ инвестирала 6 пута више него Турска, обим трговинске размене Сарајева са Београдом је 6 пута већи него са Анкаром, сами Турци два пута више инвестирају у Србију него у БиХ, а скоро сви емигранти из ове државе завршавају у ЕУ, САД или Канади. Србија и Срби, дакле, нису изузетак
Душан ПРОРОКОВИЋ, излагање на скупу „Импликације српско-руских односа на процес приступања ЕУ“, скуп је организовао Европски покрет у Србији

    

        ПОЧЕЋУ од закључка који гласи: утицај Русије се у наредним годинама у Србији неће смањивати! Да ли ће он још више расти, зависи од пуно фактора.

        ЕУ се са тим мора помирити и пронаћи начин да делује у новим околностима. Најрационалније би било да се праве стратешки аранжмани са Русијом.

        У геополитичком контексту, циљеви континенталне Европе нису у колизији са циљевима Русије. Како на Балкану, тако и на Блиском истоку, сахарско-сахелском појасу и у Централној Азији. То у Бриселу морају што пре схватити. У супротном, ЕУ се може суочити са две алтернативе.

        Прва је да ћемо имати додатну дестабилизацију југоисточне Европе. ЕУ ради са елитом, а у јавном мњењу њена популарност континуално бледи. Пример Совјетског савеза нам објашњава како се овај процес завршава када дуго траје.

        Друга могућност је да ЕУ потпуно буде избачена из игре и да се о судбини Балкана ништа не пита. Уколико то буде ново становиште САД, Брисел ће се наћи у неиздрживој позицији.

        До овако радикалних становишта свакако не можемо доћи уколико анализирамо импликације српско-руских односа на евроинтеграције Србије, већ обрнуто: уколико анализирамо какве импликације има процес евроинтеграција Србије на српско-руске односе.

        Зашто правим ову инверзију?

        Србија је од 2008. године чврсто на „евроколосеку“, чак до те мере да је једну паролу - „Европа нема алтернативу“ - прогласила за своју спољнополитичку доктрину. Међутим, у истом том периоду, паралелно са интензивирањем наших евроинтеграција, долази до продубљивања и проширивања српско-руских веза темпом који је до сада виђен само једанпут у историји: у време Првог српског устанка.

        Некима ће ово деловати парадоксално, али су чињенице такве: што је Србија више опредељена за ЕУ, то је присуство Русије у Србије веће. Недавно је чак Зигмар Габријел у врло емотивном иступу рекао: „Не разумем на пример зашто некога на путу од аеродрома ка центру Београда поздравља велики билборд посвећен руско-српском пријатељству, док су жута и плава боја Европске уније потпуно невидљиве.“

        Зашто је то тако?

        Одговор на ово питање треба тражити кроз три нивоа анализе: ужи национални, који обухвата државу Србију и српски етнопростор, шири регионални, који обухвата Европу као континент и најшири могући - глобални.

        Прво, што се тиче најужег контекста треба нагласити да од 2008. године Европска унија предводи процес изградње друге албанске државе на Балкану, а од 2012. године руководи и процесом којим статус државолике творевине назване „Република Косово“ треба да буде легитимизован у међународним односима. Тачније, треба да се заврши пријемом такозване државе Косово у УН. То су проблеми за инсталирање ширег утицаја ЕУ у српском јавном мњењу.

        Све до једностраног корака Албанаца, у нашем јавном простору је прављена осетљива граница између NATO и ЕУ. NATO је извршио агресију на нашу земљу, а ЕУ је била мировни пројекат, интеграција захваљујући којој ћемо налазити решења и због које ћемо живети боље. Од тренутка када је ЕУ постала спонзор албанске независности, почело је њено поистовећивање са NATO. И ту се, дугорочно гледано, мало шта може променити.

        Без нових политичких решења, утемељених на једнаким принципима за све постјугословенске државе, не може се очекивати да утицај ЕУ у јавности расте. Бадинтеров принцип је требало да представља политичке темеље за изградњу релативно безбедног Балкана. ЕУ је од њега одустала 2008. године и сада треба тражити нова решења. На Бадинтера се више не можемо вратити.

        Посматрано са регионалног, континенталног становишта, треба имати у виду и да је од ескалације глобалне економске кризе 2008. године привлачност евроинтеграција почела да испарава. То је општи тренд, који се у неким друштвима испољава више, у некима мање, али је свуда присутан.

        Целу деценију смо у прилог евроинтеграција слушали објашњења како ће нам то омогућити да будемо богатији, живимо боље и изградимо уређенију државу. У томе је било и истине, али је више нема или има све мање и овакве тезе је све теже бранити. Отуда и све интензивније размишљање о алтернативама. Посебно ако имамо у виду да се данас европске земље срећу са бројним изазовима и претњама којих пре десет година није било. Мигрантском кризом или бесмисленим ратом у Украјини на пример.

        Идеалистичке теорије су покушавале да на централно место у истраживању међународних односа поставе појмове попут слободе, развоја, људских права или вечитог мира. Међутим, данашња дешавања нам доказују да су реалисти у праву када за централни појам проглашавају - безбедност. Овакве кризе отварају питања претњи и безбедности.

        Европски народи и државе све више размишљају како да се заштите од нових претњи по сваку цену. Посматрано из тог контекста, европска интеграција се више не сагледава као опште решење, већ само као делимично. Разлика у ова два погледа је огромна.

        На крају, када је реч о глобалном становишту, према већем броју показатеља војне, економске и политичке моћи кључних актера међународних односа, са великом поузданошћу можемо констатовати да присуствујемо трансформацији структуре светског политичког система. Свет више није једнополаран и западни центри моћи су изгубили монопол у светској политици. Како другачије тумачити све чвршћу опредељеност источноевропских држава да се тесно сарађује са Кином! Кина је све важнији актер у источноевропској политици.

        Истовремено, утицај ЕУ на источноазијску политику не постоји или је у крајњој линији ограничен на тражење решења за севернокорејски проблем кроз активности Немачке и Француске (и доскора Велике Британије као дела ЕУ) у СБ УН.

        Последица свега јесте што за протеклих девет година присуствујемо континуалном опадању утицаја кључних западних држава на Балкану и - сасвим логично - расту утицаја осталих актера. Проблем за ЕУ на Балкану је због тога системски и структурални. И он ће се наставити.

         Без политичких решења је, како нас историја учи, немогуће ове трендове обрнути. Како политичких решења која се тичу нашег простора и регионалног безбедносног оквира, а који више, очито је, не може почивати на наметнутом западнобаланском конструкту, тако и решења о даљој судбини ЕУ и њеном позиционирању у глобалним размерама.

        У прилог мојим тезама на крају бих додао и пример из БиХ.

        У муслиманским срединама у БиХ јача утицај Турске. Према истраживању сарајевског тинк-тенка Популари из 2014. године, 72.5% муслимана из БиХ највише воли Турску од свих страних земаља. При томе, Србија је у БиХ инвестирала 6 пута више него Турска, обим трговинске размене Сарајева са Београдом је 6 пута већи него са Анкаром, сами Турци два пута више инвестирају у Србију него у БиХ, а скоро сви емигранти из ове државе завршавају у ЕУ, САД или Канади. Србија и Срби, дакле, нису изузетак.

        Брзе промене околности у којима живимо и односа снага у међународној политици остављају драматичне отиске у нашим јавним мњењима и последично - политичким опредељењима. Због тога , анализирајући досадашња дешавања, и после „Берлина плус“ и „новог Маршаловог плана“ не треба очекивати неке веће промене.

        Све док не буде и новог политичког курса и јасних стратешких опредељења у самом Бриселу која се тичу уређења региона, новог организовања ЕУ и њене улоге у светској политици.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

misko's picture
misko 19:05 14.06.2017.

  • +21
Voting is closed.

a ŠTO TOM LIKU SMETA BILBORD OVO JE KAPITALISTIČKA DRŽAVA SVAKO MOŽE DA ZAKUPI PROSTOR I DA OGLAŠAVA ŠTA HOĆE.EVO BRATE IDEM DA PITAM POŠTO SU 2 BILBORDA ISPRED SKUPŠTINE DA OKAČIM RUSKO SRPSKU ZASTAVU TAMO I NAPIŠEM "PRIJATELJI" NA RUSKOM I SRPSKOM, PA ŠTA KOŠTA:)

Sloba's picture
Sloba 19:50 14.06.2017.

  • +12
Voting is closed.

Tako je Misko. Kapitalizam treba koristiti za nase potrebe, za potrebe radnog naroda , do poslednje kapi, sve dok né izdahne od dehidratacije posle maratona.

Adios Amigos's picture
Adios Amigos 19:51 14.06.2017.

  • +6
Voting is closed.

Iscenko i Prorokovic to su za mene likovi iz paralelnog univerzuma.

Покришкин's picture
Покришкин 10:13 15.06.2017.

  • +10
Voting is closed.

Рече пантљичара чији паралелени универзум може бити само задњи режањ дебелог црева.

don_kihot's picture
don_kihot 20:20 14.06.2017.

  • +15
Voting is closed.

Nije problem sto Rusija u Srbiji buja, problem je sto ne postoji koridor od Rusije do Srbije.

Slobodanka's picture
Slobodanka 22:59 14.06.2017.

  • +18
Voting is closed.

Reka Dunav je taj koridor kao medjunarodno plovna reka, a pruža se 588 km u Srbiji, zatim 1075 km u Rumuniji i uliva se u Crno More.
Krim je nama najbliža ruska teritorija, zatim Krasnodarski kraj (Kubanj!), Rostovska oblast, itd.

"Rodna Srbijo" pesma posvećena sestri Srbiji u izvodjenju kubanskog kozačkog hora
https://www.youtube.com/watch?v=JLTdiZsfjNo

don_kihot's picture
don_kihot 22:44 14.06.2017.

  • +13
Voting is closed.

Mislio sam na politicki koridor Slobodanka. Po tom pitanju Srbija je ucjenjena zemlja.

Slobodanka's picture
Slobodanka 23:59 14.06.2017.

  • +13
Voting is closed.

Don Kihote - Da smo jurišali na vetrenjače već bi i taj problem rešili, ali "komplikovanije" je.
Srbija nije ucenjena! Postoje samo neki domaći likovi kojima kad treba glasova od svog srpskog naroda onda je taj koridor otvoren. Ali, kad to obave onda brže-bolje zatvaraju koridor.

Tomislav Nikolić je sada na čelu Saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom. Da li je zaslužio tu funkciju ako neće da zna za Krimski referendum i kako je nekad Krim oduzet Rusiji i kako se sada na ispravan način vratio matici. Za njega je zakon samo ono što kaže Brisel, tako da će nam uništiti i koridor.
Evo njegove grešne i pogrešne simetrije:
Након разговора са председником Чешке Милошем ЗЕМАНОМ, изговорио: „ЕУ признаје независност Косова, а не признаје право Криму на самоопредељење. Русија не признаје независност Косова, а признаје Криму право на самоопредељење. Србија подржава територијални интегритет и Србије и Украјине, што сматрам да је једини исправан став“
http://fakti.org/serbian-point/posrbljene-vesti/nikolic-u-pragu-mahao-sv...
Hm, a u startu njihovog Briselskog dogovaranja stoji cilj da Srbija i Kosovo ulaze nezavisno u EU.

bgd_202's picture
bgd_202 13:08 15.06.2017.

  • +4
Voting is closed.

Simpatično je to što verujete u Božić Bate... a vidim imate i volje da o tome pišete... Sve u svemu, kad već nemamo pravog humorističkog programa na javnom servisu, dobro je da ga nalazimo alternativno... Don Kihote, ništa oni ne razumeju!

Slobodanka's picture
Slobodanka 15:43 15.06.2017.

  • +6
Voting is closed.

bgd_202 - Ne verujem u Božić Bate jer znam da se sve postiže radom, ali bitno je kako je taj rad osmišljen. Božić Bata koji svaki dan defiluje je put Srbije u EU bez alternative, a njegov osnovni posao je da narod bude lako prevaren i zemlja opljačkana.
Nekad i sad velika je razlika. Više od 10 godina radila sam na poslovima medjunarodnih kredita. Naprimer još početkom 80-tih u uslovima Medjunarodne banke za obnovu i razvoj za Srbiju pisalo je da ni slučajno ne smeju biti kreditirani u Srbiji sistemi za navodnjavanje. Znači već tada su planirali kako da uspore naš razvoj. Kad su došle 2000-te neke moje kolege su umrle od tuge što ne mogu normalno da završe svoj radni vek. Ti isti savetovali su me dobronamerno da se uzalud ne nadam te da ni ja novi posao neću pronaći. Pronašla sam ga za tri meseca i to u stranoj kompaniji, ali kod vlasnika normalnog poslovnog ponašanja. Jako je bitna istrajnost i nikad ne kapitulirati. Pišem ja ovo i sa sećanjem na te ljude koji su u suštini bili ispravni, ali su duhom bili slabiji od mene. Radila sam i naradila se na dosta različitih poslova, a sada iskreno želim da naši mladi i mladji ljudi koji su uglavnom bez iskustva ili bez značajnog iskustva budu za sebe probitačni i uspešni. Tačno je da je njima sada puno teže, ali sigurno je da ne smeju da se prepuste slabostima koje vode u tugu i depresiju i odustajanje od svega.
NEMA NIČEG SMEŠNOG U ŽELJI DA PROMENIMO I TRŽIŠTA SA KOJIM SARADJUJEMO DA BI RADILI ISPRAVNE POSLOVE BEZ "POLITIČKIH" TAČNIJE PLJAČKAŠKIH ULTIMATUMA.

Slobodanka's picture
Slobodanka 14:16 15.06.2017.

  • +4
Voting is closed.

bgd_202 - Privid je da se puno radi, ali ovo je vreme velikog lutanja i nerada u Srbiji, ali ne zato što smo mi to želeli i tražili ili zaslužili nego zato što su spoljni uticaji veoma loši.

Slobodanka's picture
Slobodanka 15:15 15.06.2017.

  • +5
Voting is closed.

bgd_202 - Volim ja i zapadnu Evropu odnosno celu Evropu, ali dok postoji ovakva EU takva ljubav nam se ne isplati. Ono što je bio i što jeste normalan interes poslovnih ljudi iz Evrope u Srbiji - EU na to dodaje političke i druge zahteve i pretvara to u polugu kojom gazi i uništava Srbiju.
Moje dete radi u Nemačkoj dok ne skupimo dovoljno novca da počne svoj posao ovde. Dete mojih prijatelja radi u Emiratima. I tamo i onamo domaćini se ne druže sa strancima, nego bivši Jugosloveni se druže izmedju sebe i to prilično normalno. Ima čak i Šiptara koji se druže sa njima. Ima i novih mešovitih brakova. Znači tamo daleko je moguća mala Jugoslavija, a ovde je uništena da bi njeni manji delovi bili ovako ili onako opljačkani. Belosvetski lopovi kao pravi kriminalci više joj ne pominju ni ime nego samo kažu Zapadni Balkan. Naravno da želim da se zemlja u kojoj živim spasi i obnovi i da se mnoga velika deca svojoj kući vrate.

Igor Grozni's picture
Igor Grozni 22:16 14.06.2017.

  • +12
Voting is closed.

Boze daj
Amin.

Додај коментар