Умро велики српски глумац Бора Тодоровић чије улоге су обележиле епоху

РОДИО СЕ 1930. ГОДИНЕ У УЧИТЕЉСКОЈ ПОРОДИЦИ У БЕОГРАДУ,

А ГЛУМУ СТУДИРАО У КЛАСИ СА ЉУБОМ ТАДИЋЕМ

Бора Тодоровић

• Добитник је бројних награда укључујући Стеријину, награду „Ћуран“, „Зоранов брк“, „Павле Вусијић“, Гран при за улогу у „Професионалцу“ у Кану

          ВЕЛИКИ српски филмски и позоришни глумац Бора Тодоровић преминуо је јутрос у Клиничком центру Србије.

          Како су пренели раније београдски медији, глумац је недавно оперисао слепо црево. Током опоравка му је позлило и пао је у кому.

          Тодоровић је рођен је 1930. године у учитељској породици у Београду. Напустио је студије машинства и посветио се студирању глуме. Био је у класи са Љубом Тадићем, Слободаном Цицом Перовићем и Марком Тодоровићем код професора Јозе Лауренчића.

          Брат је славне Мире Ступице, а отац глумца Срђана Тодоровића и глумице Дане Тодоровић.

          Његов први позоришни ангажман био је у Београдском драмском позоришту, али убрзо са сестром Миром Ступицом и њеним тадашњим супругом Бојаном Ступицом одлази у Загреб где је четири године радио на сцени Хрватског народног казалишта.

          По повратку у Београд игра у Атељеу 212 до 1983. године, у коме се и најдуже задржао играјући у представама: Арсеник и старе чипке, Спровод, Крмећи кас, Развојни пут Боре Шнајдера, Капе доле, Друга врата лево, Мрак и шума густа, Псеће срце, Радован ИИИ, Маратонци трче почасни круг, Чудо у Шаргану, Аудијенција Вернисаж, Вештина, Повратак.

          На филму је остварио велики број значајних улога, препознатљивим по његовом озбиљном изразу лица чак и када су у питању комедије. Многе реплике ликова које је играо данас су препознатљиве и често се цитирају.

          Добитник је бројних награда укључујући Стеријину, награду „Ћуран“, „Зоранов брк“, „Павле Вусијић“, Гран при за улогу у „Професионалцу“ у Кану.

КОВАЧЕВИЋ: Отишао је један од најзначајнијих и најшармантнијих српских глумаца

Душан Ковачевић

          Колеге и пријатељи преминулог глумца су оценили да смо са одласком Боре Тодоровића изгубили великог глумца, једну од најведријих личности београдског пејзажа и сјајног друга и пријатеља,

          „Напустио нас је један од најзначајнијих, најпопуларнијих и најшармантији глумац у историји српског позоришта, филма и телевизије. Бора је био и остаће упамћен по улогама малих људи који се сналазе уз осмех и приче за преживљавање. Често је играо самог себе са шармом који је заштитни знак Београда, рекао је Тањугу драмски писац Душан Ковачевић.

          „Са Бором одлази најближи род многих грађана Србије, а мени ће недостајати мој старији брат“, додао је он.

          Глумац Бранислав Лечић рекао је да му је „веома тешко што је отишао један од изузетних глумаца и пријатеља, Бора Тодоровић.

          Са њим сам радио филм „Професионалац“ и то је било на моје задовољство, јер никада лакше и лепше нисам радио са једним глумцем који итекако уме да направи флексибилну границу између свог интимног, приватног и онога што је глумачки задатак, рекао је Лечић Тањугу.

          „Мислим да га је то карактерисало кроз цео живот, а то су могли и сви остали да осете, а то је да се не зна да ли се зеза или глуми, да ли је озбиљан или се шали. Његова духовитост и хумор су били храна не само на сцени, већ и изван ње, зато што је заједно са Драганом Николићем и другим глумцима успевао да направи занимљиву атмосферу, као и да створи приче, анегдоте које и дан данас живе“, додао је он.

          Он је редак талентовани, спонтани глумац који је увек успевао да остави свој лични печат у свему што је радио, закључио је Лечић.

          „Бора је био велики, суптилан глумац, али пре свега сјајан друг и пријатељ. Духовит, увек најлмлађи у друштву. Али, нажалост најмлађи и одлази. Неизмерно сам тужан“, рекао је Тањугу режисер Горан Паскаљевић.

          Театролог Јован Ћирилов оценио је да је са одласком Тодоровића из наше средине „нестао један од најведријих глумаца и личности београдског пејжажа.

          „И то је некаква животна противречност повезивати Бору Тодоровића са крајем. Остаје нам уверење да глумачка уметност оставља за собом траг, пре свега у његовој породици, у његовом сину, утицају који је учинио на друге, бар утиску да се са ведрином може пролазити кроз наш тегобни живот и кроз нашу средину у којој увек има вишка историје“, рекао је Ћирилов Тањугу.

          Директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић рекао је да је смрт Тодоровића „огроман губитак и за нашу кинематографију и за позориште и за породицу и културу“.

          То је каријера која је трајала као мало која, он је још 1956. играо у филму „Мрежа“ Бојана Ступице и тада је почео своју филмску каријеру и свих ових година био је присутан и на филму и на телевизији.

          Оно што је радио 80-тих година са свим најпознатијим редитељима са ових простора: Гораном Марковићем, Гораном Паскаљевићем, Емиром Кустурицом, Шијаном, Балетићем, Душком Ковачевићем... је оно по чему се наша кинематографија препознаје када се осврнете шта је наша кинематографија била у 20. веку, рекао је Зеленовић Тањугу.

          „Оно што је мени занимљиво је да се реплике из тих филмова у којима је играо и данас се могу чути у свакодневном говору и то говори да Бора Тодоровић није био глумац клишеа. Све су његове улоге веома разноврсне и особене на свој начим и то је доказ његовог огромног глумачког талента који је Бора поседовао. Огроман је губитак за све нас“, закључио је он.

          Тањуг