Украјина је важна битка и за Србију, Српску, Црну Гору и Македонију
ОДАВНО ДОБРО И ЗЛО НИСУ ТОКОМ СУКОБА БИЛИ ТАКО ФИЗИЧКИ БЛИЗУ ЈЕДНО ДРУГОМ КАО ПОВОДОМ КИЈЕВА И КРИМА
- Суштина политике САД и Европске уније и званично је постало легализовање негације права на живот било којег живућег дамара на планети ако пулсира супротно у од њих задатом смеру и ритму
- Није више у питању геополитичко надметање, већ гола борба за опстанак
- Црнило као основна боја савезника ЕУ и САД у походима на словенску православну цивилизацију је оличено у физичким, духовним, филозофским, политичким и најзад и правним наследницима фашизма, нацизма, инквизиције, колонијализма...
Пише: Оливер ВУЛОВИЋ
ЕВРОПСКА унија и САД су на примеру Украјине претрчале Годоа и улетеле право у Бекетове усране и упишане пелене.
У покушају да и тамо негирају историјске истине и створе нови из низа стратегијски предвиђених неприродних поредака који су планирали да на мала врата уведу у међународно право и на силу му искреирају историјско упориште - ЕУ и САД су се у Украјини запрепашћено закуцале у војно-политички резултат намењен противнику, политички контраструктурализам и успут неповратно урушиле идеал савременог западног егзистенцијализма.
Баш онде где су се кроз историју све пропасти западних идеолошких злопотреба увек и дешавале, на руском тлу.
Грађанка Симферопоља је у директном преносу у скајп-камеру CNN-а дословце рекла: желимо да се вратимо у оно што се некада звало Совјетски Савез.
На Криму, у Одеси, Харкову, Дњепетровску, Доњецку њих је сачекао дух Достојевског, отпор у виду полифоније реалног и духовног, како у смислу у народу прихваћених ауторових политичких и филозофских узанси, тако и динамике ауторовог породичног порекла и књижевне технике којом се служио као примером непомирљивог кретања ка праведном као основи сваког устројства.
Све набројано је једноставно природа тамошњег народа који им се испречио.
Све набројано је природа природног и зато као такво јесте препрека насртају ЕУ и САД-а.
Догађаји претичу стратегије тако да комплетно дејствовање САД и ЕУ у Украјини - због огромне брзине неприродног деловања - не само да није више сегмент постмодерне, није више ни сегмент њене неке реформације већ контрареформације и процес се неће ту зауставити.
Суштина њихове политике је и званично постало легализовање негације права на живот било којег живућег дамара на планети ако пулсира супротно у од њих задатом смеру и ритму.
Због тога руска званична политика више не придаје никакав значај пропаганди западних медија.
Није више у питању геополитичко надметање, већ гола борба за опстанак.
Црнило као основна боја савезника ЕУ и САД у походима на словенску православну цивилизацију је оличено у физичким, духовним, филозофским, политичким и најзад и правним наследницима фашизма, нацизма, инквизиције, колонијализма, робовласништва, паганства и свакојаког окултизма.
Одавно добро и зло нису током сукоба тако физички били ближе једно другоме него на примеру Украјине.
На српском, ирачком, либијском и сиријском примеру добро и зло су се сударали нимало неважним експонентима, али у Украјини се сударају суштинама.
Зато је та битка важна и за нас овде у Србији, Републици Српској, Црној Гори и Македонији.
Она би требало да буде важна целој планети, али - ко ће се, енормно забринут за опстанак сопствене цивилизације, освртати и чекати на реакцију и свих осталих угрожених.
На то чекање својевремно нису били спремни ни свети Сава, Карађорђе, Милош, Принцип, Мишић, Степановић, Тепић, Караџић, Милошевић.
Русија није држава у западном смислу народне организације, него поред тога и бесмртни организам који памти, па зато на такво чекање сада није спремна.
Деловаће. Победиће. Спасиће се.
Надам се и молим да није далеко тренутак када ће се ЕУ и САД злу као отпор на нашим трговима појавити синергија поука, животне филозофије и националне просвећености Његоша, св. Николаја, Андрића, Дучића, Црњанског, Селимовића, када ће нека храбра Српкиња у ЦНН-ову камеру рећи: хоћемо у оно што је истинска Србија.
