У САНУ отворена изложба „Српско уметничко наслеђе на КиМ“

ИЗЛОЖЕНИ ЕКСПОНАТИ ИЗ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ, МУЗЕЈА ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ, АРХИВА САНУ И МУЗЕЈА СПЦ

• Председник САНУ Владимир КОСТИЋ: „Идеја ове изложбе је да учинимо што можемо да ова лепота и често анонимни, али тиме не и мање успешни стваралачки подвизи наше баштине на Косову и Метохији трајно постану део нас самих оваквих какви смо и тиме не дозволимо ишчезавање оног што нас одређује у самом нашем бићу без обзира на околности“
• Никола СЕЛАКОВИЋ: „Свако дете треба да зна где се налази која фреска, да зна нешто о прстену краљице Теодоре, о томе где је био гроб цара Душана, да зна нешто о призренској преписци Душановог законика, а све то може да се види на овој изложби… Једино тако могу да знају зашто је Косово светиња и зашто се толико боримо за њега“
• Драган ВОЈВОДИЋ: Последњи пут сам био на Косову 2012. године. Кључно што се мења јесте тежња косовских институција да наше уметничко наслеђе представе као своје, да избришу српски идентитет и да га представе као наслеђе не народа, него територије

        ИЗЛОЖБА „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај и угроженост“, аутора дописног члана САНУ Миодрага Марковића и проф. др Драгана Војводића, вечерас је свечано отворена у САНУ.  

        Изложбу је отворио председник Академије, Владимир Костић, а отварању су присуствовали бивши председник Србије Томислав Николић, генерални секретар у Председништву Србије Никола Селаковић, директор канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

        Отварајући изложбу председник Академије Владимир Костић рекао је како се усуђује да изрекне суд да се ради не само о најзначајнијој изложби САНУ у овој години, већ о поставци која „не укључује потребу за било каквим поређењем и градацијом“.

        „Идеја ове изложбе је да учинимо што можемо да ова лепота и често анонимни, али тиме не и мање успешни стваралачки подвизи наше баштине на Косову и Метохији трајно постану део нас самих оваквих какви смо и тиме не дозволимо ишчезавање оног што нас одређује у самом нашем бићу без обзира на околности“, рекао је Костић.

        Након обиласка поставке у Галерији САНУ, Селаковић је новинарима рекао да је изложба на њега оставила неколико јаких утисака.

        „Ако овде можемо да видимо, од Пећке патријаршије до Високих Дечана, преостало српско благо из 12, 13. и 14. века, остаје нам да се запитамо шта ли је све нестало током 500 година турског ропства и шта ли смо све имали, па изгубили“, рекао је Селаковић.

        Да бисмо знали како и шта да сачувамо, сматра он, треба да упознамо српски народ са благом коме се диви и поклања читав свет, а које више од 90 одсто грађана Србије никада није видело.

        „Једино тако могу да знају зашто је Косово светиња и зашто се толико боримо за њега“, рекао је Селаковић.

        Према његовом мишљењу, поставка би требало да буде изложена у сваком граду у Србији, а не само у Београду.

        „Свако дете треба да зна где се налази која фреска, да зна нешто о прстену краљице Теодоре, о томе где је био гроб цара Душана, да зна нешто о призренској преписци Душановог законика, а све то може да се види на овој изложби“, поручио је Селаковић.

        Према речима Ђурића, изложба показује колико је велико утемељење великог духа српског народа и учи нас зашто је КиМ у сржи српског идентитета.

        „Веома је важно што је изложба урађена на савремен начин и што је блиска гледаоцу навикнутом на визуелни доживљај. Волео бих да ово види што већи број младих, школе, универзитети... Ако будемо знали шта се овде налази, имаћемо компас и светионик за будућност и као држава и као народ“, рекао је Ђурић.

        Он је додао да се свакодневно ради на томе да се у историјском и културном смислу прекроје и преобликују блага на КиМ.

        „Наша одговорност је да наставимо политичку борбу и да не дозволимо да Дечани уместо српског постану манастир неког другог народа јер наши краљеви нису само то градили него и баштинили нашим генерацијама“, поручио је Ђурић.

        Коаутор изложбе Миодраг Марковић истакао је да одлука да се свеобухватно представи српска уметничка баштина на Косову и Метохији проистиче из сталне посвећености Академије изучавању прошлости нашег народа на том подручју и његовог драгоценог културног наслеђа.

        Он је приметио да данас, нажалост, постоје посебни разлози за такву посвећеност, јер је поменута баштина угроженија више него икада раније.

        Војводић је рекао да је последњи пут био на Косову 2012. године и да се од тада стање што се тиче фижичког опстајања споменика није променило.

        „Кључно што се мења јесте тежња косовских институција да то наслеђе представе као своје, да избришу српски идентитет и да га представе као наслеђе не народа, него територије“, приметио је он.

        Он је истакао да им је било врло важно да изложбом, коју реализују САНУ, Народни музеј у Београду и Музеј Српске православне цркве, представе изузетне домете уметности нарочито у прошлости и њен суштински значај за културну историју читавог српског народа.

        Први део изложбе посвећен је средњовековној уметности јасно везаној за важне манастире, цркве и градове, а остали делови су посвећени уметности новог времена.

        Страдању културне баштине на КиМ посвећен је последњи део изложбе, а Војводић је подсетио да је то процес који траје од 15. века, због чега „брига о очувању тог наслеђа мора бити трајна и одвијати се на политичком, научном и стручном нивоу“.

        Из збирки Националног музеја за изложбу су одабрани оригинални предмети - иконопис и уметнички рад у металу, скупоцени вез, керамика и стакло, архитектонска пластика, који репрезентују уметност и културу Косова и Метохије и пружају увид у начин живота, веровања и хтења српских житеља тог подручја од 12. до 19. века.

        Прикупљани су у археолошким истраживањима, путем откупа или поклона, а потичу првенствено из Пећке патријаршије, Дечана, Грачанице и Богородице Љевишке.

        Изложени су и експонати из збирки Музеја СПЦ, Музеја примењене уметности, Народне библиотеке Србије и Архива САНУ.

        Танјуг