У међународним стандардима постоје српскохрватски и хрватски језик, али српског - нема

ПОЧИЊЕ РАД НА ЈЕЗИЧКОЈ ПОЛИТИЦИ И ЗАКОНУ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ

  • Председник Матице српске др Драган СТАНИЋ: Политичари су сами одлучили да признају термин 'босански језик' чиме су створили велики политички проблем који се тиче назива језика у Босни и Херцеговини, који није стабилизован, нема подршку Републике Српске, те нико стога нема право ни да распростре тај термин у Србији
  • Затражено да Народна библиотека Србије поништи одлуку да је све што је написано на латиници хрватско, што је била лична одлука бившег управника националне библиотеке Сретена Угричића

         У СРПСКОЈ академији наука и уметности данас је одржана годишња скупштина Одбора за стандардизацију српског језика у присуству председника САНУ академика Владимира Костића и саветника министра културе и информисања Драгана Хамовића, на којој је истакнуто да су створени услови и једна врста сагласја да држава и струка заједно креирају језичку политику која недостаје.

         Чланови Одбора су истакли да је крајње време да држава предузме свој део одговорности за статус српског језика и да је потребно оформити Савет за српски језик при Министарству културе или као међуресорно тело Министарства културе и Министарства просвете, као и да је потребно одмах приступити изради закона о језику и писму којим би се предвидело обавезно присуство представника Одбора приликом решавања питања језичке политике.

         Истакнута је потреба да се Одбор укључи у доношење стратегије културе и језичке политике, да се приступи изради програма изучавања српског језика на свим нивоима образовања, да држава почне да води организовану и континуирану бригу о лекторатима српског језика у светским славистичким центрима и да се у договору са Владом Републике Српске усагласе законски акти којим се утврђује статус српског језика и писма и у вези с тим и језичка политика и стратегија њеног спровођења.

         Председник Академије Владимир Костић је у кратком обраћању члановима Одбора подвукао да је језик „ултимативна домовина“ и подсетивши да је Друштво српске словесности формирано пре 175 година са примарним циљем да брине о језику, нагласио да то остаје приоритет САНУ нарочито у доба у коме се „готово силује наука о језику“.

         Хамовић је члановима Одбора пренео уверавања министра, који је због обавеза у Скупштини Србије био спречен да присуствује, да је садашњем саставу Министарства културе област језичке политике приоритет, да је став да је језик темељ народне и државне заједнице и позвао чланове Одбора да текст са поменутим предлозима формално упуте Министарству, као и да се уприличи састанак у вези са наредним корацима.

         Он је рекао и да је министар потписао решење о именовању радне групе за израду иницијативе о изменама и допунама Закон о службеној употреби језика и писма са циљем да се чвршће регулише та материја и позвао Одбор да делегира своје чланове у састав те радне групе.

         Хамовић је нагласио да Министарство убрзано саставља Стратегију развоја културе са посебним одељком посвећеним језичкој политици који би, према његовом мишљењу, требало да прође редакцију Одбора са интенцијом да се и позиција Одбора дефинише унутар језичке политике кроз Стратегију и Закон о службеној употреби језика и писма.

         Проф. др Милош Ковачевић је рекао да због дисхармоније између научних институција и Владе Србије немамо усаглашену језичку политику, да су доношене одлуке супротне ставу струке, и приметио да први пут у последњих 10-15 година постоји сагласност министра културе и министра просвете „да неће бити слободни стрелци мимо онога што доноси српска језичка политика“.

         „Сви заједно треба да направимо језичку политику у којој ће се српски политичари користити резултатима српске филологије, а српска филологија видети у српским политичарима оне који спроводе властите научне интересе. Мислим да је садашње стање, са два оваква министра (Владан Вукосављевић и Младен Шарчевић), идеално стање да направимо праву српску језичку политику“, истакао је Ковачевић.

         Председник Матице српске проф. др Драган Станић се надовезао да је створена једна врста сагласја да сви заједно морају да делају и нагласио да нема више извињења ни за институције, ни за чланове Одбора, ни за политичаре.

         Он је рекао да су због дисхармоније многе ствари у последње време урађене катастрофално и поменуо да су „политичари сами одлучили да признају термин 'босански језик' чиме су створили велики политички проблем који се тиче назива језика у Босни и Херцеговини, који није стабилизован, нема подршку Републике Српске, те нико стога нема право ни да распростре тај термин у Србији“.

         На скупштини је истакнуто и да Народна библиотека Србије треба да поништи одлуку да је све што је написано на латиници хрватско, што је, како каже Ковачевић, била лична одлука тадашњег управника националне библиотеке Сретена Угричића, а поменуто је да треба нешто предузети и поводом тога што у међународним стандардима постоји српскохрватски и хрватски језик, али не и српски језик.

         (Танјуг)

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари