ТАСОВАЦ: Мирослав Јовановић је ушао у пантеон српске историографије

У БЕОГРАДУ ОДРЖАНА КОМЕМОРАЦИЈА ИЗНЕНАДА ПРЕМИНУЛОМ НАЈИСТАКНУТИЈИХ САВРЕМЕНИХ СРПСКИХ ИСТОРИЧАРА

• Био је редовни професор Филозофског факултета у Београду и Филозофског факултета у Бањалуци и директор одељења за историју Андрићевог института
• Докторирао је на тему „Руска емиграција на Балкану 1920-1940” и био председник Међународног научног одбора за обележавање 100-годишњице Првог светског рата
• Био је оснивач и управник Центра за савремену историју Балкана и Центра за руске студије Филозофског факултета у Београду. Добитник је Награде града Београда за друштвене и хуманистичке науке за 2012. годину за дело „Срби и Руси 12-21 век (Историја односа)”

         ДАНАС је одржана комеморија изненада преминулом најистакнутијих савремених српских историчара Мирославу Јовановићу, редовном професору београдског Филозофског факултета и Филозофског факултета у Бањалуци, директору Одељења за историју Андрићевог института у Андрићграду и председнику Управног одбора Архива Србије.

         О Јовановићевом научном делу и лику на комеморацији су говорили директор Архива Србије др Мирослав Перишић, шеф катедре Филозофског факултета БУ за Општу савремену историју проф. др Милан Ристовић , члан управног одбора Архива Србије др Петар Крестић и државни секретар Министарства за културу и информисање Дејан Ристић.

         Комеморацији су присуствовали чланови породице, министар културе Иван Тасовац, Емир Кустурица, Матија Бећковић, бројни научни, културни и јавни радници, као и колеге и студенти. Најмање 300 Јовановићевих поштовалаца и пријатеља.

         Перишић и Крестић су у име Архива Србије нагласили да је Јовановић, као дугогодишњи члан и као председник Управног одбора те институције, оставио дубок траг у њеном раду и унапређивању архивске делатности.

         Указали су да је иза себе оставио изузетно значајан и богат научни опус, да су главна подручја његових научних интересовања била савремена и модерна историја и да се нарочито бавио истраживањем историје руске емиграције у XX веку, проучавањем модерне и савремене руске историје (СССР), као и историје Балкана. Био је – како су рекли - један од ретких домаћих историчара који је дао допринос изучавању теорије историјске науке.

         Јовановић је био и члан Радне групе за израду Нацрта закона о архивској грађи и архивској служби, председник редакције вишетомног зборника докумената ”Москва - Србија, Београд - Русија 16-20. век” и председник жирија за доделу годишње награде ”Ђурђа И. Јеленића”.

         Проф. др Ристовић  је подсетио да је Мирослав Јовановић докторирао је на тему „Руска емиграција на Балкану 1920-1940”. Додао је да је од 1993. године био асистент на Катедри за општу савремену историју Филозофског факултета у Београду.

         Истакао је да је професор Јовановић био и председник Међународног научног одбора за обележавање 100-годишњице Првог светског рата.

         Државни секретар Ристић је у име Министарства културе и информисања изразио саучешће породици др Мирослава Јовановића, Архиву Србије и целокупној јавности наше земље поводом губитка истакнутог научника, редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду.

         У поруци коју је министар Иван Тасовац упутио директору Архива Мирославу Перишићу наглашава се: „Смрћу једног од најистакнутијих савремених српских историчара, целокупна наука, култура и просвета остају ускраћени за личност која ће због свог професионалног и личног интегритета остати упамћена пружајући путоказ будућим генерацијама српских историографа„.

         „Изненадном и прераном смрћу Мирослава Јовановића, наша наука, култура и просвета изгубили су истакнутог истраживача и универзитетског професора, али је његово име од сада део пантеона српске историографије у коме се, поред осталих, налазе Иларион Руварац, Стојан Новаковић, Станоје Станојевић, Владимир Ћоровић, Михајло Динић, Радован Самарџић, Слободан Душанић, Сима Ћирковић, Чедомир Попов, Андреј Митровић...”, наводи се у Тасовчевој поруци. 

         На комеморацији је указано да је др Јовановић био оснивач и управник Центра за савремену историју Балкана (од 2006. године) и Центра за руске студије Филозофског факултета у Београду (од 2010. године).  Такође:  да је добитник Награде града Београда за друштвене и хуманистичке науке за 2012. годину за дело „Срби и Руси 12-21 век (Историја односа)”.

         Посебно је истицано да фасцинира то што је професор Јовановић за 52 годину живота објавио осам научних монографија, 80 стручних чланака, 10 томова историјске грађе и више десетина краћих текстова. 

         Указано је да је у свом релативно кратком животу успео да заснује научну школу и да му је и то - достојан споменик.

         Чуло се и да је његов рад и допринос био прецизније оцењен и више цењен у иностранству него у Србији.

         И у Москви жале због преране смрти историчара Мирослава Јовановића

         РИСИ: Највећи стручњак за руску

           емиграцију ван граница Русије

• Главна преокупација последњих десет година живота професора Јовановића био је Центар за руска истраживања Београдског универзитета. За то време он је обучио око две стотине студената и магистара
• Таквих искрених пријатеља, привржених, а, притом, стручних и ауторитетних у научном свету, Русија нема много, а после Мирослављевог одласка, има једног мање…   

         У МОСКВИ жале због превремене смрти доктора историјских наука, професора Мирослава Јовановића, који је умро 8. јануара 2014. године у 52. години живота.

         На сајту Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) постављен је некролог. У њему се наводи:

         „Професор Јовановић био је највећи стручњак за руску емиграцију ван граница Русије, аутор монументалног научног рада од 800 страна „Руска емиграција на Балкану” и огромног броја публикација на ту тему на српском и руском језику, чији тачан број ни сам није знао.

         Мирослав Јовановић је дао огроман допринос јачању научних, културних и духовних веза Русије и Србије, допринос који тек треба да добије своју праву оцену.

         Посебну пажњу заслужује његов пројекат „Србија о Русији –
Русија о Србији”, у оквиру којег је прикупио и анализирао публицистику и мемоаристику од почетка XIX до почетка XXI века. Тај његов рад, нажалост, још увек није преведен на руски језик. Зато је на руском језику издат његов зборник „Србија о себи” – јединствена антологија у својој области, која руском читаоцу омогућује да погледа трагичне догађаје на Балкану у последње две деценије очима самих Срба.

         Главна преокупација последњих десет година живота професора Јовановића био је Центар за руска истраживања Београдског универзитета. За то време он је обучио око две стотине студената и магистара. По завршетку студија, нису сви они наставили да се баве Русијом, али су сви без изузетка примили од свог учитеља љубав и поштовање према нашој земљи.

         Професор Јовановић је био пријатељ РИСИ, наш поуздани друг, партнер, колега, а за студенте Историјског факултета МГУ, где је током многих година држао предавања и специјалне курсеве – васпитач. РИСИ је активно учествовао у раду Центра којим је руководио Мирослав Јовановић.

         Професор Јовановић је, са своје стране, више пута учествовао на коференцијама које је организовао наш институт, од којих је последња била одржана у октобру прошле године на острву Лемнос.

         РИСИ и Центар за руска истраживања имали су потписан уговор о сарадњи, био је планиран већи број научних активности поводом стогодишњице почетка Првог светског рата. 

         Учешће и подршка Мирослава Јовановића у значајној мери допринели су успеху и присуству РИСИ у Србији – само током последње године отворено је стално представништво РИСИ у Београду, имали смо наступе Л. П. Решетњикова, Т. С. Гузенкове и Н. В. Бондарев пред студентима Центра за руска истраживања, снимљен је филм о Републици Српској, где је главни консултант у раду на филму био професор Јовановић, издата је монографија Н. Бондарева на српском, у припреми је књига Л. П. Решетњикова „Вратити се Русији”.

         Ниво руско-српских односа, који смо достигли захваљујући Мирославу, омогућиће РИСИ да и даље буде активно присутан на Балкану. Али, његове јединствене научне квалификације и његове људске врлине нико не може да замени. Таквих искрених пријатеља, привржених, а, притом, стручних и ауторитетних у научном свету, Русија нема много, а после Мирослављевог одласка, има једног мање…   

         Научни колектив РИСИ изражава саучешће породици, пријатељима и колегама Мирослава Јовановића.

         Вјечнаја памјат!